1
Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj kad seđaše na vratima pred šatorom svojim u podne.
2
Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajahu prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;
3
I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog.
4
Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.
5
I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda pođite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Učini šta si kazao.
6
I Avram otrča u šator k Sari, i reče: Brže zamesi tri kopanje belog brašna i ispeci pogače.
7
Pa otrča ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi.
8
Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jeđahu.
9
I oni mu rekoše: Gde je Sara žena tvoja? A on reče: Eno je pod šatorom.
10
A jedan između njih reče: Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega.
11
A Avram i Sara behu stari i vremeniti, i u Sare beše prestalo šta biva u žena.
12
Zato se nasmeja Sara u sebi govoreći: Pošto sam ostarela, sad li će mi doći radost? A i gospodar mi je star.
13
Tada reče Gospod Avramu: Što se smeje Sara govoreći: Istina li je da ću roditi kad sam ostarela?
14
Ima li šta teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će imati sina.
15
A Sara udari u bah govoreći: Nisam se smejala. Jer se uplaši. Ali On reče: Nije istina, nego si se smejala.
16
Potom ustaše ljudi odande, i pođoše put Sodoma; a Avram pođe s njima da ih isprati.
17
A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti,
18
Kad će od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji?
19
Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se drže puteva Gospodnjih i da čine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu šta mu je obećao.
20
I reče Gospod: Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan.
21
Zato ću sići da vidim eda li sve čine kao što vika dođe preda me; ako li nije tako, da znam.
22
I ljudi okrenuvši se pođoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom,
23
I pristupiv Avram reče: Hoćeš li pogubiti i pravednog s nepravednim?
24
Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoćeš li i njih pogubiti, i nećeš oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu?
25
Nemoj to činiti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cele zemlje neće suditi pravo?
26
I reče Gospod: Ako nađem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiću celom mestu njih radi.
27
A Avram odgovori i reče: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo.
28
Može biti pravednika pedeset manje pet, hoćeš li za onih pet potrti sav grad? Odgovori: Neću, ako nađem četrdeset i pet.
29
I stade dalje govoriti, i reče: Može biti da će se naći četrdeset. Reče: Neću radi onih četrdeset.
30
Potom reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću reći; može biti da će se naći trideset. I reče: Neću, ako nađem trideset.
31
Opet reče: Gle sada bih progovorio Gospodu; može biti da će se naći dvadeset. Reče: Neću ih pogubiti za onih dvadeset.
32
Najposle reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću još jednom progovoriti; može biti da će se naći deset. Reče: Neću ih pogubiti radi onih deset.
33
I Gospod otide svršivši razgovor sa Avramom; a Avram se vrati na svoje mesto.
