2434. A on mu reče: eto poslušaću te i za to: da ovo označava pristanak (privolu), pod uslovom da iznutra istina potiče od dobra, vidi se iz značenja lica. Reč lica javlja se često u Reči, i označava unutrašnje (u čoveku), kao što je pokazano u br. 385, 1999; a kada se lica pripisuju Jehovi ili Gospodu. , kada lica označavaju milost, mir, dobro, vidi br. 222, 223; u ovom slučaju lice oznčava dobro koje je iznutra u istini; te stoga, primiti lice je pristati, pod uslovom da iznutra istina donekle potiče od dobra: i polušaću te (na tvoju reč), označava u odnosu na ovu stvar. Da istina nije istina ako u njoj iznutra nije i dobro, može se videti, br. 1494, 1832, 1900, 1904, 1928, 2063, 2173, 2269, 2401, 2403, 2429{ign95} i da čovek ima blažensto i sreću posle smrti ne od istine već od bra koje je u istini 2261; otuda, što je više dobra u istini, to je on blaženiji i srećniji. Da je dobro iznutra u istini, i čini je istinom, može se videti i iz istina i dobara koje postoje u svetskim stvarima. Kada neko u svetskim predmetima shvati i prizna da je nešto dobro, tada on naziva istinom sve ono što je u priloga njegovog dobra; a sve ono što ne ide u prilog njegovom dobru, on odbacuje i naziva obmanom; on, doduše, može da kaže da je nešto istinito što ne potvrđuje njegovo dobro, ali u ovom slučaju on se pretvara, i misli drugačije. Tako je i u duhovnim stvarima.