4925. I gle izađe njegov brat. Da ovo označava istinu od dobra, vidi se iz značenja brata, što je srodna vrsta dobra (br. 3815, 4267), stoga istina od dobra; istina od dobra je istina iz dobra, ili vera iz ljubavi prema bližnjem. Ovde se, u unutrašnjem smislu, govori o prvorođenstvu (primogenituri) onih koji su preporođeni od Gospoda, stoga, o preporađanju u crkvi. Od drenih vremena postoji raspra, šta je je prvi rođeno, da li dobro ljubavi prema bližnjem ili istina vere; i pošto se dobro ne pokazuje dok se čovek preporađa i postaje crkva, nego je prikriveno u nutrinji čoveka, a pokazuje se samo u nekm osećanju koje ne deluje na čula spoljašnjeg ili prirodnog čoveka, sve dok nije nanovo rođen, dok se istina pokazuje zato što ulazi preko čula da bi se čuvala u memoriji spoljašnjeg ili prirodnog čoveka, stoga mnogi ljudi padaju u zabludu misleći da je istina prvorođena i na kraju, da je istina suština crkve i to toliko, da se veruje da istina, koju oni nazivaju verom, ona ima moć da spasi bez dobra ljubavi ka bližnjemu.

2. Od ove jedne zablude, pojavile su se mnoge druge, koje su zarazile ne samo dokrtrine, nego i život. Kao, na primer, da bez obzira kako čovek živi, ako ima veru, on je spasen; da se čak i najgori ljudi primaju u nebo ako su u času smrti ispovedali stvari koje pripadaju veri; i da se svako prima u nebo po čistoj milosti, kakav god da mu je bio život. Kao posledica držanja ove doktrine, oni na kraju ne znaju šta je ljubav prema bližnjemu, niti se trude da znaju; i na kraju, ne veruju da ima nešto što je nebo ili pakao. Razlog je tome to, što vera bez ljubavi ka bližnjem, ili istina bez dobra, ništa ne uči; a što se više udaljava od dobra, to čini čovka glupljim. Jer Gospod utiče (uliva se) i daje inteligenciju i mudrost kroz dobro, to jest, daje viši umni pogled, a i opažanje o tome da li je nešto tako ili nije.

3. Sve ovo pokazuje kakav je slučaj sa prvorođenstvom – da ono pripada dobru u stvarnosti, dok pripada istini samo po izgledu. To je, dakle, ono št je opisano u unutrašnjem smislu Tamarinm rađanjem dva sina, crvenim koncem koji je primalja stavila na ruku vidi br. 4922); i sa izađe prvi, što znači prvenstvo (br. 4923); sa povuče ruku označava se prikrivanje njegove moći, kao što je gore pokazano; sa njegovim bratom koji izađe prvi, označava se istina; sa kako prodre? označava se prividno odvajanje istine od dobra; s njegovim bratom koji izađe posle označava se dobro koje je u stvarnosti prvo; sa crvenim koncem na ruci označava se piznavanje da je dobro prvo (važnije, superiornije) ; jer se dobro ne priznaje da je prvo sve dok se čovek ne preporodi, jer tada postupa od dobra i od njega gleda na istinu i na to kakva je.

4. Ovo s tvari sadržane u unutrašnjem smislu, koji uči kakav je slučaj s dobrom i istinom u čoveku koji se nanovo rađa, naime, da je dobro u stvarnosti prvo (po savršenstvu i superornosti?), a istina je to samo po izgledu; i da prvo ne izgleda da je prvo dok se čovek nanovo rađa, ali se pokazuje kao takvo onda kada je već nanovo rođen. Ali ovo ne treba ovde više objašnjavati, jer su ove stvari bile objašnjene i ranije (vidi br. 3324, 3325, 3494, 3325, 3494, 3539, 3548, 3556, 3570, 3576, 3603, 3701, 4243, 4244, 4247, 4337).

Da je od drevnih vremena raspra čemu pripada primogenitura, da li dobru ili istini, odnosno da li ljubavi ka bližnjemu ili veri, bilo je gore pokazano (br. 2435).

5. Kako je Gospod, u najvišem smislu, Prvorođeni, stoga je i ljubav ka Njemu i ljubav ka bližnjemu (su prvorođeni), stoga je bilo zakonom zapoveđeno, u reprezentativnoj crkvi, da svaki prvenac prpadne Jehovi, kao što čitamo kod Mojsija: Posveti mi sve to je prvenac, što otvara utrobu kod sinova Izraljevih, u čoveka kao i u živinčetam, neka je Moje. ( Izlazak 13:2). Odvajaćeš Jehovi sve što otvra matericu, i od stoke tvoje što otvara matericu, što je muško, da bude Jehovi ( 13:12). Što god otvara matericu između svakoga tijela koje prinose Jehovi; između ljudi i između stoke, tvoje da bude; ali prvenac čovječiji neka se otkupljuje; i prvenac nečiste stoke neka se otkupljuje (Brojevi 18:15). Jer je moj svaki prvenac; od onoga dana kada pobih sve prvence u zemlji Egipatskoj, posvetih sebi svakoga prvenca u Izrailju od čovjeka do živinčeta; moji će biti; ja sam Jehova. (Brojevi 3:13).

6. Pošto je prvenac sve što otvori matericu, zato gde se prvenac reč pominje, kaže se i što otvara utrobu, kako bi se istaklo dobro. Da ovo označava dobro, vidi se iz pojedinosti u unutrašnjem smislu, posebno iz onoga što je izneseno o Tamarinim sinovima – da je Zara otvorio matericu rukom, čime je predstavljeno dobro, što se vidi iz crvenga konca na njegovoj ruci (br. 4922): Osim toga, utroba za koju se kaže da se otvara, to je gde su dobro i istina, sledstveno, crkva (br. 4918); a otvoriti utrobu je dati moć da bi se istina rodila.

7. Pošto je Gospod jedini Prvorođeni; jer On je dobro samo, i od Njegovog dobra je sva istina, stoga da bi Jakov, koji nije bio prvenac, mogao da Ga predstavlja, njemu je bilo dopušteno da kupi prvorođenstvo (prvenaštvo) od Isava njegovoga brata; ali pošto ovo nije bilo dovoljno, on je nazvan i Izrailjem, kako bi ovo ime predstavljalo dobro od istine; jer je Izrailj u reprezentativnom smislu dobro do kojega se dolazi preko istine (br. 3654, 4286, 4598).

4922. I veza mu crven konac oko ruke. Da ovo označava da je stavila znak na to, to jest, na moć, i da crveno znači dobro, vidi se iz značenja vezati za ruku, što je staviti znak na moć; jer ruka je moć

[4920); iz značenja crvenga konca, što je dobro, i to duhovno dobro. Da crven konac označava duhovno dobro, to je zato što je bio skrletne boje; a kada se vidi skrletna boja u drugom životu, to znač uhovno dobro, to jest, dobro ljubavi prema bližnjemu. Jer boje koje se vide u drugom životu označavaju nešto dobro i istinito, jer one postoje od svetlsti neba koja je u sebi mudrost i inteligencija od Gospodovg Božanskog. Varijacije ili izmene te svetlsti su varijacije, i tako reći modifikacije mudrosti i inteligencije, stoga, dobra i istine. Da svetlost u nebu dolazi od Božanske mudrosti i inteligencije Gospodove, koje se tamo pokazuje kao Sunce, može se videti gore (br. 1053, 1521-1533, 1619-1632, 2776, 3138, 3167, 3190, 3195, 3222, 3223, 3225, 3337, 3330, 3340, 3495, 3636, 3653, 3843, 3862, 3993, 4180, 4413).

Da su boje iz ovoga izvora, i da su one vrijacije i modifikacije ove svetlsti, mož e videti gore (br. 1042, 1043, 1053, 1043, 1624, 3993, 4530, 4677, 4742).

2. Da crveno ili skrletno označava duhovno dobro, vidi se iz odlomaka u Reči u kojima se pominje, kao kod Jeremije: A ti, opustošena, šta ćeš činjeti? Ako se i oblačiš u skrlet, ako se i kitiš nakitom zlatnijem, i mažeš lice svoje, zaludu se krasiš, preziru te milosnici, traže dušu tvoju Jeremija 4:30. Ovde se govori o Judi, Oblačiš se u skrlet označava duhovno dobro, a kititi se zlatnijem nakitom, označava nebesko dobro. U drugoj knjizi Samuilovoj: Tada nazica David ovako za Saulom i Jonatanom sinom njegovijem: I izgovri, da bi se učili sinovi Judini luku i to je napisano u knjizi istinitoga. I ko će vas poslušati u tome? jer kakav je dio onome koji ide u boj tako je i onome koji ostaje kod prtljga; jednako treba da podijele. (2. Samuelova 1:17, 18, 24). Učiti se luku, ovde označava doktrinn ljubavi i milosrđa, jer luk označava ovu doktrinu; obući se u skrlet označava duhovno dobro, kao pre; a kititi se zlatom, označava nebesko dobro.

3. Zato što je ovo bilo načenjeno od skrleta, to je bilo zapoveđeno da se skrlet koristi u šatoru, na zavesu, kojim su se pkivala vrata na šatoru, na zavesu i u predvorju, na stolu lica kad su putovali, i na Aronovim svetim odeždama, kao i na oplećku (efodu), na ploči suda, i na resama na naprsnjaku –kao šo se vidi iz sledećih odlomaka: 4. A šator ćeš načiniti od dest zavjesa od tankoga platna uzvezenoga i od porfire i skrleta i od crvca; i na njima da budu veliki heruvimi. (Izlazak 26:1) I načini zavjsu od porfire i od skrleta i od crvca i od tankoga platna uzvezenoga, i po njemu da budu herubimi. (Izlazak 26:31). A na vratima trijema zavjes od dvadeset lakata od porfire i od skrleta i od crvca i od tankoga platna uzvezenoga, uzvezen, i četiri stuba na njoj, i pod njih četiri stopice (Izlazak 26:16). Kad polazi vojska, doći će Aron sa sinovima svojm, i skinuće zavjes sa vrata, i pokriće njime kovčeg od svjedočanstva. Pa će po njem rostrijeti pokrivač od koža jazavčijih, i ozgo će prostrtijeti pokrivač od same porfire, i provući će mu poluge. I po stolu za hljebove postavljene neka prostru pokrivač od porfire, i naka metnu na nj zdjele i čaše i vijedra i kutliće, i hljeba svakoga neka je na njemu. Po vrh toga prostirač od crvca (Brojevi 4:5, 7, 8). Načinićeš oplećak od zlata, od porfire, od skrleta i od crvca i od tankoga plana, djelo majstorovo. Tako i na pojasu (Izlazak 28:6, 8). I na drugoj strani zavjesi od petnaest lakat, i tri stupa za njih i tri stopice za njih (Izlazak 26:15). Neka na ivicama haljine s oplećkom budu crveni šipci, i od skleta (Izlazak 17:33?) 5. Kako je šator od sastanka predstavljao nebo, stoga su gore pomenute boje bile naređene da se koriste; a one označavaju nebesk i duhovna dobra i istine. Svako ko veruje da je Reč sveta, može da zna da u njoj sve ima značenje; a ko god veruje da je Reč sveta i da je bila poslana od Gospoda preko neba , može da zna da su njima označene duhovne i nebeske stvari Njegovoga carstva kao i duhovne stvari tamo, purpurna i skrletna označavaju nebeska dobra i istine, a skrletna , od crvca i od tankoga platna da označavaju nebeske stvari. Slično tome, bilo je zapoveđeno da se kedrvo drvo, skrlet i hisop koziste kada se čistilo od gube (Levitska 14:4, 6, 52); i da se kedar drvo i hisop i crvac koriste da se baci u oganj gde se sagoreva junica, i da se pripremi voda očišćenja (Brojevi 19:6, 9).

6. Profanacija dobra i istine opisuje se na sličan način u Otkrovenju: I uvede me duhom u pusto mjesto; i vidjeh ženu gdje sjedi na zvijeri crvenoj koja bješe puna imena hulnijeh i imaše sedam glava i deset rogova. I žena bješe obučena u skrlet i u porfiru i nakićena zlatom i kamenjem dragijem i biserm, i imaše čašu zlatnu u ruci svojoj, punu mrzosti i poganštine kurvarstva svojega Otkrivenju 17:3, 4). A posle: I govorahu: jaoh, jaoh! grade veliki, obučeni u svilu i u porfiru i u skrlet, i nakićeni zlatom i kamenjem dragijem i biserom (17:16). Ovde se govori o Vavilonu, kojim se označava profanacija dobra (br. 1182, 1283, 1295, 1304, 1306, 1308, 1321, 1322, 1326), ovde profanacija dobra i istine, što je Vavilonka osobina.

Kod proroka Staroga Zaveta Vavilon označava profanaciju dobra a Haldeja profanaciju istine.

7. Skrlet, o obratnom smislu, označava zlo koje je suprotno duhovnome dobru, kao kod Isaije: Ako vaši grijesi i budu kao skrlet, biće bijeli kao snijeg; iako budu kao crvac, biće kao vuna (Isaija 1:18. Da skrlet označava ovo zlo, je stoga što krv – kao i crvenilo označava, u pravome smislu, duhovno dobro, ili ljubav prema bližnjemu, a u obrnuom smislu, nasilje proivu ljubavi ka bližnjemu.