222. I napisaću na njemu ime Boga svojega. Da ovo označava koliko je u skladu sa Božanskom istinom koja je usađena u život, vidi se iz značenja napisati na nekome, kada se kaže da to čini Gospod, što označava usaditi u život, o čemu ćemo govoriti ubrzo, a isto tako iz značenja imena, što označava kvalitet njihovog stanja (o čemu vidi gore, br. 148); i iz značenja od Boga, što označava Božansku istinu koja proizilazi od Gospoda u nebu, pa je tako i Gospod u nebu (vidi br. 220); jer Gospod je iznad neba, jer se pokazuje onima koji su u nebu kao Sunce (kao što se može videti u delu, Nebo i Pakao 116-125). Božansko proizlazeće od Sunca neba, koje se naziva Božanskom istinom, je ono što se u Reči označava Bogom; otuda to da se anđeli nazivaju bogovima, i da je izraz Bog, u jevrejskom jeziku, Elohim, u množini. Iz ovih se razmatranja jasno vidi zašto Gospod ovde kaže, ime Boga moga (br. 219), i u onome što sledi, napisaću na njemu ime grada Boga moga, novoga Jerusalima, koji silazi iz neba od Boga (br. 223).

Razlog da pisanje na nekome označava usađivanje u život je to, što pisati znači staviti nešto na papir iz sećanja, iz misli i uma, da bi se sačuvalo; stoga, u duhovnom smislu, to označava ostati u čovekovom životu, jer je upisano i usađeno u njemu. Tako se prirodni smisao ovoga izraza okrenuo u duhovni smisao; jer prirodno je pisati na papiru ili u knjizi, a duhovo je upisati u život, što se radi onda kada se to usađuje u veru i ljubav; jer ljubav i vera sačinjavaju duhovni život čoveka.

Zato što napisati označava usaditi u život, stoga se kaže za Jehovu, ili Gospoda, da On piše, i da je napisao knjigu, čime se označava ono što jeupisano od Gospoda u čovekovom duhu, to jest, u srcu i duši, ili, što je isto, u njegovoj ljubavi i veri. Kao kod Davida:

Ni jedna kost moja nije bila tebi sakrivena, iako sam sazdan tajno. Zametak moj vidješe oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve to zapisano, i dani zabilježeni, kad ih još nije bilo ni jednoga (Psalam 139:15, 16).

Ponovo:

Neka se izbrišu iz knjige živijeh, s pravednicima neka ne budu zapisani (Psalam 69:28).

Kod Danila:

Svi će se izbaviti koji budu upisani u knjizi (12:1).

Kod Mojsija:

Izbriši me iz knjige svoje, koju si napisao. A Jehova reče Mojsiju: ko mi je zgriješio, onoga ću izbrisati iz knjige svoje (Izlazak 32:32, 33).

U Apokalipsi:

I vidjeh u desnici onoga što sjeđaše na prijestolu knjigu napisanu iznutra i spolja, zapečaćenu sa sedam pečata (5:1)

Ponovo:

I pokloniše se svi koji žive na zemlji, kojima imena nijesu zapisana u životnoj knjizi Jagnjetovoj, koje je zaklano od postanja svijeta (13:8; 17:8).

I opet:

I vidje gdje se knjige otvoriše. I druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po djelima svojim, i ko se ne nađe upisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno (20:12, 13, 15).

I opet:

I nijedan neće ući u Novi Jerusalim osim koji je upisan u Jagnjetovu knjigu života (21:27).

Iz ovoga ne treba razumeti da su osobe upisane u knjizi života, nego da su sve stvari vere i ljubavi upisane u čovekovom duhu (kao što se vidi iz onoga što je rečeno o ovome predmetu u delu, Nebo i Pakao 41-469). Da pisati, u Reči, označava upisati i usaditi u život, vidi se isto tako iz drugih odlomaka gde se to pominje; kao kod Jeremije:

Staviću zakon moj u njih, i napisaću ga na srcima njihovim (31:33).

Staviti zakon u njih, označava Božansku istinu u njih, označava iznutra u čoveka (kao što se može videti, Nebeske Tajne, br. ?074, 2940, 2973); a napisati na njihovim srcima, to je utisnuti na njihovu ljubav, jer srce označava ljubav (vidi Nebeske Tajne 7542, 9050, 10336).

Kod Jezekilja:

I prorok vidje savijenu knjigu. I razvi se preda mnom, i bješe ispisana iznutra i spolja. I bješe u njoj upisan plač i naricanje i jauk (2:9, 10; 3:1-3).

Savijena knjiga napisana iznutra i izvana označava stanje crkve u to vreme, stoga kvalitet života onih koji su pripadali crkvi; stoga savijena knjiga, koja se ovde pominje, slična je onoj knjizi života pomenutoj gore; i pošto je njihov život bio lišen dobara ljubavi i istina vere, kaže se, da je U njoj upisan plač i naricanje i jauk.

Zakonom koji je bio napisan na kamenim pločama prstom Božijim (Izlazak 31:18; Zak. Ponov. 4:13;9:10)

bilo je označeno da zakon mora da bude uveden (utisnut) u život (Nebeske Tajne 9416); zakonom se, u uskom smislu, označavaju zapovesti Dekaloga, ali u širem smislu, cela Reč (vidi Nebeske Tajne 6752, 7463). Kamenom se označava istina, a tamo označava Božansku istinu (vidi Nebeske Tajne 643, 1298, ?72, 6426, 8609, 10376). Isto je označeno riječima zakona napisanog na dvanaest kamenova izvađenih iz Jordana (Zak. Ponov. 27:2-4, 8; Jošua 4:3 i sledeći stihovi).

Kod Jezekilja:

Sine čovječiji, uzmi jedno drvo, i napiši na njemu: Judi i svima sinovima Izraljevim, drugovima njegovijem. Pa onda uzmi drugo drvo, i na njemu napiši: Josifu drvo Jefremovo i svega doma Izrailjeva, drugova njegovijeh. I sastavi ih jedno s drugim da budu kao jedna palica u mojoj ruci (37:16, 17).

Šta ove stvari označavaju niko ne može da zna ukoliko ne zna šta je predstavljeno Judom, a šta Jefremom, a šta Josifom. Judom je predstavljeno nebesko carstvo Gospodovo, a Josifom, njegovo duhovno carstvo; pisanjem njima da drvenim palicama, označava se stanje ljubavi, a otuda život jednog i drugog carstva. Njihova se povezanost u jedno nebo označava njihovim spajanjem u jedan komad, koji može da bude u mojoj ruci /u ruci proroka, odnosno Gospoda/. Značenje je slično značenju Gospodovih reči,

I druge ovce imam koje nisu od ovoga sada; i njih moram dovesti; da bude jedno stado i jedan pastir (Jovan 10:16).

Razlog da je pisano na drvetu je to, što drvo označava dobro, i ono je to što povezuje. (I ove će stvari biti jasnije iz onoga što je pokazano u Nebeskim Tajnama, da Gospodovo carstvo pre njegovog dolaska nije bilo kao posle njegovog dolaska, br. 6372, 8054; da su duhovni posebno bili izbavljeni Gospodovim dolaskom u svijet, i da su se tada povezali s onima koji su bili u Njegovom nebeskom carstvu u jedno nebo, br. 2661, 2716, 2833, 3969, 6854, 7035, 7091, 7828, 9684. Da postoje dva carstva, nebesko i duhovno, i tri neba, i da su ona povezana u jedno nebo, može se videti u delu, Nebo i Pakao 20-28, 1:29-40. Da se Judom, u reprezentativnom smislu, označava Gospodovo nebesko carstvo, Nebeske Tajne 3654, 381, 5583, 6363; da se Josifom označava Gospodovo duhovno carstvo, br. 3969, 3971, 6417; da se Jefremom označava Intelektualno duhovne crkve, br. 3969, 5354, 6222, 6238, 6296; da se drvetom označava dobro ljubavi, br. 643, 3720, 8354.)

Kod Isaije:

Ovaj će reći: ja sam Jehovin; a onaj će se zvati po imenu Jakovljevu, a drugi će se pisati svojom rukom da je Jehovin, i prezivaće se imenom Izrailjevim (44:5).

Ove se stvari kažu o Gospodu i Njegovom Božanskom Ljudskom; a Jakovom i Izrailjem, gde se govori o Gospodu, označava se Njegovo Ljudsko; a da je bilo Jehova, označeno je rečima: Ja sam Jehovin, kao i pisanjem svojom vlastitom rukom Jehovin. (Da se, u najvišem smislu, Izrailjem i Judom označava Gospod, može se videti, Nebeske Tajne 4286, 4570, 6424.)

Kod Jeremije:

O Jehova, nado Izrailjeva; svi koji te ostavljaju neka se posrame; koji odstupaju od mene, neka se zapišu na zemlji, jer ostaviše izvor žive vode. Iscijeli me, o Jehova, i biću izbavljen! (17:13, 14).

Zapisati se na zenlji, je biti osuđen zbog stanja života, jer se zemljom označava ono što je osuđeno (vidi, Nebeske Tajne, 2327, 7418, 8306). Otuda se vidi šta je označeno Gospodovim pisanjem prstom po zemlji, kao što je zabeleženo kod Jovana:

A književnici i fariseji dovedoše k njemu ženu uhvaćenu u preljubi, i postaviše je na srijedu. I rekoše mu: učitelju, ova je žena uhvaćena sad u preljubi; a Mojsije nam u zakonu zapovijedi da takove kamenom ubijamo; šta ti kažeš? Ovo pak rekoše kušajući ga da bi ga imali za što okriviti. A Isus, saže se dolje i pisaše prstom po zemlji (ne gledajući na njih). A kad ga jednako pitahu, ispravi se i reče im: koji je među vama bez grijeha, neka najprije baci kamen na nju. Pa se opt saže i pisaše po zemlji. A kad oni to čuše, pokarani budući od svoje savjesti, izlažahu jedan za drugijem počevši od starješina do pošljednjeg; i osta Isus sam i žena stojeći po sredini. A kad se Isus ispravi, a ne vidjevši ni jednoga do ženu samu, reče: gdje su oni koji te tužahu? Ni jedan te ne osudi? A ona reče: ni jedan, Gospode! A Isus reče: ni ja te ne osuđujem; Idi, i odsele ne griješi (8:3-11).

Gospodovim pisanjem po zemlji, označava se i ono što je označeno gore kod Jeremije, gde se kaže, Koji odstupaju od mene, neka se zapišu na zemlji, naime, da su i oni podjednako osuđeni zbog preljuba; stoga Isus kaže: Onaj koji je među vama bez grijeha, neka baci prvi kamen na nju.

To što je Gospod dva puta pisao po zemlji u hramu, označava, u duhovno msmislu, njihovu osudu zbog preljuba. Jer su Književnici i Fariseji bili oni koji su preljubočinili dobra i falsifikovali istine Riječi, stoga i crkve; a preljube, u duhovnom smislu, su preljubočinjenja dobra i falsifikovanja istine (kao što se može videti gore, br. 141, 161); stoga je On taj narod nazvao preljubočinskim giješnim pokoljenjem (Marko 8:38).

6752. I nadjede mu ime Mojsije, označava kakvo je stanje u to vreme. Ovo se vidi iz značenja imena, što označava kvalitet (vidi br. 144, 3421, 6674), ovde kvalitet stanja, jer kad god se nekome da ime, samo ime označava stanje(br. 1946, 3422, 4298). Kvalitet stanja koje je označeno, je kvalitet stanja Božanskog Zakona u početku kod Gospoda i kvalietet stanja istine Božanske u početku kod čoveka koji se nanovo rađa. Dva su [imena] koja posebno pretstavljaju Gospoda kao Reč, naime, Mosije i Ilija:

Mojsije pretstavlja Gospoda u pogledu istorijskih knjiga, dok Ilija u pogledu proročkih knjiga. Pored ovih, Elisije, i na kraju, Jovan Krstitelj; stoga je poslednji onaj koji se naziva Ilijom koji treba da dođe (Mateja 17:10-13; Luka 1:17).

Ali pre nego se pokaže da Mojsije pretstavlja Božanski Zakon, treba reći šta je Božanski Zakon. U širokom smislu, Božanski Zakon označava celu Reč; u nešto užem smislu, istorijsku Reč; u još užem smislu, ono što je napisano preko Mojsija; a u najužem smislu, deset zapovesti upisanih na kamenim tablicama na Brdu Sinajskom. Mojsije pretstavlja Zakon u nešto užem smislu, kao i u uskom smislu, a tako isto u najužem smislu. Da je Zakon u širokom smislu cela Reč, kako istorijska tako i proročka, vidi se kod Jovana, Čuli ste iz Zakona, da Hristos (Mesija) ostaje zauvijek Jovan 12:34. : da se pod Zakonomovde misl na proročku Reč, očito je, jer je to napisano kod Isaije 9:6, 7; kod Davida (Psalam 110:4); i kod Danila Danijel 7:13, 14).

Kod istoig Jevanđeliste, Da bi se Reč napisano u Zakonu ispunila, oni su me mrzeli ni zašta Jovan 15:25, gde je smisao isti, jer je to napisano kod Davida (Psalam 35:19).

Kod Mateje:

Zaista vam kažem, nebo i zemlja će proći, ali ni jedna jota iz Riječi ne će proći a da se sve ne ispuni Mateju 5:18;

gde Zakon u širokom smislu stoji za celu Reč Da je Zakon u nešto užem smislu istorijska Reč, vidi se kod Mateje,

Sve dakle što hoćete da vama čine ljudi, činite i vi njima; jer je to zakoni proroci Mateju 7:12.

Ovde se Reč deli na Zakon i Proroke; pa pošto se ovde razlikuje u Reč istorijsku i proročku, to sledi da se pod Zakonom misli na istorijsku Reč, a pod Prorocima na proročku Reč. Slično kod istoga Jevanđeliste, Od ove dvije zapovijesti zavise ZakoniProroci Mateju 22:40).

Kod Luke, jer su svi Zakon i Proroci proricali do Jovana (16:16; Mateja 11:13).

Da je Zakon u uskom smislu Reč koja je napisano preko Mojsija, vidi se kod Mojsija,

I kad napisa Mojsije riječi ovoga Zakona u knjigu, sve do kraja, zapovijedi Mojsije Levitima, koji nošahu kovčeg zavjeta Gospodovog, govoreći: Uzmite ovu knjigu Zakona, i metnite je pokraj kovčega zavjeta Gospoda Boga svojega, da bude ondje svjedok za vas (Zak. Ponovljeni 31:24-26): knjiga Zakona stoji zaknjige Mojsijeve. Ponovo, Ako ne uzdržiši ne ustvoriš sve riječi ovoga zakona, koje su napisane u ovoj knjizi, ne bojeći se slavnog i strašnog imena Jehove Bogasvojega, sve bolesti i sva zla koja nijesu zapisana u knjizi ovoga zakona, pustiće Jehova na tebe, dokle se neistrijebiš (Zak. Ponovljeni 28:58, 61); gde je isti smisao.

Kod Davida, nego mu je omilio Zakon Gospodnji i o Zakonu njegovu misli dan i noć (Psalam 1:2). Zakon Gospodnji (Jehovin) označava knjige Mojsijeve, jer proročke knjige još tada nisu bile napisane a ni istorijske, osim knjiga Jošue i Sudija: pored toga, [to je značenje] u odlomcima gde se pominje Zakon Mojsijev, što može da se vidi odmah u onome što sledi. Da Zakon, u najužem smislu, označava deset zapovesti upisanih na kamenim tablicama na Brdu Sinajskom, to je poznato(vidi Jošua 8:32); ali ovaj se Zakon naziva i Svedočanstvom (Izlazak 25:16, 21).

Da Mojsije pretstavlja Zakon u nešto užem smislu, ili istorijsku Reč, kao i u najužem smislu, jasno je iz onih odlomaka gde se, umesto Zakona, pominje Mojsije, i gde se Zakon naziva Mojsijev Zakon, kao kod Luke,

Abraham mu reče: imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju. Ako ne slušaju Mojsija i proroke, neće povjerovati ni da neko ustane iz mrtvi 16:29, 31): Mojsije i proroci ovde označavaju isto što i Zakon i proroci, naime, istorijsku i proročku Reč. Ovde se vidi da je Mojsije Zakon, ili istorijska Reč.

Kod istog Jevanđeliste, I počevši od Mojsija i od sviju proroka, kazivaše im što je za njega u svemu pismu Luka 24:27. Ponovo, Sve treba da se svrši što je za mene napisano u zakonu Mojsijevu i u prorocima i u psalmima Luka 24:44).

Kod Jovana, Filip reče: nađosmo Isusa o kome Mojsije i Zakon pisahu (1:46). Ponovo, Mojsije u zakonu zapovijedi nam Jovan 8:5).

Kod Danila, I sav Izrailj prestupi Zakon tvoj i odstupi da ne sluša glasa tvojega; za to se izli na nas prokletstvo i zakletva napisana u zakonu Mojsija sluge Božijega, jer mu zgriješismo. Kako je napisano u zakonu Mojsijevu, sve to zlo dođe na nas, i opet se ne molismo Jehovi Bogu svojemu da bismo se vratili od bezakonja svojega i pazili na istinu tvoju Danijel 9:11, 13).

Kod Jošue:

I Jošua napisa na kamenu žrtvenika Zakon Mojsijev (Jošue 8:32).

Naziva se Mojsijev Zakon, jer Mojsije pretstavlja Gospoda kao Zakon, to jest, kao Reč, a u nešto užem smislu, i istorijsku Reč. Otuda se Mojsiju pripisuje ono što je Gospodovo, kao kod Jovana,

Mojsije vam dade Zakon. Od Mojsija je obrezanje. A u subotu obrezujete čovjeka i time se ne pokvari zakon Mojsivev (19, 22, 23).

Kod Marka, Mojsije reče: poštuj oca i mater Marka 7:10.

Ponovo, Odgovarajući Isus im reče: Šta vam je Mojsije zapovijedio? A oni rekoše: Mojsije nam je dopustio da napišemu knjigu raspusnu i da je otpustimo Marka 10:3, 4).

Aradi reprezentacije, Mojsiju se pripisuje ono što je Gospodovo, pa se pominje i Zakon Mojsijev i Zakon Gospodov, kao kod Luke,

I kad dođe vrijeme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevu, doniješe ga u Jerusalim da ga metnu pred Gospoda (kao što je napisano u zakonu Gospodovom: da se svako dijete muško koje najprije otvori matericu posveti Gospodu. I da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodovu, dvije grlice, ili dva golubića. I kad svršiše sve po zakonu Gospodovu, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret Luka 2:22-24, 39). Stoga što Mojsije pretstavlja Zakon, njemu je bilo dopušteno da se uspne ka Gospodu na Brdo Sinajsko, i da tu primi TabliceZakona kao i da čuje naredbe i sudove Zakona, i da ih preda narodu; pa se stoga reklo da treba da veruju Mojsiju zauvek, Jehova reče Mojsiju, Evo, ja ću doći k tebi u gustom oblaku, da narod čuje kad ti stanem govoriti i da ti vjeruje do vijeka (Izlazak 19:9). Kaže se, u oblaku, jer se oblakom misli na Reč u slovu, pa se stoga kaže da kada je Mojsije govorio s Gospodom, da je ušao uoblak (Izlazak 20:18; 24:2, 18; 34:2-5).

Da obla značava doslovni smisao Reči, vidi predgovor Postanju XVIII, i br. 4060, 4391, 6343 kraj. I pošto je Mojsije pretstavljao Zakon{ign95} ili Reč{ign95} stoga kada je silazio sa Brda Sinajskoga{ign95} koža na licu mu je sijala k je govorio; a da je stavio veo preko lica {ign94}Izlazak 34:29 do kraja); sjaj na licu je označavaio Unutrašnje Zakona, jer ovo je u svetlosti neba, i zbog toga se naziva slavom (br. 592); a veo je označavao Spoljašnje Zakona. Razlog što je velom pokrio lice dok je govorio s narodom, bio je to što je Unutršnje za njih bilo pokriveno, to jest, narodu je bilo zatamnjeno, jer tu svetlost nisu mogli podneti. Da lice označava Unutrašnje, vidi br. 1999, 2434, 5102, 5695. Pošto je Mojsijem pretstaljen Gospod kao istorijska Reč, a Ilijom Gospod kao proročka Reč, stoga kada se Gospod preobrazio, vidjeli su Mojsija i Iliju kako s Njim razovaraju (Mateja 17:3); drugi nisu mogli govoriti s Gospodom kada se Njegovo Božansko pokazivalo u svetu, osim oni koji su pretstavljali Reč, jer govor sa Gospodom se odvija kroz Reč: da je Ilija pretstavljao Gospoda kao Reč, vidi br. 2762, 5247 kraj. I da su Mojsije i Ilija zajedno pretstavljali celu Reč, stoga se pominju oba kod Malahije, kada se kaže da za Iliju da treba da bude poslat pred Gospodom, Pamtite zakon Mojsija sluge mojega, kojemu zapovijedih na Horebu za svega Izrailja uredbe i zakone. Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka prijenego dođe veliki i strašni dan Jehovin Malahija 4:4, 5). Ove reče sadrže nalog da treba unapred najaviti dolazak [Gospodov] u skladu sa Reči.