1
Čujte ovu reč, naricanje koje podižem za vama, dome Izrailjev.
2
Pade, neće više ustati devojka Izrailjeva; bačena je na zemlju svoju, nema nikoga da je podigne.
3
Jer ovako veli Gospod Gospod: U gradu iz kog je izlazila hiljada ostaće stotina, a iz kog je izlazila stotina u njemu će ostati deset domu Izrailjevom.
4
Jer ovako veli Gospod domu Izrailjevom: Tražite me, i bićete živi.
5
A ne tražite Vetilja, i ne idite u Galgal, i ne prolazite u Virsaveju, jer će Galgal otići u ropstvo, a Vetilj će se obratiti u ništa.
6
Tražite Gospoda i bićete živi, da ne obuzme dom Josifov kao oganj i spali i ne bude nikoga da gasi Vetilj.
7
Koji obraćate sud u pelen, i pravdu na zemlji obarate.
8
Onog tražite koji je stvorio zvezde, kola i štape, i koji pretvara sen smrtni u jutro, a dan u tamnu noć, koji doziva vode morske i proliva ih po zemlji; ime Mu je Gospod.
9
Koji podiže pogibao na jakoga, te pogibao dođe na grad.
10
Mrze na onog koji kara na vratima, i gade se na onog koji govori pravo.
11
Zato što gazite siromaha i uzimate od njega žito u danak, sagradiste kuće od tesanog kamena, ali nećete sedeti u njima; nasadiste lepe vinograde, ali nećete piti vino iz njih.
12
Jer znam bezakonja vaša, kojih je mnogo, i grehe vaše, koji su veliki, koji mučite pravednika, primate poklone i izvrćete pravdu ubogima na vratima.
13
Zato će pravedni ćutati u ovo vreme, jer je zlo vreme.
14
Tražite dobro a ne zlo, da biste bili živi; i tako će Gospod Bog nad vojskama biti s vama, kako rekoste.
15
Mrzite na zlo i ljubite dobro, i postavite na vratima sud, ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov.
16
Zato ovako veli Gospod Bog nad vojskama, Gospod: Biće tužnjava po svim ulicama, i po svim putevima govoriće: Jaoh! Jaoh! I zvaće ratare na žalost i na tužnjavu one koji umeju naricati.
17
I po svim će vinogradima biti tužnjava, jer ću proći posred tebe, govori Gospod.
18
Teško onima koji žele dan Gospodnji! Šta će vam dan Gospodnji? Tada je mrak a ne videlo.
19
Kao da bi ko bežao od lava pa bi ga sreo medved; ili kao da bi ko došao u kuću i naslonio se rukom na zid, pa bi ga zmija ujela.
20
Nije li dan Gospodnji mrak, a ne videlo? I tama, bez svetlosti?
21
Mrzim na vaše praznike, odbacio sam ih, i neću da mirišem svetkovina vaših.
22
Ako mi prinesete žrtve paljenice i prinose svoje, neću ih primiti, i neću pogledati na zahvalne žrtve od ugojene stoke vaše.
23
Ukloni od mene buku pesama svojih, i sviranja psaltira tvojih, neću da čujem.
24
Nego sud neka teče kao voda i pravda kao silan potok.
25
Jeste li meni prinosili žrtve i dare u pustinji četrdeset godina, dome Izrailjev?
26
Nego ste nosili šator Moloha svog, i Hijuna, likove svoje, zvezdu boga svog, koje sami sebi načiniste.
27
Zato ću vas preseliti iza Damaska, govori Gospod, kome je ime Bog nad vojskama.
