¹ I dođe reč Gospodnja Joni drugi put govoreći:

² Ustani, i idi u Nineviju grad veliki, i propovedaj mu ono što ti ja kažem.

³ I ustav Jona otide u Nineviju po reči Gospodnjoj; a Ninevija beše grad vrlo velik, tri dana hoda.

⁴ I Jona poče ići po gradu jedan dan hoda, i propoveda i reče: Jošte četrdeset dana, pa će Ninevija propasti.

⁵ I Ninevljani poverovaše Bogu, i oglasiše post, i obukoše se u kostret od najvećeg do najmanjeg.

⁶ Jer kad dođe ta reč do cara ninevijskog, on usta sa svog prestola, i skide sa sebe svoje odelo, i obuče se u kostret i sede u pepeo.

⁷ I proglasi se i kaza se po Nineviji po zapovesti carevoj i knezova njegovih govoreći: Ljudi i stoka, goveda i ovce da ne okuse ništa, ni da pasu ni da piju vode.

⁸ Nego i ljudi i stoka da se pokriju kostreću, i da prizivaju Boga jako, i da se vrati svaki sa svog zlog puta i od nepravde koja mu je u ruku.

⁹ Ko zna, eda se povrati i raskaje Bog i povrati se od ljutog gneva svog, te ne izginemo.

¹⁰ I Bog vide dela njihova, gde se vratiše sa zlog puta svog; i raskaja se Bog oda zla koje reče da im učini, i ne učini.

¹ Beže bezbožnici kad ih niko ne goni, a pravednici su kao lavići bez straha.

² Kad se u zemlji zla čine, nastaju joj mnogi knezovi; ali kad se nađe čovek razuman i vešt, ostaje dugo.

³ Čovek siromah koji čini krivo ubogima jeste kao silan dažd iza kog nestaje hleba.

⁴ Koji ostavljaju zakon, hvale bezbožnike; a koji drže zakon, protive im se.

⁵ Zli ljudi ne razumeju šta je pravo; a koji traže Gospoda, razumeju sve.

⁶ Bolji je siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj nego ko ide krivim putevima ako je i bogat.

⁷ Ko čuva zakon, sin je razuman; a ko se druži s izjelicama, sramoti oca svog.

⁸ Ko umnožava dobro svoje ujmom i pridavkom, sabira onome koji će razdavati siromasima.

⁹ Ko odvraća uho svoje da ne čuje zakon, i molitva je njegova mrska.

¹⁰ Ko zavodi prave na zao put, pašće u jamu svoju, a bezazleni naslediće dobro.

¹¹ Bogat čovek misli da je mudar, ali razuman siromah ispituje ga.

¹² Kad se raduju pravedni, velika je slava; a kad se podižu bezbožnici, traži se čovek.

¹³ Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost.

¹⁴ Blago čoveku koji se svagda boji; a ko je tvrdoglav, upada u zlo.

¹⁵ Bezbožnik koji vlada narodom siromašnim, lav je koji riče i medved gladan.

¹⁶ Knez bez razuma čini mnogo nepravde, a koji mrzi na lakomstvo, živeće dugo.

¹⁷ Čovek koji čini nasilje krvi ljudskoj, bežaće do groba, a niko ga neće zadržati.

¹⁸ Ko hodi u bezazlenosti, spašće se; a ko je opak na putevima, pašće u jedan mah.

¹⁹ Ko radi svoju zemlju, biće sit hleba; a ko ide za besposlicama, nasitiće se sirotinje.

²⁰ Čovek veran obiluje blagoslovima; a ko nagli da se obogati, neće biti bez krivice.

²¹ Nije dobro gledati ko je ko, jer za zalogaj hleba čovek će učiniti zlo.

²² Nagli da se obogati čovek zavidljiv, a ne zna da će mu doći siromaštvo.

²³ Ko ukorava čoveka naći će posle veću milost nego koji laska jezikom.

²⁴ Ko krade oca svog i mater svoju, i govori: Nije greh, on je drug krvniku.

²⁵ Oholi zameće svađu; a ko se uzda u Gospoda, izobilovaće.

²⁶ Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbaviće se.

²⁷ Ko daje siromahu, neće mu nedostajati; a ko odvraća oči svoje, biće mu mnogo kletava.

²⁸ Kad se podižu bezbožnici, sakriva se čovek; a kad ginu, umnožavaju se pravedni.