205. Ovde svaki stih sadrži neko posebno stanje ili promenu stanja u Crkvi. Prethodni stihovi znače da su, iako su naginjali vlastitom, još uvek uviđali da je to bilo nezakonito; no isti stihovi označavaju i to da su već počeli da sumnjaju u istinitost onoga što su primili od pradedova, te su počeli da veruju kako će im se oči otvoriti ako to više ne budu verovali. Na kraju, kako je ljubav prema sebi rasla, pomislili su da mogu sami sebe voditi i tako biti kao Gospod; jer je takva priroda ljubavi prema sebi: ona nije voljna da se potčini Gospodovom vođstvu i više voli da vodi samu sebe, a da se, vodeći samu sebe, oslanja na čula i doslovna značenja onoga u šta treba verovati.

547. Biće rečeno i kako se ovo odigrava. Kada čovek uđe u drugi život, njega prvo primaju Anđeli, koji mu pomažu, i koji s njim razgovaraju o Gospodu, o Nebu, i o anđeoskom životu, poučavajući ga u isto vreme o istinama i o dobrima. Međutim, ako je čovek, sada Duh, znao o ovim stvarima na svetu pa ih u srcu odricao i prezirao, on posle nekoliko razgovora s Anđelima želi i traži da se udalji od ovih Anđela. Anđeli ga ostavljaju čim ovo primete. Tada, posle nekoliko razgovora s ostalima, on se na kraju udružuje s onima koji su u zlu koje je slično njegovom (vidi napred br. 445-452). Kad se ovo dogodi, on odvraća svoje lice od Gospoda i okreće ga prema Paklu s kojim je bio povezan dok je živeo na svetu, u kojem Paklu žive oni koji vole slično zlo. Iz ovoga je jasno da Gospod privlači k Sebi svakoga Duha preko Anđela i pomoću uticaja iz Neba; ali Duhovi koji su u zlu opiru se, i tako reći otkidaju se od Gospoda privučeni svojim zlom, to jest Paklom, kao nekim konopcem. Prema tome, pošto njih vuče njihovo zlo i ljubav prema tome zlu koju ljubav oni slede, to treba ustanoviti da se oni sami slobodno bacaju u Pakao. Ljudi na svetu, zbog već stečene ideje o Paklu, ne mogu da veruju da je ovo istina. A u stvari, onima koji nisu u Paklu, njima izgleda da se sve ovako odigrava, dok onima koji se sami bacaju u Pakao to izgleda drugačije, jer oni ulaze u Pakao svojevoljno. Oni koji ulaze u Pakao zbog svoje goruće ljubavi prema zlu, ti izgledaju kao da se bacaju u Pakao glavačke, glavom nadole a nogama nagore. Upravo zbog ovog izgleda ima se utisak da njih baca u Pakao Božanska sila. (Ali o ovome više u br. 574). Iz ovoga je sada jasno da Gospod ne baca nikoga u Pakao, nego da to čini sam Duh, kako dok živi na svetu, tako i posle smrti, kada dođe među Duhove.