¹ Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj kad seđaše na vratima pred šatorom svojim u podne.

² Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajahu prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;

³ I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog.

⁴ Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.

⁵ I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda pođite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Učini šta si kazao.

⁶ I Avram otrča u šator k Sari, i reče: Brže zamesi tri kopanje belog brašna i ispeci pogače.

⁷ Pa otrča ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi.

⁸ Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jeđahu.

⁹ I oni mu rekoše: Gde je Sara žena tvoja? A on reče: Eno je pod šatorom.

¹⁰ A jedan između njih reče: Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega.

¹¹ A Avram i Sara behu stari i vremeniti, i u Sare beše prestalo šta biva u žena.

¹² Zato se nasmeja Sara u sebi govoreći: Pošto sam ostarela, sad li će mi doći radost? A i gospodar mi je star.

¹³ Tada reče Gospod Avramu: Što se smeje Sara govoreći: Istina li je da ću roditi kad sam ostarela?

¹⁴ Ima li šta teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će imati sina.

¹⁵ A Sara udari u bah govoreći: Nisam se smejala. Jer se uplaši. Ali On reče: Nije istina, nego si se smejala.

¹⁶ Potom ustaše ljudi odande, i pođoše put Sodoma; a Avram pođe s njima da ih isprati.

¹⁷ A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti,

¹⁸ Kad će od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji?

¹⁹ Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se drže puteva Gospodnjih i da čine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu šta mu je obećao.

²⁰ I reče Gospod: Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan.

²¹ Zato ću sići da vidim eda li sve čine kao što vika dođe preda me; ako li nije tako, da znam.

²² I ljudi okrenuvši se pođoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom,

²³ I pristupiv Avram reče: Hoćeš li pogubiti i pravednog s nepravednim?

²⁴ Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoćeš li i njih pogubiti, i nećeš oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu?

²⁵ Nemoj to činiti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cele zemlje neće suditi pravo?

²⁶ I reče Gospod: Ako nađem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiću celom mestu njih radi.

²⁷ A Avram odgovori i reče: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo.

²⁸ Može biti pravednika pedeset manje pet, hoćeš li za onih pet potrti sav grad? Odgovori: Neću, ako nađem četrdeset i pet.

²⁹ I stade dalje govoriti, i reče: Može biti da će se naći četrdeset. Reče: Neću radi onih četrdeset.

³⁰ Potom reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću reći; može biti da će se naći trideset. I reče: Neću, ako nađem trideset.

³¹ Opet reče: Gle sada bih progovorio Gospodu; može biti da će se naći dvadeset. Reče: Neću ih pogubiti za onih dvadeset.

³² Najposle reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću još jednom progovoriti; može biti da će se naći deset. Reče: Neću ih pogubiti radi onih deset.

³³ I Gospod otide svršivši razgovor sa Avramom; a Avram se vrati na svoje mesto.