1
Kad se nađe ubijen čovek u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj da je naslediš, gde leži u polju, a ne zna se ko ga je ubio,
2
Tada neka iziđu starešine tvoje i sudije tvoje, i neka izmere od ubijenog do gradova koji su oko njega.
3
Pa koji grad bude najbliže ubijenome, starešine onog grada neka uzmu junicu iz goveda, na kojoj se još nije radilo, koja nije vukla u jarmu,
4
I neka odvedu starešine onog grada tu junicu u pustu dolinu gde se ne kopa ni seje, i neka zakolju junicu onde u dolini.
5
Potom neka pristupe sveštenici, sinovi Levijevi; jer njih izabra Gospod Bog tvoj da mu služe i da blagosiljaju u ime Gospodnje, i na njihovim rečima da ostaje svaka raspra i svaka šteta;
6
I sve starešine onog grada koji budu najbliže ubijenome neka operu ruke svoje nad zaklanom junicom u onoj dolini,
7
I tvrdeći neka kažu: Ruke naše nisu prolile ovu krv niti su oči naše videle;
8
Milostiv budi narodu svom Izrailju, koji si iskupio, Gospode, i ne meći pravu krv na narod svoj Izrailja. Tako će se očistiti od one krvi.
9
I ti ćeš skinuti pravu krv sa sebe kad učiniš šta je pravo pred Gospodom.
10
Kad otideš na vojsku na neprijatelje svoje, i preda ih Gospod Bog tvoj u ruke tvoje i zarobiš ih mnogo.
11
I ugledaš u roblju lepu ženu, i omili ti da bi je hteo uzeti za ženu,
12
Odvedi je kući svojoj; i neka obrije glavu svoju i sreže nokte svoje;
13
I neka skine sa sebe haljine svoje u kojima je zarobljena i neka sedi u kući tvojoj, i žali za ocem svojim i za materom svojom ceo mesec dana; potom lezi s njom, i budi joj muž i ona nek ti bude žena.
14
Ako ti posle ne bi bila po volji, pusti je neka ide kuda joj drago, ali nikako da je ne prodaš za novce ni da njom trguješ, jer si je osramotio.
15
Ko bi imao dve žene, jednu milu, a drugu nemilu, pa bi rodila sinove, i mila i nemila, i prvenac bi bio od nemile,
16
Onda kad dođe vreme da podeli sinovima svojim šta ima ne može prvencem učiniti sina od mile preko sina od nemile koji je prvenac;
17
Nego za prvenca neka prizna sina od nemile i dade mu dva dela od svega što ima, je je on početak sile njegove, njegovo je pravo prvenačko.
18
Ko bi imao sina samovoljnog i nepokornog, koji ne sluša oca svog ni matere svoje, i kog oni i karaše pa opet ne sluša,
19
Neka ga uzmu otac i mati, i neka ga dovedu k starešinama grada svog na vrata mesta svog,
20
I neka kažu starešinama grada svog: Ovaj sin naš samovoljan je i nepokoran, na sluša nas, izjelica je i pijanica.
21
Tada svi ljudi onog mesta neka ga zaspu kamenjem da pogine; i tako izvadi zlo iz sebe, da sav Izrailj čuje i boji se.
22
Ko zgreši tako da zasluži smrt, te bude osuđen na smrt i obesiš ga na drvo,
23
Neka ne prenoći telo njegovo na drvetu, nego ga isti dan pogrebi, jer je proklet pred Bogom ko je obešen; zato ne skvrni zemlje koju ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo.
