Остале овчарице ...

На земљи постоји северно од седам милијарди људи. Хришћанство је највећа религија, са више од 2 милијарде људи. Што оставља пет милијарди људи који би се могли запитати шта ће хришћани мислити да ће се догодити нехришћанима?

У Јовановом јеванђељу постоји седам места на којима се Исус упоређује са нечим метафоричним, које се понекад назива 7 изјава „Ја сам“. Неки од њих могу звучати прилично ексклузивно. Погледајмо текстове:

Ево три изјаве која су јасна обећања људима који су стварни хришћани - тј. Они верују у то и живе од тога. Они никога не искључују, али сигурно постоји импликација да је ово НАЧИН:

„Тада им је Исус поново рекао, говорећи:„ Ја сам светлост света: ко ме следи, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота “.“ (Ivan 8:12)

„Ја сам врата оваца ... Ја сам врата: по мени ако неко уђе, спасиће се, ући ће и ући и наћи пашњак.“ (Ivan 10:7, 9)

„Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у Мене, иако може да умре, живеће “. (Ivan 11:25)

Даље, ево још два која дају слично обећање, али која такође наводе да ако не прихватите Исуса, нећете бити спашени:

„Ја сам пут, истина и живот. Исус му је рекао: „Ја сам пут и истина и живот; нико не долази к Оцу осим преко Мене “. (Ivan 14:6)

„Ја сам права лоза. Ја сам права лоза, а мој Отац је ратар ... Пребивајте у мени и ја у вама. Као што грана не може сама родити, осим ако не борави у виновој лози; не можете више, осим ако не пребивате у мени. Ја сам винова лоза, ви сте гране: Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси много плода, јер без мене не можете ништа учинити. Ако човек не пребива у мени, биће избачен као гранчица и увенуо; и људи их сакупљају, бацају у огањ и они изгарају “. (Ivan 15:1, 4, 5, 9)

Раније у Јовановом јеванђељу постоји шеста изјава „Ја јесам“ или заиста угнежђени пар изјава. Имају две посебне карактеристике.

Ево једног од текстова:

„Исус им је рекао:„ Ја сам хлеб живота. Ко дође к мени неће бити гладан, а ко верује у мене, никада неће ожеднети “. И даље, „Нико не може доћи к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, а ја ћу га васкрснути у последњи дан“. (Ivan 6:35, 44).

Овде је нова идеја. „Отац“ привлачи људе к Исусу. Ово је референца на прилив Божанског у наш ум, који нас извлачи из наше мочваре. Ово „повлачење“ наводи нас да отворимо Реч, да „дођемо к Исусу“, да потражимо духовно вођство.

У истој тој причи, у Јовану 6, Исус такође каже ово,

„Ја сам живи хлеб који је сишао с неба: ако ко једе од овог хлеба, живеће заувек; а хлеб који ћу дати моје је тело које ћу дати за живот света. .. „Тада им Исус рече:„ Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијег и не пијете његову крв, немате живота у себи. ““ (Ivan 6:35, 41, 48, 51)

Ово је било тешко учење. Чини се да многи људи нису разумели да Исус није говорио о дословном месу и крви. У стиховима 60 и 66, каже се:

„Многи, дакле, његови ученици, чувши ово, рекоше: То је тешка изрека; ко то може чути? ... Од тада су се многи његови ученици вратили и више нису ходали с њим.“Ivan 6:60, 66)

Дуго се расправљало у хришћанској цркви о значењу овога. Да ли је Исус говорио о својој стварној крви? Његово стварно тело? Да ли су хришћани требали да се баве канибализмом? Не.

У новохришћанској мисли проучавамо значења речи у дословном смислу. Хлеб и месо се односе на добро. Крв или вино односе се на истину. Морамо покушати бити добри и покушати научити истину. Исус нам је показивао и учио нас.

Ево одломка из једног дела Сведенборга:

Пошто се све ствари које су духовне и небеске односе искључиво на доброту и истину, следи да тело значи добро деловање које се односи на добру вољу, а крв истину која се односи на веру. На највишем нивоу, ове речи значе божанску доброту Господње љубави и божанску истину Господње мудрости. (Istinska Hrišćanska Religija 706)

Много је више детаља у том одељку на који се односи, у следећим; они ово тумачење убедљиво заснивају на многим библијским одељцима. Вреди их прочитати!

Да се вратим на изјаве „Ја сам“ ... ево седме. То показује извесни екуменизам:

„Ја сам добри пастир .... Ја сам добри пастир и познајем своје овце и познајем своје .... И друге овце које имам, а нису из овог тора: њих такође морам довести и чуће мој глас; и биће један овчар и један пастир “. (Ivan 10:11, 14)

Ове друге овце су људи духовне цркве, „они којима се руководи и њима управља духовна истина и добро“. Nebeske tajne 7035.

Данас, где год људи траже истинску мудрост и упражњавају искрену љубав према ближњем, то су „друге овце“. У свим крајевима земље има духовне истине и добра. Од зоре духовне свести Господња љубав и мудрост се уливају у умове људи - примљени слабо или јасно, или понекад углавном одбачени. Када су, релативно недавно, усмене традиције постепено уступиле место писменима, „Древна реч“, како је назива Шведскаборг, била је раширена по већем делу насељеног света. Њени фрагменти су сачувани у Старом завету, као и у другим древним светим текстовима.

У Ivan 10:14, иако постоји очекивање да ће се овчарнице конвертовати у једну, није дисквалификујуће бити сада у другој јами. То је нешто у шта морамо да се укопамо. Да ли човек мора бити хришћанин да би се спасао? Шта ако су добри будиста чија је владајућа љубав љубав према ближњем? Или доброг муслимана који тражи да зна и изврши Аллахову вољу?

Ево упечатљивог одломка из Луке:

„... доћи ће са истока и запада, и са севера и са југа, и седеће у царству Божијем; и ево, последњи ће бити први, а први ће бити бити последњи “. (Luka 13:23, 28-30)

И овде је користан појачан цитат из Nebeske tajne 1032:

"Господ се смилује читавом људском роду. Жели да спаси све у целом свету и да привуче све људе к себи. Господња милост је бескрајна; не дозвољава себи да буде ограничена на неколицину у цркви, али досеже свима на лицу земље “.

Како да помиримо изреке са ексклузивним звуком и оне са инклузивним звуком? У новохришћанском учењу, свако ко воли љубав према добру или љубав према истини тамо где има добра, биће спасен. И, ми признајемо да истина и добро потичу од Господа, а не од нас самих. Свако, у било ком систему веровања, ко не тражи Божју помоћ у избегавању злих љубави и лажних идеја, остаће заглављен. Свако ко искрено, упорно тражи добро и истину налази се у „духовној цркви“, тј. У једном од овчара.

Да ли неки овчари имају боље пашњаке од других? Да. Да ли се религије разликују у количини истине коју преносе или у квалитету пракси коју препоручују и по којој живе? Наравно да имају. Да ли у Новом хришћанском проучавању Библије мислимо да је хришћанство најбољи пут? Да. Да ли је то једини пут? Не. Да ли је то једино одредиште? Можда.

Исус је рекао да је Он Пут, Истина и Живот. Био је Реч у људском лику - духовна истина. Нема спасења без кретања путем, тражења Истине и живљења доброг живота. Можете почети од било где. Како се приближавате врху планине, бићете све ближи месту где је светлост најјаснија.

7035. Izrailj je sin Moj, prvenac Moj, označava da su usvojeni oni koji su u duhovnoj istini i dobru. Ovo se vidi iz značenja sina, kada to kaže Jehova ili Gospod o onima koji pripadaju duhovnoj Crkvi, što znači da su usvojeni, o čemu ubrzo; iz značenja prvenca, što označava veru koja potiče od ljubavi prema bližnjemu, a koja pripada duhovnoj Crkvi (vidi br. 367, 2435, 3325, 4925, 4930), i iz reprezentacije

Izrailja, koji označava duhovnu Crkvu (vidi br. 6637). Razlog da su Moj sin i Moj prvenac, ili oni koji su u duhovnoj istini i dobru, to jest, oni koji pripadaju duhovnoj Crkvi, usvojeni, stoga priznati za sinove, je to što ih je Gospod spasio Svojim dolaskom u svet (vidi br. 6854, 6914); otuda isto tako, zbog vere u Gospoda, oni se nazivaju sinovima i prvencima. Na ove misli Gospod kod Jovana,

I druge ovce imam koje nijesu od ovoga tora, i one mi valja dovesti; i biće jedno stado i jedan pastir Jovan 10:16.

6914. I učiniću da narod nađe ljubav (milost) kod Egipćana, označava strah onih koji su u duhovnoj Crkvi, koji se oseća zbog pomora onih koji su u obmanama. Ovo se vidi iz značenja naći milost, što označava strah od pomora, o čemu će biti reči niže; iz reprezentacije sinova Izrailjevih, koji su ovde narod, što označava one koji su u duhovnoj Crkvi (vidi br. 6637); i iz reprezentacije Egipćana, koji označavaju one koji su u obmanama, kao što je gore bilo pokazano. Da naći milost kod

Egipćana označava strah od pomora, koji trpe oni koji su u obmanama, vidi se iz značenja u unutrašnjem smislu. Jer oni koji su u obmanama, akoji su označeni Egipćanima, oni su predmet o kome se ovde govori, s obzirom na to što će istine i dobra biti od njih uzeta, i data onimakoji su u duhovnoj Crkvi. A pošto se ovde govori o onima koji su u obmanama, ovde milost ne znači milost; jer oni koji su u obmanama i u zlima, ti ne osećaju milost ni za koga, a ako čine dobro, ili ako ne čine zlo, to je iz straha od pomora; njihova milost ili dobro delo ima ovu osnovu. Na ovu se milost ovde misli u unutrašnjem smislu. Unutrašnji smisao pokazuje stvari onakve kakve jesu, a ne onakve kakve se pokazuju u slovu, i povezuje svaku pojedinost sa njenim pravim predmetom. Da je slučaj ovakav, vidi se iz onoga što sledi, a to je da Egipćani nisu pustili sinove Izraljeve iz neke milosti, nego iz straha od još više pomora (Izlazak XI. L; 12:33). Pošto se u ova dva stiha govori o tome kako su Izrailjiske žene uzele prevarnim pozajmljivanjem srebro, zlato i haljine; a pošto se ovo ne može znati [objasnii] ni na koji drugi način osim preko onoga što se dešava u drugom životu – jer je unutrašnji smisao povezan s onim što se dešava među anđelima i duhovima – stoga će se taj slučaj tako i objasniti. Da je pre Gospodovog dolaska, niži deo neba bio zaposednut zlim genijima i duhovima, i da su oni posle bili izagnani odatle, i da je ta oblast data onima koji pripadaju duhovnoj Crkvi, bilo je pokazano u br. 6858. Sve dok su zli geniji i duhovi bili tamo, bili su neprestano pod nadzorom anđela višeg neba; na taj način su se uzdržavali da ne čine zla otvoreno. Čak i danas neki koji su veštiji u obmanjivanju , jer varaju simulirajući nevinost i ljubav prema bližnjemu, pod nadzorom su nebeskih anđela. i svedok su pod tim nadzorom, oni su uzdržavaju od zlih dela. Oni su upravo iznad glave, a nebeski anđeli, pod čijim su pogledom, su još više. Iz ovoga mi je bilo dato da saznam kakvoga karaktera su bili zli geniji i duhovi pre Gospodovog dolaska, naime, da su bili zaposeli nižu oblast neba, i da su ih anđeli viših nega sprečavali da ne čine zlo, bilo mi je pokazano. Oni su držani pod spoljašnjim stegama, to jest, u strahu da ne izgube čast i ugled, i u strahu da ne budu lišeni svog imanja u toj oblast neba i da ne budu bačeni u pakao; a tada su im pridruženi prosti dobri duhovi. Ovo se dešava i s ljudima u svetu: ovi, iako unutra đavoli, oni se ovim pretnjama drže u stanju u kome simuliraju ono što je časno i pravedno, i čine dobro; i kako bi ostali u tomestanju, njima su pridruženi prosti dobri. Takav je bi lučaj sa zlima koji su bili u nižoj oblasti neba pre Gospodovog dolaska. U to vreme oni su bili tako prisiljeni da govore ono što je istinito i i da čine dobro iz ljubavi prema sebi (per proprios amores), po čemu su bili kao što su zli sveštenici koji su, i to najgori, iznutra đavoli, koji besede iz nauka svoje Crkve s takvim žarom i simuliranom revnošću, da diraju srca slušatelja, koji su pobožni, dok su oni sami u ljubavi prema sebi i svetu; jer misao o počastima i dobitku nad njima potpuno vlada, i to je oganj koji ih nagoni da besede na takav način. Zli duhovi su kod njih, i oni su u sličnoj ljubavi (vole sebe i svet), pa stoga i u sličnoj misli, koja ih vodi; i njima se pridružuju prosti dobri duhovi. Iz ovoga se može zaključiti kakvoga je karaktera bilo nebo pre Gospodovog dolaska. Posle Njegovog dolaska, stanja u nebi i u paklu sasvim su promenjena. Jer su tada zli geniji, koji su zauzimali nižu oblast neba, bili bačeni dole, a na njihovo mesto bili su uzdignuti oni koji su pripadali duhovnoj Crkvi. Zli koji su bačeni dole, bili su lišeni spoljašnjih stega koje su bile, kao šro je gore rečeno, strah da ne izgube čast i ugled, i imanje u toj oblasti; i na taj način ostavljeni su s onim što su imali u sebi a što je sve bilo đavosko i pakleno, pa su stoga izagnani u paklove. Lišavanje spoljašnjih stega se izvodi u drugom životu odvajanjem od njih dobrih duhova, koji su im bili pridodati. A kada se ovi odvoje, tada zli nemogu više da oponašaju (simuliraju) ono što je dobro, pravedno, i časno, nego su onakvi kakvi su iznutra dok su u svetu, to jest, onakvi kakvi su bili u misli i volji, koje su , u prisustvu drugih, prikrivali: i tada žele samo da čine zlo. Ovi prosti dobri duhovi, koji su bili odvojeni, bili su pridruženi onima koji pripadaju duhovnoj Crkvi, kojoj je data ta oblast u posed; na ovaj način su se ovi poslednjži ojačali (obogatili) istinama i dobrima, koji su prethodno bili u posedu zlih genija i duhova; jer u drugom životu, neko se bogati isinama i dobrma na taj način, što mu se pridruže duhovi koji su u istini i dobru, jerse komunikacija odvija preko ovakvih duhova. To su one stvari koje su ozačeno naredbom da sinovi Izrailjevi ne treba da odu iz Egipta praznih ruku, nego da žene traba da posude od svojih susetki i od svojih domaćih gostiju srebrno i zlatno posuđe i haljne, i da tako oplene Egipćane. Svako može da vidi da kad ove stvari ne bi bile urađene radi reprezentacije, Božansko ne bi nikad bilo zapovedilo sinovima Izrailjevim dase koriste ovakvim lukavstvo da oplene Egipćane, jer je ovako nešto doista daleko od Božanskog. Ali pošto je Jevrejski narod služio kao pretstava, njima je bil opušteno od Božanskog da to učine, jerse to dešava sa zlima u drugom životu. Treba isto tako primetiti da su mnoge stvari, za kje se kaže da ih je Jehova ili Gospod zapovedio, bile, prema unutrašnjem smislu, samo dopuštene. (prim. prev. Sve što autor navodi o stanju niže oblasti neba (ili niže zemlje) u vreme pred Gospodov dolazak, autor tu situaciju nalazi u njemu savremenom Hrišćanstvu pred Drugi dolazak Gospodov, koji je autor najavljivao u ovome delu, a za koji je kasnije pisao da mu je bio svedok i koji je opisao u kratkom delu Doslednji Sud. Ponekad te oblasti neba zaposednute nečistim duhovima, on naziva i zamišljenim nebima, koji sprečavaju influks kroz pravo nebo, i koja se moraju ukloniti, što se dešava u Posedmnih sudovoma na kraju svake velike duhovne dispenzacije. Ona kojoj je on prisustvao, najavljena je u unutrašnjem smislu Jovanovog Otkrovenja, očemu je Swdenborg objavio dve knjige objašnjenja).