1
Dvanaest godina beše Manasiji kad poče carovati, i carova pedeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Efsiva.
2
I činjaše što je zlo pred Gospodom po gadnim delima naroda, koje Gospod odagna ispred sinova Izrailjevih;
3
Jer opet načini visine, koje beše potro Jezekija otac njegov, i podiže oltare Valu, i načini lug kao što beše načinio Ahav, car Izrailjev, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj i služaše joj.
4
I načini oltare u domu Gospodnjem, za koji beše rekao Gospod: U Jerusalimu ću namestiti ime svoje;
5
Načini oltare svoj vojsci nebeskoj u dva trema doma Gospodnjeg.
6
I sina svog provede kroz oganj, i vračaše i gataše, i uredi one što se dogovaraju s duhovima i vračare; i činjaše vrlo mnogo što je zlo pred Gospodom, gneveći Ga.
7
I postavi rezan lik šumski koji načini u domu, za koji beše rekao Gospod Davidu i Solomunu, sinu njegovom: U ovom domu i u Jerusalimu, koji izabrah između svih plemena Izrailjevih, namestiću ime svoje doveka;
8
I neću više dati da se makne noga sinovima Izrailjevim iz zemlje koju dadoh ocima njihovim, ako samo uzdrže i ustvore sve što sam im zapovedio, i sav zakon koji im je zapovedio moj sluga Mojsije.
9
Ali ne poslušaše, jer ih zavede Manasija, te činiše gore nego narodi koje istrebi Gospod ispred sinova Izrailjevih.
10
A Gospod govoraše preko sluga svojih proroka govoreći:
11
Što učini Manasija, car Judin ta gadna dela čineći gore od svega što su činili Amoreji koji pre njega biše, i navede na greh i Judu gadnim bogovima svojim;
12
Zato ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo, ja ću pustiti zlo na Jerusalim, i na Judu, da će svakome ko čuje zujati oba uha.
13
Jer ću zategnuti nad Jerusalimom uže samarijsko i merila doma Ahavovog, i zbrisaću Jerusalim, kao što se briše zdela, i izbiše se pa se izvrne.
14
I ostaviću ostatak nasledstva svog, i daću ih u ruke neprijateljima njihovim da budu plen i grabež svim neprijateljima svojim.
15
Jer činiše što je zlo preda mnom, i gneviše me od dana kad iziđoše oci njihovi iz Misira do danas.
16
Još i pravu krv veoma mnogu proli Manasija tako da napuni Jerusalim od kraja do kraja, osim greha svog kojim navede Judu na greh da čini što je zlo pred Gospodom.
17
A ostala dela Manasijina i sve što je činio, i greh, kojim je grešio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
18
I počinu Manasija kod otaca svojih, i bi pogreben u vrtu kod doma svog, u vrtu Ozinom; a na njegovo mesto zacari se Amon, sin njegov.
19
Dvadeset i dve godine imaše Amon kad poče carovati, i carova dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Mesulemeta, kći Arusova, iz Joteve.
20
On činjaše što je zlo pred Gospodom, kao što je činio Manasija, otac njegov.
21
I hođaše svim putem kojim je hodio otac njegov, i služaše gadnim bogovima, kojima je služio otac njegov, i klanjaše im se.
22
I ostavi Gospoda Boga otaca svojih, i ne hodi putem Gospodnjim.
23
A sluge Amonove pobuniše se na nj, i ubiše cara u dvoru njegovom.
24
A narod zemaljski pobi sve koji se behu pobunili na cara Amona; i zacari narod zemaljski na njegovo mesto Josiju, sina njegovog.
25
A ostala dela Amonova, što je činio, nisu li zapisana u dnevniku careva Judinih?
26
I pogreboše ga u njegovom grobu u vrtu Ozinom; i Josija, sin njegov bi car na njegovo mesto.
