324. I zlatne čaše pune tamjana. Da ovo označava ispovedanje od duhovnih dobara, vidi se iz značenja zlatnih čaša koje se nazivaju i kadionicama, koje označavaju istine od dobra; jer čaše, kao posude koje nešto sadrže, označavaju istine; zlato od kojega su napravljene označava dobro, pa otuda zlatne čaše označavaju istine od dobra (da posude ozačavaju istine jer one služe dobru kao prijemnici i posude koje sadrže, može se videti, br. 3068, 3079, 3165, 3318; kao i posude na oltaru za žrtve paljenice, i kadionom oltaru, br. 9723, 9734; a da zlato označava dobro, vidi gore, br. 242); i iz značenja tamjana, koji označava stvari bogoštovanja koje se vrše od duhovnog dobra, ili od dobra od ljubavi prema bližnjem, a otuda se primaju sa zadovoljstvom. Ovakve su stvari označene tamjanom, jer sve stvari koje su bile ustanoljene u Izrailjskoj naciji, bile su reprezentativi nebeskih i duhovnih stvari; otuda su su mirišljave stvari, koj su imale prijatan miris, predstavljale prijatno opažanje, dok su one koje su imale neprijatan miris, označavale neprijatno opažanje. Zbog toga se tamjan pravio od mirišljavih začina, sa mirom, onihom, galbanumom, i mirođijom. Osim toga, postoji korespondencija mirisa s opažanjem, što je očito iz toga što se u duhovnom svetu, gde su sve stvari koje se opažaju, korespondencije, dobro i istina opažaju čulima kao miomirisi, i vice versa (o čemu vidi što je rečeno iz iskustva u Nebeskim Tajnama, br. 1514, 1517-1519. 1631, 5711-5717). Otuda to da se u običnom govoru, mirisom označava opažanje; jer ovakvi izrazi, i mnogi drugi, ušli su u ljudski govor iz korespondencije; jer čovekov duh je stvarno u duhovnom svetu, iako to čovek ne zna. Isto tako, njegova sposobnost opažanja je uzok njegovog telesnog čula mirisa, koji je od korespondencije. Ali ovo je tajna u koju je teško poverovati, jer je do sada bila nepozata. Treba da se zna da dobro ljubavi i ljubavi prema bližnjem uzrokuju slatki miris ili miomiris, i to istinom, ali ne istinom koja se naziva verom bez dobra; jer dobro bez istine nema ništa što se može opažati, a ni istina bez dobra.

2. Tamjan označava one stvari bogoštovanje koje se čine od duhovnog dobra, jer duhovno dobro vuče svoje poreklo i postojanje od nebeskog dobra, a ovo je dobro dobro ljubavi prema Gospodu od Gospoda, a otuda je ono i samo dobro neba. Jer je to dobro neposredno od Gospoda, i Gospod je u tome dobru kod anđela kao u Svom vlastitom, i to u tome stepenu, da ako kažete da je Gospod u njima, ili da su oni u Gospodu u tome dobru, ista je stvar. Duhovno dobro, koje vuče svoje poreklo i postojanje od nebeskog dobra, je dobro ljubavi prema bližnjem; a bogoštovanje od ovoga dobra označeno je tamjanom. Pošto se svo bogoštovanje Gospoda izvodi od dobra, iako preko istina, i pošto postoje dva univerzalna dobra koja čine nebesa, i razlikuju se u dvoma carstvima, naime, nebesko dobro, koje je dobro ljubavi prema Gospodu, i duhovno dobro, koje je dobro ljubavi prema bližnjem, stoga su kod sinova Izrailjevih bila dva oltara, jedan za žrtve paljenice, a drugi za tamjan; oltarom za žrtve paljenice označavalo se bogoštovanje od dobra nebeske ljubavi, a oltarom kadionim, bogoštovanje od dobra duhovne ljubavi; otuda se vidi šta je predstavljeno tamjanom.

Da je slučaj ovakav, vidi se iz odlomaka u Reči gde se pominje. Kao kod Mojsija:

3. I još načini oltar kadioni; i pokuj ga čistijem zlatom i metni ga pred zavjes koji visi pred kovčegom od svjedočanstva, gdje ću se s tobom sastajati. I neka Aron na njemu kadi kadom mirisnim; svako jutro neka kadi kad spremi žiške. I kad zapali Aron u veče, neka kadi; neka bude kad svagdašnji pred Jehovom od koljena do koljena. Ne prinosite na njemu kada tuđega (drugačijeg) niti žrtve paljenice ni prinosa (Izlazak 30:1-10).

Da se ovim oltarom i kađenjem tamjanom na njemu označavalo bogoštovanje od duhovnog dobra, vidi se iz toga što je oltar bio postavljen u šatoru od sastanka ispred zavesa, gde su bile i svetiljke; a šatorom je bilo označeno Gospodovo duhovno carstvo; ali onim delom šatora koji je bio unutar zavesa, bilo je označeno Gospodovo nebesko carstvo, kao što se vidi iz onoga što je pokazano u Nebeskim Tajnama, br. 9457, 9481, 9485, o šatoru gde je bio sto na kome su bili hljebovi lica, a isto tako oltar kadioni i svećnjak; i iz onoga što je pokazano o kovčegu, u kojemu je bilo svedočanstvo, i na kome je bilo sedište milosti (br. 9457, 9481, 10545). Otuda je jasno da su se stvarima koje su bile u šatoru izvan zavesa, naime, svećnjakom, oltarom kadionim, i stolom za hleb, označavale stvari koje su pripadale duhovnom carstvu, koje su se sve odnosile na duhovno dobro, i na njegovu istinu. Stolom, na kome su bili hl jebovi lica, bilo je označeno primanje nebeskog dobra u duhovnom dobru (kao što se može vid jeti, br. 9527). Sv ećnjakom sa svetiljkama bilo je označeno samo Duhovno toga carstva (br. 9548, 9551, 9556, 9572, 9783). A oltarom kadionim bilo je predstavljeno bogoštovanje od duhovnog dobra; a pošto je bogoštovanje od duhovnog dobra bilo označeno kađenjem tamjanom oltara, a svećnjakom Duhovno samo, stoga je bilo zapoveđeno da Aron pali tamjan svako jutro i veče, i da očisti žiške; ali ove su stvari potpunije objašnjene u svakoj pojedinosti u Nebeskim Tajnama, br. 10176-19213.

4. Pošto duhovno dobro vuče svoje poreklo od nebeskoga dobra, kao što je gore rečeno, stoga je oltar ne samo bio smešten blizu zavesa koji je bio na kovčegu, nego je Aronu bilo zapoveđeno da vrši iskupljenje za sebe i za svoj dom, tako što če doneti tamjan unutar zavesa, čime je označen influks, komunikacija, i povezivanje nebeskog i duhovnog dobra. O ovome se ovako piše kod Mojsija:

I neka Aron prinese junca na žrtvu za grijeh i očisti sebe i dom svoj, i neka zakolje junca svojega za žrtvu za grijeh, i neka uzme kadionicu punu žeravice s oltara, koji je pred Jehovom, i pune pregršti kada mirisnog istucanog, i neka unese za zavjes. I neka metne kad na oganj pred Jehovom, da dim od kada zakloni zaklopac koji je na svjedočanstvu; tako neće poginuti (Levitska 16:11-13).

Da treba da uzme oganj s oltara za žrtve paljenice, na koji treba da stavi tamjan, isto tako označava da duhovno dobro, koje je dobro ljubavi prema bližnjem, i da ono postoji i proističe od nebeskoga dobra, koje je dobro ljubavi prema Gospodu. (Da oganj na oltaru označava to dobro, može se videti, br. 4480, 6314, 6832, 9714, i na drugim mestima). Zbog toga se vatra za paljenje tamjana mogla uzimati samo s oltara za žrtve paljenice. Razlog je bilo to što je Aron, kada je vršio iskupljenje za sebe i svoj dom, palio tamjan unutar zavesa, i to je bilo zato što je Aron kao prvosveštenik, koji predstavlja Gospoda kao dobro ljubavi, pa je kroz te službe predstavljao stvari koje proističu od toga dobra, od kojih se sve odnose na duhovno dobro. Ako duhovno dobro nije od nebeskog dobra, ono nije dobro, pa stoga njegove službe ne bi bile od Božanskog, niti bi predstavljale bilo šta od Božanskog; stoga mu je zaprećeno smrću, ako tako ne postupi.

5. To je bio razlog da su Nadav i Avijud, sinovi Aronovi, izgoreli vatrom s neba, jer su palili tamjan s druge vatre a ne s oltara za žrtve paljenice, pa su stoga bogoslužili od druge ljubavi a ne od ljubavi prema Gospodu. O ovoj okolnosti ovako se piše kod Mojsija:

Nadav i Avijud, sinovi Aronovi, uzevši svaki svoju kadionicu, metnuše ognja u njih, i na ogaj metnuše kad, i prinosaše pred Jehovom kad tuđ, a to im on ne bješe zapovijedio. Tada dođe oganj od Jehove i udari ih, te pogiboše pred Jehovom; a poslije ih iznesoše u košuljama njihovijem na polje iz okola (Levitska 10:1-5).

Time što su bili izneseni van okola, označeno je da njihovo bogoštovanje nije bilo od neba, jer nije bilo od ljubavi prema Gospodu; jer su okolom sinova Izrailjevih bili predstavljeni nebo i crkva, vidi br. 4236, 10038.

6. Razlog da je zemlja progutala Koreja, Datana i Avirona, s njihovom družinom, iako su uzeli vatru s oltara i zapalili tamjan, bilo je to što su se pobunili protivu Mojsija i Arona, čime je bilo označeno profanisanje dobra nebeske ljubavi; jer su Mojsije i Aron predstavljali Gospoda; a pobuna, to jest, protivljenje Gospodu, a u isto vreme vršenja svetih službi, je profanacija; ali stoga što su uzeli vatru s oltara, ta je vatra bačena na polje, a od njihovih kadionica napravljen je pokrivač za oltar. O ovome, ovako je napisano:

Mojsije im reče da uzmu ognja, i da ga stave u kadionice; pošto je i učinjeno, ali su bili progutani (Brojevi 10:1 do kraja).

A posle je bilo zapoveđeno,

Da treba da pokupi kadionice, i da ugljevlje iz njih razbaca, jer su svete; i kadionice onijeh koji ogriješiše duše svoje, bile su od mjedi pa, neka ih raskuju za ploče da se okuje oltar, jer za to su svete (Brojevi 16:37, 38).

One su postale svete kroz vatru na oltaru, koja je označavala Božansku nebesku ljubav.

7. Zato što duhovno dobro, koje je dobro ljubavi prema bližnjem, vuče svoju suštinu i dušu od nebeskog dobra, koje je dobro ljubavi prema Gospodu, stoga je tamjan, kojim je bilo označeno duhovno dobro, stavljan na hlebove lica, čime se označavalo nebesko dobro; kao što se vidi iz ovh reči kod Mojsija:

7. Na svaki red hljeba lica stavi tamjana (kada) čistoga, da bude za svaki hljeb spomen (Levitska 26:7).

Da hleb bude za spomen, označava da bi Gospod primio i čuo; jer je svo bogoštovanje Gospoda, koje je istinskio bogoštovanje, od nebeskog dobra preko duhovnog dobra; jer je duhovno dobro, koje je ljubav prema bližnjem, učinak nebeskog dobra; jer je ljubav prema bližnjem u tome, da se bude koristan i da se vodi moralan život koji je nebeskog porekla (o čemu vidi delo Nebo i Pakao 390, 484, 529, 530-535, i Nauk Novoga Jerusalima, br. 84-107). Ovo je stoga duhovno dobro; a nebesko dobro je gledati prema Gospodu i priznavati da je svo dobro i istina od Njega, dok je od čoveka, ili njegovog propriuma, samo zlo.

8. Da se tamjan goreo samo vatrom s oltara za žrtve paljenice, kojim je označeno nebesko dobro, koje je dobro ljubavi ka Gospodu, vidi sei iz drugih odlomaka; kao kod Mojsija:

Kad se zbor pobunio protivu Mojsija i Arona, i kada su kažnjeni pomorom, tada je Aron uzeo vatre s oltara, i stavio je u kadionicu, i metnuo tamjana u nju, i ušao među njih; i pomor se zaustavio (Brojevi 16:41, 46-48, kao i Otkr. 8:3-5).

Da kad i tamjan označavaju duhovno dobro, a njihovo gorenje bogoštovanje koje je ugodno zbog toga dobra i da ga zbog toga Gospod prima i sluša, vidi se iz sledećih odlomaka.

Kod Isaije:

Mnoštvo kamila prekriće te, dromedari iz Madijama i Efe; svi će iz Save doći k tebi, i zlato i kad donijeće, i slavu Jehovinu javljaće (60:6).

Ovde se govri o Gospodovom dolasku. Mnoštvom kamila i dromedarima iz Madijama i Efe označavaju se poznavanja istine i dobra u obilju; svi će doći iz Save, označava od poznavanja prave istine i dobra, gde Sava označava takva poznavanja (vidi br. 1171, 3240). Zlatom i kadom koje će donositi, označava se bogoštovanje od duhovnog dobra, koje je od nebeskog dobra; zlato označava nebesko dobro, a kad duhovno dobro. Pošto se njima označava bogoštovanje, to se kaže, i javljaće slavu Jehovinu; javljanjem slave Jehovine označava se propovedanje jevanđelja o Gospodu, i Njegovo bogoštovanje.

Kod Mateja:

10. Mudrci od istoka donesoše svoje blago, i darivaše novorođenoga Gospoda, zlatom, tamjanom, i smirnom (2:11).

Mudraci od istoka označavaju one koji su u poznavanjima istine i dobra; njihovo bogoštovanje od nebeskog dobra, duhovnog dobra, i prirodnog dobra, označeno je darivanjem zlata, tamjana, i smirne; jer se zlatom označava nebesko dobro, tamjanom duhovno dobro, a smirnom prirodno dobro. Da se ovim označavaju ove stvari, bilo je još poznato mnogima na istoku, otkuda su i bili nazvani sinovi istoka, kojima se u Reči označavaju oni koji su u poznavanjima dobra i istine (vidi br. 324, 3762), jer je poznavanje korespondencija još bilo ostalo kod njih; stoga, da bi pokazali radost od srca, darivali su takvim stvarima koje označavaju svako dobro od prvog do poslednjeg; a ovo je ono što je prorokovao Isaija, da će oni doći od Save i doneti zlato i tamjan, i slaviti Jehovu, o čemu smo govorili upravo gore.

Kod Malahije:

11. Od istoka sunčanoga do zapada veliko će biti ime moje među narodima, i na svakome će se mjestu prinositi kad imenu mojemu i čisti dar (1:11).

Od istoka sunčanoga do zapada veliko će biti ime moje među narodima, označava, da će crkva i Gospodovo bogoštovanje da budu svuda kod onih koji su u dobru; od istoka sunčanoga do zapada, označava svako mesto gde ima dobra; Ime će moje biti veliko, označava priznavanje i bogoštovanje Gospoda; a narodi označavaju one koji su u dobru. Prinosiće se kad imenu mojemu i čisti dar, označava bogoštovanje Gospoda od duhvnlog dobra, koje je dobro ljubavi prema bližnjemu, i od nebeskoga dobra, koje je dobro ljubavi prema Gospodu; bogoštovanje od duhovnog dobra je označeno kadom, a od nebeskoga dobra, čistim darom. (Da čisti dar označava to dobro, može se videti, br. 4581, 10079, 10137).

12. Čuj glas moljenja mojega, kad vičem k tebi. Nek iziđe molitva moja kao kad pred lice tvoje, dizanje ruku mojih kao prinos večernji. (Psalam 141:1, 2).

I kod Isaije:

Nijesi mi prinio jagnjeta na žrtvu paljenicu, i žrtvama svojim nijesi me počastio; nijesam te nagonio da me služiš prinosima, niti sam te trudio da kadiš (43:23).

Zato što se sve bogoštovanje izvodi od duhovnog dobra, koje je od nebeskog dobra, stoga se prinos i kad pominju odvojeno u slovu, iako su u unutrašnjem ili duhovnom smislu povezani, jer jedno potiče od drugoga.

Slično kod Jeremije:

13. I dolaziće iz gradova Judinijeh i iz okolne Jerusalimske, i iz zemlje Venijaminove, i iz ravnice, i donosiće žrtve paljenice i prinose s darom i kadom (17:26).

Judom i Jerusalimom se ne označava Juda i Jerusalim, nego Gospodova crkva koja je u dobru ljubavi i u doktrini ljubavi prema bližnjem, gde je bogoštovanje od ovih označeno žrtvama paljenicama i prinosima, kao i darovima i kadom.

14. Pošto su prinosi označavali dobro nebeske ljubavi, a kad (tamjan) dobro duhovne ljubavi, stoga se na prinose od belog brašna stavljalo ulje i tamjan; kao što se vidi kod Mojsija:

Kad ko hoće da prinese na žrtvu Jehovi dar, bijelo brašno neka bude žrtva njegova, i neka je polije uljem i metne na nju kad. I neka je donese sinovima sveštenikovim, i neka sveštenik uzme toga brašna punu šaku i ulja i sav kad, i neka to zapali sveštenik na oltaru za spomen njezin (Levitska 2:1, 2).

Razlog da je ovaj prinos bio ustanovljen bio je taj, što belo brašno označava pravu istinu (kao što se može videti, br. 9995), jer je ovo od dobra, naime, od nebeskog dobra, a otuda i od duhovnog dobra, pa su stoga ulje i tamjan stavljani na njega; ulje označava dobro nebeske ljubavi, a tamjan dobro duhovne ljubavi; u unutrašnjem smislu, jedno je iz drugoga. Bilo je i prinosa koji su pripremani s uljem, kojima su se označavale slične stvari.

Kod Jezekilja.

15. I uzevši vezene haljine svoje zaodjela si ih, i ulje moje i kad moj stavila se pred njih. I hljeb moj koji ti dadoh, bjelo brašno i ulje i med, čim te hranjah, postavila si pred njih na miris ugodni (16:18, 19).

Ove se stvari kažu o Jerusalimu, koji označava crkvu u pogledu doktrine, ovde potpuno izopačene. Muške likove, koje je pokrila svojim haljinama vezenim, i sa kojima se kurvala, označavaju obmane koje je, izokrenutim tumačenjima, učinila da izgledaju kao istine, stoga falsifikovane istine. Vezene haljine označavaju poznavanja istine od Reči; kurvanje označava falsifikovanje. Stavljati ulje moje i kad moj pred njih, označava preljubočiniti kako dobro nebeske ljubavi tako i dobro duhovne ljubavi, koji se preljubočine kada se Reč primenjuje na ljubav prema sebi i svetu.

Kod Mojsija:

16. Oni uče uredbama tvojim Jakova i zakonu tvojemu Izrailja, i meću tamjan pod nozdrve tvoje i žrtvu što se sažiže na oltar tvoj (Zak. Ponov. 33:10).

Ovo je proročanstvo Mojsijevo o Leviju, kojim se označava sveštenstvo. A pošto je sveštenstvo predstavljalo Gospoda u pogledu dobra ljubavi, kako nebeske tako i duhovne, stoga se kaže, metaće tamjan pod nozdrve tvoje, i žrtvu što se sažiže na oltar tvoj. Tamjanom se označava bogoštovanje od duhovnoga dobra, a žrtvama paljenicama na oltaru označava se bogoštovanje od nebeskoga dobra; pod nozdrve, označava, pod opažanje.

Kod Davida:

17. Ući ću u dom tvoj sa žrtvama što se sažižu; izvršiću ti zavjete svoje. Žrtve paljenice pretile ću prinijeti s dimom od pretiline ovnujske, prinijeću ti teoce s jarićima (Psalam 66:13, 15).

Prineti žrtve paljenice pretile, označava bogoštovanje od dobra nebeske ljubavi; prineti ovnove zajedno sa tamjanom, označava bogoštovanje od dobra duhovne ljubav; tamjan i ovan označvaju to dobro.

U Apokalipsi:

18. I drugi anđeo dođe, i stade pred oltarom, i imaše kadionicu zlatnu; i bijaše mu dato mnogo tamjana da doda molitvama sviju svetijeh na oltar zlatni pred prijestolom. I dim od kađenja u molitvama svetih iziđe od ruke anđelove pred Boga. I uze anđeo kadionicu, i napuni je ognja s oltara, i baci je na zemlju, i postaše glasovi i gromovi i sijevanja munja i tresenje zemlje. (8:3-5).

Značenje ovih stvari biće pokazano u objašnjenju reči u sledećim stihovima; ovde samo to, da tamjan označava bogoštovanje od duhovnoga dobra, koje je dobro ljubavi prema bližnjem. To je bogoštovanje označeno i molitvama svetih; stoga se kaže, i bijaše mu dato mnogo tamjana da doda molitvama svetijeh; a poslije toga, dim tamjana, skupa sa molitvama svetih, podizao se pred Boga. Da molitve svetih označavaju bogoštovanje od duhovnog dobra, videće se u članku koji sledi neposredno, kao i šta je označeno bogoštovanjem od duhovnog dobra ili od dobra ljubavi prema bližnjem.

Kod Isaije:

19. Narodu, koji me jednako gnjevi u oči, koji prinosi žrtve u vrtovima i kadi na opekama (65:3).

Ovde se žrtvama i paljenjem tamjana označavaju suprotne stvari, naime, bogoštovanje od falsifikovane doktrine, koja je od čovekove inteligencije; vrtovi označavaju inteligenciju, ovde čovekovu vlastitu inteligenciju, a olatari od opeka ozančavaju obmane iz njegove inteligencije; prinositi žrtve i paliti tamjan označava bogoštovanje. Da su Drevni bogoštovali u vrtovima i šumarcima u skladu sa značenjima drveća, ali da je ovo bilo zabranjeno Izrailjskoj naciji, kako ne bi usvojili bogoštovanje od propriuma, može se videti, br. 2722, 4552.

Kod Osije:

20. Navrh gora prinose žrtve, i na humovima kade pod hrastovima, topolama, i brijestovima, jer im je sjen dobra; za to se kurvaju kćeri vaše i snahe vaše čine preljubu (4:13).

Ovim se rečma opisuje bogoštovanje od ljubavi prema sebi i ljubavi prema svetu, a otuda i od falsifikovane doktrine; bogoštovanje od ljubavi prema sebi, žrtvovanjem na vrhovima brda; bogoštovanje od ljubavi prema svetu, paljenjem tamjana na humovima; a bogoštovanje od falsifikovane doktrine, žrtvama i paljenjem tamjana pod hrastovima, topolama i brestovima. Vrhovi brda označavaju nebesku ljubav, a ovde ljubav prema sebi; humovi označavaju duhovnu ljubav, ovde ljubav prema svetu; jer je ljjubav prema sebi suprotna nebeskoj ljubavi, a ljubav prema svetu suprotna je duhovnoj ljubavi. Hrast, topola i brest, označavaju najniža dobra od istine i istine od dobra prirodnog čoveka, ovde njegova zla od obmana i obmane od zla. Jer im je hlad dobar, označava ugodnost; falsifikovanja duhovnog dobra označavaju se sa, vaše kćeri i snahe vaše kurvaju se.

Kod Jeremije:

21. Jer imaš bogova, Judo, koliko i gradova, i koliko ima ulica u Jerusalimu, toliko podigoste oltara sramotnijeh, oltara da kadite Valu (11:13, 17).

Gradovi ovde ne označavaju gradove, niti bogovi bogove, niti ulice Jerusalimske ulice tamo; nego se gradovima označavaju lažne doktrine u crkvi; podizanjem oltara i paljenjem tamjana Valu, označava se bogoštovanje ljubavi prema sebi i prema svetu. Ova je nacija podizala i palila tamjan Valu; ali pošto su sve stvari njihovg bogoštovanja bile reprezentativne, one stvari koje su učinjene u skladu sa uredbama, bile su reprezentativi stvari nebeskih i duhovnih; stoga stvari koje su rađene u suprotnosti s uredbama, bile su reprezentativi paklenih stvari; sledstveno, oltarima koji su podizani bogovima, i tamjanom koji je davan Valu, označavane su suprotne stvari.

Kod istoga:

22. I izreći ću im sud svoj za svu zloću njihovu što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima, i klanjahu se djelu ruku svojih (1:16).

Kaditi drugim bogovima i klanjati se delima ruku svojih, označava bogoštovanje od obmana koje su od čovekove vlastite inteligencije; drugi bogovi označavaju obmane, a dela ruku njihovih, označavaju stvari koje su od čovekove vlastite inteligencije.

23. Isto je označeno i paljenjem tamjana bogovima, kod Jeremije (11:12; 44:3, 5, 8. 15, 18); isto tako paljenjem tamjana ništavim stvarima, kod Jeremije (18:15). isto i paljenjem tamjana Valu, kod Jeremije (7:9); i kod Osije (2:13), i slično paljenjem tamjana Melehetu ili carici nebeskoj, kod Jeremije (44:17-19, 21, 25). Melehet neba označava obmane u skupini.

Dalje, paljenje tamjana označava stvari koje se opažaju kao prijatne, a tamjan označava duhovno dobro, jer su sve stvari ustanovljene u Izraelskoj naciji bile reprezentativi nebeskih i duhovnih stvari; jer kod njih crkva nije bila unutrašnja, ako što je crkva danas, nego spoljašnja; pa su spoljašnje predstavljale stoga označavale unutrašnje stvari crkve, kakve je Gospod otkrio u Reči Novoga Zavjeta; zbog toga se njihova crkva nazivala reprezentativnom crkvom. Spoljašnje stvari ove crkve su se sastojale od stvari u svetu prirode koje su korespondirale osećanjima dobra i istine u duhovnlom svetu; stoga kada su oni koji su pripadali toj crkvi bili u spoljašnjim stvarima bogoštovanja, oni koji su bili u duhovnom svetu, bili su u unutrašnjim stvarima, i povezivali su se s onima koji su bili u spoljašnjeim; na taj način, u to je vreme nebo činilo jedno s ljudima na zemlji.

25. Iz ovih se stvari vidi zašto je bio sto u šatoru od sastanka za hleb, zašto je bio svećnjak sa svetiljkama, koje su označavali dobro ljubavi koje proističe od Gospoda, ili nebesko dobro; svećnjak sa svetiljkama predstavljao je, pa stoga i označavao, duhovno dobro i istinu; a tamjan je predstavljao a stoga i označavao, bogoštovanje; i pošto se Božansko bogoštovanje koje je ugodno, opaža od duhovnog dobra, stoga je to duhovno dobro bilo predstavljeno tamjanom. Da bi se ono što je prijatno predstavilo, tamjan se pravio o mirišljavih začina, i to prema korespondenciji; jer prijatni mirisi korespondiraju prijatnostima i uživanjima koja se osećaju u mislima i u opažanjima od uživanja duhovne ljubavi, pa stoga tamjan korespondira stvarima koje Gospod prima kao ugodne, kao što ih primaju i anđeli. Ovaj je prijatni kavalitet sasvim od duhovnog dobra, naime, od dobra ljubavi prema bližnjem; jer ovo je dobro nebesko dobro, koje je dobro ljubavi prema Gospodu, i ono se utvrđuje samo preko duhovnog dobra, koje je dobro ljubavi prema bližnjem; stoga biti u ovome dobru i činiti ga, to je voleti i bogoštovati Gospoda. Priroda ljubavi prema bližnjem, i njeno vršenje, može se videti u Nauku Novoga Jerusalima, br. 84-107.

26. Zato što je ulje kojim se pomazivalo označavalo nebesko dobro, ili dobro ljubavi prema Gospodu, a tamjan označavao duhovno dobro, ili dobro ljubavi prema bližnjem, i zato što što je poslednje od prethodnog (kao što je gore rečeno), stoga u Izlasku (XXX) prvo se govori o pripremanju pomazivanja uljem, a odmah zatim o tamjanu; pripremanje pomazivanja uljem do stihova 23-33, a priremanje tamjana od stihova 34-38. A pošto se ovde govori o tamjanu, ovde ću navesti šta je zapoveđeno u vezi sa pripremanjem tamjana, naime:

Uzmi mirisa, stakte, oniha, i halvana mirisavoga, i tamjana čistoga, koliko je jednoga toliko je drugoga. I od toga načini kad, sastavljen vještinom apotekarskom, čist i svet. I stucavši ga na sitno, metaćeš ga pred svjedočanstvom u šatoru od sastanka, gdje ću se sastajati s tobom; i neka vam bude svetinja nad svetinjama. A takvoga kada kakav načiniš, nemojte sebi praviti; to neka ti je svetinja za Jehovu. I ako bi ko načinio da ga miriše, istrijebiće se iz naroda svojega (Izlazak 30:34-38).

Međutim, šta svaka od ovih pojedinosti označava, može se videti u Nebeskim Tajnama, br. 10289, 10310, gde su te pojedniosti objašnjene po redu. Ovde se može toliko reći, da je miomiris bio glavna stvar, a da su se druge dodavale zbog njihovog prijatnog mirisa; stoga se kaže o tamjanu da će u njemu svi sastojci biti u jednakim delovima; isto je bilo i s uljem pomazanja, gde je maslinovo ulje bilo glavno, a druge su stvari dodate radi značenja (Izlazak 30:23-33). Otuda je jasno zašto miomiris označava isto što i tamjan u smesi, naime, duhovno dobro.

27. Pošto miomiris korespondira duhovnoj prijatnosti, ili prijatnosti koja izvire iz duhovnog dobra, stoga se kaže za ono što Gospod prima kao najprijatnije da se naziva miris ugodni (Izlazak 29:18, 25, 41; Levitska 1:9, 13, 17; 2:2, 9, 12; 3:5; 4:31; 8:28; 23:8, 13, 18, Brojevi 15:3; 28:6, 8, 13; 29:2, 6, 8, 13, 36).

I kod jezekilja:

Mili ćete mi biti mirisom ugodnim (20:41).

Kod Mojsija:

I obratiću gradove vaše u pustoš, i razoriću svetinje vaše, i neću više mirisati mirisa ugodnog vašega (Levitska 26:31).

I kod Osije:

Raširiće se grane njegove, i ljepota će mu biti kao u masline i miris kao Livanski (14:6).

Ovo se kaže o Izrailju; lepota masline označava nebesko dobro, a miris Livanski duhovno dobro, zbog svoje prijatnosti (vidi gore, br. 288). (Da maslina označava i to dobro, vidi Nebeske Tajne 9277, 10261; da miris označava sposobnost opažanja onoga šo je ugodno u skladu sa kvalitetom ljubavi i vere, br. 1514-1519, 3577, 4624-4634, 4748, 5621, 10292; da miris ugodni označava sposobnost opažanja mira, br. 825, 10054; priroda sposobnosti opažanja mira može se videti u delu Nebo i Pakao 284-290.)

4581. I pokropi ga kropljenjem. Da ovo označava Božansko dobro od istine, vidi se iz značenja kropiti (politi), što je Božansko dobro istine, o čemu niže; ali kao prvo reći ću šta je dobro od istine (dobro istine). Dobro istine je ono što se na drugim mestima naziva dobro vere, i ono je ljubav prema bližnjemum ili karitas. Postoje dve sveopšte vrste dobra, jedno koje se naziva dobro vere, a drugo dobro ljubavi. Dobro vere je ono što je označeno nalivom, a dobro ljubavi označeno je uljem. Oni koje Gospod vodi u dobro unutrašnjim putem, oni su u dobru ljubavi, ali oni koje vodi spoljašnjim putem, oni su u dobru vere. Ljudi nebeske crkve, kao i anđeli najdubljeg ili trećeg neba, su u dobru ljubavi; ali ljudi duhovne crkve, kao i anđeli srednjeg ili drugog neba, oni su u dobru vere. Iz ovoga razloga prethodni se nazivaju nebeski, a potonji duhovni. Razlika je ista kao razlika između hteti dobro od dobre volje, i hteti dobro od razumevanja šta je dobro. Potonje, to jest, duhovno dobro, ili dobro vere, ili dobro od istine, označava se sa nalivom; ali prethodno, naime, nebesko dobro, ili dobro ljubavi, označava se, u unutrašnjem smislu, uljem.

2. Da su ovakve stvari označene uljem i nalivom, može se videt amo iz unutrašnjeg smisla, ali mora da je svakome jasno da su ovime predstavljene svete stvari jer, inače, što bi kropljenje i prelivanje uljem kamenog spomenika bilo nego neka smešna i idolopoklonična izvedba? A tako je i s ustoličenjem cara, da svete stvari nisu označene stavljanjem krune na glavu, pomazivanjem čela i dlanova uljem iz roga, stavljanjem žezla u njegovu ruku, pored sablje i ključeva, oblačenjem u skrletnu haljinu a onda sjedenjem na prestolu od srebra; i posle jahanje na konju sa carskimukrasima i posluživanjem za stolom od strane onih koji su najvišega ranga, da ne pominjemo druge formalnosti. Da sve ove ceremonije ne predstavljaju svete stvari, da se ne poštuju zbog njihovih korespondencija sa stvarima u nebu i u crkvi, ove stvari bi izledale kao kad se deca igrajuu širokom prostoru, ili kao predstava na pozornici (na bini).

3. Pa ipak, svi ovi obredi potiču iz pradrevnog vremena, kadasu obredi bili sveti jer su predstavljali svete stvari, i zbog korespondencije sa svetim stvarima u nebu i u crkvi. Osim toga, u naše dane, oni se poštuju, ne zato što se zna šta one označavaju, ili zbog toga što nečemu korespondiraju, nego zbog tumačenja grbova, koji se koriste. Ali kada bi se znalošta svaka od ovih stvari predstavlja, i kojoj svetoj stvari korespondira – kao što su kruna, ulje, rog, žezlo, mač, ključevi, jahanje na belom konju, i jedenje dok plemići poslužuju – ljudi bi pili sa mnogo više poštovanja. Ali oni ovo ne znaju, i čudno je da se kaže, ni ne žele da znaju. U takvom su stepenu predstave i značenja u ovakvim stvarima i u Reči, razoreni u umovima ljudi, u naše dane.

4. Da nalivi označavaju dobro istine, ili duhovno dobro, može se videti po žrtvama kada su se koristili. Žrtve su prinošene od ovaca ili od goveda, i one su predstavljale unutrašnje bogoštovanje Gospoda (br. 922, 923, 1823, 2180, 2805, 2807, 2830, 3519). Ovima su se dodavali hlebovi i tečni nalivi. Hlebovi (kolači, pogače) sastojali su se od beloga brašna pomešanog s uljem, pa su označavali nebesko dobro, ili što je isto, dobro ljubavi, ulje je označavalo ljubav ka Gospodu, a belo brašno ljubav prema bližnjemu. Ali tečni nalivi sastojali su se od vina, koje je označavalo duhovno dobro, ili što je isto, dobro vere. Oba zajedno stoga – hlebovi i tečni nalivi – označavali su iste stvari kao hleb i vino u Svetoj Večeri, 5. Da su se ove svari dodavale hlebovima i prinosima, vidi se iz Mojsija: I ovo ćeš prinositi na oltaru: dva jagnjeta od godine svaki dan bez prekida. Jedno jagnje prinosi jutrom a drugo prinesi večerom. I jošte desetinu efe pšeničnoga brašna smiješana s uljem cijeđenijem dabude četvrt ina, aljev vina, četvrt ina na jedno jagnje. A drugo jagnje prinesi u veče; kao sa žrtvom jutrenjom i s naljevom njezinijem tako i s ovom da čini da bude miris ugodan, žrtva ognjena Jehovi.

Kod istoga: A u isti dan kad budete obrtali snop, prinesite jagnje od godine dana zdravo na žrtvu paljenicu Jehovi. I dar uza nj, dvije desetine efe bijeloga brašna zamiješana s uljem, da bude žrtva ognjena. A s tijem hljebom prinesite sedam jaganjaca od godine zdravijeh, i jedno tele i dva ovna, da budu žrtve pljenice Jehovi s darovima i naljevima svojim (Levitska 23:12, 13, 18). A ovo je zakon za Nazireje: kad se navrše dani Nazirejstu njegovu, neka dođe na vrata šatora od sastanka. I neka donese za žrtvu Jehovi jagnje muško od godine zdravo za žrtvupaljenicu, jagnje žensko za grijeh, i ovna zdrava za žrtvu zahvalnu, i kotaricu hljebova prijesnih, kolača bijeloga brašna zamiješaniog s uljem, i pogača prijesnijeh namazanijeh uljem, s darom njihovijem i s naljevom njihovijem. (Brojevi 6:13-15, 17).

Opet:- I stanite prinositi žrtvu ognjenu Jehovi, žrtvu paljenicu ili žrtvu zavjeta radi ili od drage volje. Kada ko prinese prinos svoj Jehovi, neka donesu uza nj dar, desetinu efe bijeloga brašna, pomiješanu s četvrtinom ina ulja. Tako neka bude uza svakoga vola i uza svakoga ovna i uza svako živinče između ovaca i koza (Brojevi 15:3-5, 11).

Opet: To je žrtva paljenica svagdašnja, koja bi prinesena na gori Sinajskoj za miris ugodni, žrtva ognjena Jehovi. I naljev njezin da bude četvrt ina na svako jagnje; u svetinji prinosi naljev dobra pića Jehovi (Brojevi 28:6, 7(. Pored toga, ohljebovima i naljevima kod žrtvovanja raznih vrsta, vidi Brojevi 28:7-13; 29:1-40) 6. Da su hljebovi i nalivi imali ovo značenje, može se videti iz toga što ljubav i vera čine sve u bogoštovanju. A može se videti gore da hleb (koji je, ovde, belo brašno pomešano s uljem) i vino u Svetoj Večeri označavaju ljubav i veru, pa stoga sve u bogoštovanju (br. 1789, 2168, 2177, 2187, 2343, 2359, 3464, 3735, 3813, 4211, 4217).

7. Ali kad je narod otpao od pravih reprezentativa kod bogoštovanja Gospoda i okrenuo se drugim bogovima i sipao nalive njima, tada su ovim žrtvama bile predstavljale suprotne stvari ljubavi ka bližnjemu i veri, naime, zla i obmane ljubavi prema svetu, kao kod Isaije: Koji se upaljujete za bogovima u lugovima, pod svakim zelenijem drvetom, koljete sinove svoje u potocima, po vrletima kamenijem. Dio ti je među glatkikm kamenjem potočnim; to je, to je tvoj dio: nejmu ljevaš naljev svoj, prinosiš dar; tijem li ću se umiriti? (Isaija 57:5, 6). Upaljivati se za bogovima označava požude od obmana (da bogovi označavaju obmane, br. 4402, 4544); pod svakim zelenijem drveto značava verovanje u sve obmane (br. 2722, 4552); naljevati naljev i prinositi dar označava njihovo bogoštovnje.

Opet: Vi, koji ostavljate Jehovu, koji zaboravljate svetu goru moju i koji postavljate sto Gadu i lijevate naljev Meniju (Isaija 65:11), Kod Jeremije; Sinovi kupe drva, a ocevi lože oganj, i žene mijese tijesto, da peku kolače carici nebeskoj, i da ljevaju naljeve drugim bogovima, da bi mene dražili Jeremija 7:18).

8. Ponovo: Evo, ja ću vam obratiti lice svoje na zlo, da istrijebim sve Judejce. I uzeću ostatak Judin, koji okrenu lice svoje da idu u zemlju Egipatsku da se ondje nastani, i izginuće svi; u zemlji će Egipatskoj pasti i izginuti od mača i od gladi, i biće uklin i čudo i prokletstvo i rug. I pohodiću one koji nastavaju u zemlji Egipatskoj, kao što sampohodio Jerusalim, mačem, ognjem, i pomorom. (Jeremija 44:17-19. Carica nebeska označava svaku vrstu obmane; jer, u pravom smislu, vojske nebeske su istine, ili u obrnutom smislu, one su obmane, a slično i car i carica; tako carica (kraljica) označava sve obmane, a naljevati joj naljeve, označava bogoslužiti joj.

9.

Opet: I Haldejci koji biju taj grad ući će u nj, i upaliće ognjem taj grad i spaliće ga i kuće gdje na krovovima kadiše Balu i ljevaše naljeve bogovima drugim da bi me razgnjevili. (Jeremija 32:29. Haldejci označavaju one koji su u bogoštovanju u kojemu je obmana; upaliće grad označava razrušiti i opustošitione koji su u lažnim doktrinama; kaditi Balu na krovovimma kuća označava bogoštovanje zla; ljevati naljeve drugim bogovima označava bogoštovanje obmane.

10. .

Kod Osije: Oni ne će nastavati u zemlji Jehovinoj; nego će se vraiti Efraim u Egipat, i oni će jesti nečisto u Asirskoj. Ne će prinositi Jehovi vina, niti će mu biti ugodne žrtvenjihove, nego će im biti kao hljeb onijeh koji tuže, ko ga god jede oskrvnuće se, jer im je hljeb za žrtve njihove, ne će ući u dom Jehovin Osija 9:3, 4). Neće nastavati u zemlji Jehovinoj označava ne biti u dobru ljubavi; Efraim će se vratiti u Egipat označava da će Intelektualno crkve postati znanja- reči i čulna znanja; jesti će nečisto u Asirskoj označava nečiste i profane stvari od umovanja; ne će prinosii (naljevati) Jehovi vina označava ne bogoštovanje od istine (neistinito bogoštovanje).

11. Kod Mojsija: I reći će se: Gdje su tvoji bogovi, stijena na koju si se pouzdao, koji su jeo salo od žrtava, i pio vino o njihovih naljeva? neka ih podignu i pomognu im (Zak. Ponovljeni 33:37, 38 ?(prim. prev. Ovaj navod je moj slobodan prevod, jer ga nisam našao u pogl 33:37, 38 Ponovljenih Zakona). Bogovi kao gore, označavaju obmane; koji si jeo salo od žrtava označava da su uništili dobro u bogoštovanju; piti vino od naljeva označava d su uništili istinu ogoštovanju. Naljevi se odnose i na krv, kao kod Davida: Neka drugi umnožavaju idole (bogove) svoje, neka trče k tuđima; ja im ne ću ljevati krvavih naljeva, niti ću meniti imena njihovijeh u usta (Psalam 16:4). Ovim se rečima označava profanacija istine; jer u ovome smislu krv označava nasilje učinjenu ljubavi ka bližnjemu (br. 374, 005) i profanaciju (br. 1003).