9854. I objesi (užetom). Da ovo označava metod (put) povezivanja, vidi se iz značenja užeta, što je ono što povezuje. Da uže (konopac) označava ono što povezuje, je stoga što se preko njega ostvaruje povezivanje; ali ovde označava metod povezivanja, jer se kaže da se zlatni lanci načine od užeta . U izvornm jeziku misli se na uže (konopac) napravljen uvijanjem i udvajanjem, čime se u unutrašnjem smislu označava povezivanje kakvo što postoji među istinama u sećanju-znanjima, i među samim sećanjima-znanjima, to jest , u povezivanju onih stvari koje su u prirodnoj ili spoljašnjeoj memoriji. Razlog da je označeno ovakvo povezivanje je to što se ovde govori o povezivanju istina pomoću dobra u poslednjim (stvarima) duhovnoga carstva; jer se preko plećka i naprsnjaka koji su bii pomoću lanca načinjenih ood užeta, ostvarivalo povezivanje u duhovnom carstvu u poslednjim (stvarima) (br. 9824); (da ono što je isprepleteno označava sećanje-znanje, vidi br. 2831).

[2] Osim toga, u drugom se životu pokazuju užad (konopci) na razne načine udvojeni i isprepleteni, a njima se pretstavljaju metodi povezivanja. Zbog toga se u Reči konopcima ili užetima pretstvljaju stvari koje povezuju, kao u sledećim odlomcima: Teško onima koji vuku bezakonje uzicama od taštine, i grijeh kao užem kolskim (Isa. (5:18); gde seuzicama od taštine označavaju povezivanja obmana preko čega dolazi do bezakonja i zlog života. Ponovo: Pogledaj na Sion, grad praznika naših; oči tvoje neka vide Jerusalim, mirni stan, šator, koji se ne će odnijeti, kojemu se kolje ne će nigda pomjeriti, i ni jedno mu se uže ne će otkinuti. Oslabiše uža tvoja, nemogu tvrdo držati katarke ni razapeti jedra (Isa. (33:20, 23); ovde kolje i užad ( konopci) označavaju stvari koje povezju istine i dobra neba, za stan i za šator, a na koje se ovde odnose užad, označavaju nebo (br. 9457, 9481, 9485, 9615, 9784).

[3] Ponovo: Raširi mjesto šatora svojega, i zavjesi stana tvojega neka se razastru, ne brani, produlji uža svoja, i kolje svoje utvrdi (Isa. (54:2). Asur i Hena trgovahu s tobom kovčezima bogatijeh nakita, koji se vezivaju užima (Jez. 27:23-24); gooreći o Tiru, kojim je bilo označenop poznavanje dobra i istine (br. 1201); spoljašnja povezivanja ovi značena su haljinama povezanim užima. Osim toga, u Reči užad označavaju i delove nasledstva i delove zemlje, iz razloga što su se premeravanja izvodila pomoću užadi (vidi Zak. Pov. (32:8; Amos 7:17; Miheja 2:4; Zah. 2:1; Psalam 16:6; 78, 55:105:Psalam ccc11; 140:5; i u mnogim drugim odlomcima).

1201. Da 'Sidon' označava vanjska znanja o duhovnim stvarima, jasno je po tome što se naziva 'Hananovim prvorođencem'; jer prvoroženac u svakoj crkvi je u unutrašnjem smislu vera (n352, 367). Ali ovde, gde nema vere, jer nema unutrašnjih stvari, postoje samo vanjska znanja o duhovnim stvarima koja su umesto vere; a to znači znanja kakva su bila kod Jevreja, koja su samo znanja o obredima spoljašnjeg bogoštovanja, kao i o doktrinama (naucima) koje se odnose na to bogoštovanje. Da je ovo značenje 'Sidona', jasno je i po tome što su Tir i Sidon bili na krajnjoj granici Filistije, i što su bili pored mora; stoga se 'Tirom' označavaju unutrašnje znanje, a 'Sidonom' spoljašnje znanje duhovnih stvari – a što je vidljivo i iz Reči.

Kod Jeremije: Od onoga dana kad će doći da istrijebi ave Filisteje i zatre Tir i Sidon i sve ostale pomoćnike, jer će Jehova istrijebiti Filisteje. Ostatak ostrva Kaftora. ( 47:4) Ovde 'Filistejci' označavaju znanja o veri i o ljubavi ka bližnjem; 'Tir' označava unutrašnja znanja, a 'Sidon' znanja o duhovnim stvarima.

Kod Joila: I šta hoćete vi sa mnom, Tire i Sidone, i svi kraljevi Filistejski? Jer uzeste srebro moje i zlato moje, i najljepše zaklade moje unesoste u crkve (hramove) svoje. (Jeremija 3:4, 5). Ovde 'Tir i Sidon' očigledno označavaju znanja, i nazivaju se 'međama Filistije', 'srebro i zlato', i 'najljepše zaklade', su znanja.

Kod Jezekilja:

Ondje su svi knezoivi sjeverni i svi Sidonci, koj idoše s pobijenima sa strahom svojim, stideći se sile svoje. Jer zadadoh strah zemlji živijeh, i Faraon će i sve mnoštvo njegovo ležati među neobrezanima s onima koji su pobijeni mačem. (Jezekilj 22:30, 32).

Ovde 'Sidonci' označavaju spoljašnja znanja, koja su samo reči-znanja kad su bez unutrašnjih stvari, stoga se i pominju u vezi s Faraonom, ili Egiptom, kojima su označene reči-znanja (scientifica).

Kod Sofonije:

I Emat će zahvatiti, i Tir i Sidon, ako i jesu veoma mudri. (Zaharija 9:2).

Ovde se govori o Damaskusu (Emat); 'Tir i Sidon' označavaju znanja.

Kod Jezikilja:

Stanovnici Sidonski i Aradski bijahu ti veslari; mudraci tvoji, Tire, što bijahui u tebi, bijahu ti krmari. (Jezekilj 27:8).

Ovde 'Tir' označava unutrašnja znanja; stoga se njegovi mudri ljudi nazivaju 'krmari'; a 'Sidon' označava spoljašnje znanja, pa se stoga njegovi žitelji nazivaju 'veslari'; jer takav je odnos između unutrašnjih znanja i spoljašnjih.

Kod Isaije:

Umuknite koji živite na ostrvu, koje trgovci Sidonski pomorci puniše. I dohodi im bijahu po velikim vodama sjeme Seorsko, žetva s rijeke, i bješe trg narodima. Sidi se , Sidone, jer govori more, sila morska veli: ne mučim se porođajem, ne rađam, ne odgajam momaka, ne podižem djevojaka. (Izaija 23:2-4)

'Sidon' ovde označava spoljašnja znanja, koja se, pošto u njima nema ništa unutrašnje, nazivaju 'sjeme Seorsko, žetva s rijeke, trg narodima', a tako isto i 'more' i 'sila morska', kaže se da 'se ne muči i ne rađa' – što se ne bi moglo shvatiti u doslovnom smislu, ali je savršeno jasno u unutrašnjem smislu; kao što je to i sa drugim odlomcima kod Proroka. Zato što 'Sidon' označava spoljašnja znanja, laže se da je on 'trn oko Izrailja', to jest, oko duhovne crkve (Jezekilj 28:24? 28:26); jer su spoljašnja znanja kao trn okolo.