324. I zlatne čaše pune tamjana. Da ovo označava ispovedanje od duhovnih dobara, vidi se iz značenja zlatnih čaša koje se nazivaju i kadionicama, koje označavaju istine od dobra; jer čaše, kao posude koje nešto sadrže, označavaju istine; zlato od kojega su napravljene označava dobro, pa otuda zlatne čaše označavaju istine od dobra (da posude ozačavaju istine jer one služe dobru kao prijemnici i posude koje sadrže, može se videti, br. 3068, 3079, 3165, 3318; kao i posude na oltaru za žrtve paljenice, i kadionom oltaru, br. 9723, 9734; a da zlato označava dobro, vidi gore, br. 242); i iz značenja tamjana, koji označava stvari bogoštovanja koje se vrše od duhovnog dobra, ili od dobra od ljubavi prema bližnjem, a otuda se primaju sa zadovoljstvom. Ovakve su stvari označene tamjanom, jer sve stvari koje su bile ustanoljene u Izrailjskoj naciji, bile su reprezentativi nebeskih i duhovnih stvari; otuda su su mirišljave stvari, koj su imale prijatan miris, predstavljale prijatno opažanje, dok su one koje su imale neprijatan miris, označavale neprijatno opažanje. Zbog toga se tamjan pravio od mirišljavih začina, sa mirom, onihom, galbanumom, i mirođijom. Osim toga, postoji korespondencija mirisa s opažanjem, što je očito iz toga što se u duhovnom svetu, gde su sve stvari koje se opažaju, korespondencije, dobro i istina opažaju čulima kao miomirisi, i vice versa (o čemu vidi što je rečeno iz iskustva u Nebeskim Tajnama, br. 1514, 1517-1519. 1631, 5711-5717). Otuda to da se u običnom govoru, mirisom označava opažanje; jer ovakvi izrazi, i mnogi drugi, ušli su u ljudski govor iz korespondencije; jer čovekov duh je stvarno u duhovnom svetu, iako to čovek ne zna. Isto tako, njegova sposobnost opažanja je uzok njegovog telesnog čula mirisa, koji je od korespondencije. Ali ovo je tajna u koju je teško poverovati, jer je do sada bila nepozata. Treba da se zna da dobro ljubavi i ljubavi prema bližnjem uzrokuju slatki miris ili miomiris, i to istinom, ali ne istinom koja se naziva verom bez dobra; jer dobro bez istine nema ništa što se može opažati, a ni istina bez dobra.

2. Tamjan označava one stvari bogoštovanje koje se čine od duhovnog dobra, jer duhovno dobro vuče svoje poreklo i postojanje od nebeskog dobra, a ovo je dobro dobro ljubavi prema Gospodu od Gospoda, a otuda je ono i samo dobro neba. Jer je to dobro neposredno od Gospoda, i Gospod je u tome dobru kod anđela kao u Svom vlastitom, i to u tome stepenu, da ako kažete da je Gospod u njima, ili da su oni u Gospodu u tome dobru, ista je stvar. Duhovno dobro, koje vuče svoje poreklo i postojanje od nebeskog dobra, je dobro ljubavi prema bližnjem; a bogoštovanje od ovoga dobra označeno je tamjanom. Pošto se svo bogoštovanje Gospoda izvodi od dobra, iako preko istina, i pošto postoje dva univerzalna dobra koja čine nebesa, i razlikuju se u dvoma carstvima, naime, nebesko dobro, koje je dobro ljubavi prema Gospodu, i duhovno dobro, koje je dobro ljubavi prema bližnjem, stoga su kod sinova Izrailjevih bila dva oltara, jedan za žrtve paljenice, a drugi za tamjan; oltarom za žrtve paljenice označavalo se bogoštovanje od dobra nebeske ljubavi, a oltarom kadionim, bogoštovanje od dobra duhovne ljubavi; otuda se vidi šta je predstavljeno tamjanom.

Da je slučaj ovakav, vidi se iz odlomaka u Reči gde se pominje. Kao kod Mojsija:

3. I još načini oltar kadioni; i pokuj ga čistijem zlatom i metni ga pred zavjes koji visi pred kovčegom od svjedočanstva, gdje ću se s tobom sastajati. I neka Aron na njemu kadi kadom mirisnim; svako jutro neka kadi kad spremi žiške. I kad zapali Aron u veče, neka kadi; neka bude kad svagdašnji pred Jehovom od koljena do koljena. Ne prinosite na njemu kada tuđega (drugačijeg) niti žrtve paljenice ni prinosa (Izlazak 30:1-10).

Da se ovim oltarom i kađenjem tamjanom na njemu označavalo bogoštovanje od duhovnog dobra, vidi se iz toga što je oltar bio postavljen u šatoru od sastanka ispred zavesa, gde su bile i svetiljke; a šatorom je bilo označeno Gospodovo duhovno carstvo; ali onim delom šatora koji je bio unutar zavesa, bilo je označeno Gospodovo nebesko carstvo, kao što se vidi iz onoga što je pokazano u Nebeskim Tajnama, br. 9457, 9481, 9485, o šatoru gde je bio sto na kome su bili hljebovi lica, a isto tako oltar kadioni i svećnjak; i iz onoga što je pokazano o kovčegu, u kojemu je bilo svedočanstvo, i na kome je bilo sedište milosti (br. 9457, 9481, 10545). Otuda je jasno da su se stvarima koje su bile u šatoru izvan zavesa, naime, svećnjakom, oltarom kadionim, i stolom za hleb, označavale stvari koje su pripadale duhovnom carstvu, koje su se sve odnosile na duhovno dobro, i na njegovu istinu. Stolom, na kome su bili hl jebovi lica, bilo je označeno primanje nebeskog dobra u duhovnom dobru (kao što se može vid jeti, br. 9527). Sv ećnjakom sa svetiljkama bilo je označeno samo Duhovno toga carstva (br. 9548, 9551, 9556, 9572, 9783). A oltarom kadionim bilo je predstavljeno bogoštovanje od duhovnog dobra; a pošto je bogoštovanje od duhovnog dobra bilo označeno kađenjem tamjanom oltara, a svećnjakom Duhovno samo, stoga je bilo zapoveđeno da Aron pali tamjan svako jutro i veče, i da očisti žiške; ali ove su stvari potpunije objašnjene u svakoj pojedinosti u Nebeskim Tajnama, br. 10176-19213.

4. Pošto duhovno dobro vuče svoje poreklo od nebeskoga dobra, kao što je gore rečeno, stoga je oltar ne samo bio smešten blizu zavesa koji je bio na kovčegu, nego je Aronu bilo zapoveđeno da vrši iskupljenje za sebe i za svoj dom, tako što če doneti tamjan unutar zavesa, čime je označen influks, komunikacija, i povezivanje nebeskog i duhovnog dobra. O ovome se ovako piše kod Mojsija:

I neka Aron prinese junca na žrtvu za grijeh i očisti sebe i dom svoj, i neka zakolje junca svojega za žrtvu za grijeh, i neka uzme kadionicu punu žeravice s oltara, koji je pred Jehovom, i pune pregršti kada mirisnog istucanog, i neka unese za zavjes. I neka metne kad na oganj pred Jehovom, da dim od kada zakloni zaklopac koji je na svjedočanstvu; tako neće poginuti (Levitska 16:11-13).

Da treba da uzme oganj s oltara za žrtve paljenice, na koji treba da stavi tamjan, isto tako označava da duhovno dobro, koje je dobro ljubavi prema bližnjem, i da ono postoji i proističe od nebeskoga dobra, koje je dobro ljubavi prema Gospodu. (Da oganj na oltaru označava to dobro, može se videti, br. 4480, 6314, 6832, 9714, i na drugim mestima). Zbog toga se vatra za paljenje tamjana mogla uzimati samo s oltara za žrtve paljenice. Razlog je bilo to što je Aron, kada je vršio iskupljenje za sebe i svoj dom, palio tamjan unutar zavesa, i to je bilo zato što je Aron kao prvosveštenik, koji predstavlja Gospoda kao dobro ljubavi, pa je kroz te službe predstavljao stvari koje proističu od toga dobra, od kojih se sve odnose na duhovno dobro. Ako duhovno dobro nije od nebeskog dobra, ono nije dobro, pa stoga njegove službe ne bi bile od Božanskog, niti bi predstavljale bilo šta od Božanskog; stoga mu je zaprećeno smrću, ako tako ne postupi.

5. To je bio razlog da su Nadav i Avijud, sinovi Aronovi, izgoreli vatrom s neba, jer su palili tamjan s druge vatre a ne s oltara za žrtve paljenice, pa su stoga bogoslužili od druge ljubavi a ne od ljubavi prema Gospodu. O ovoj okolnosti ovako se piše kod Mojsija:

Nadav i Avijud, sinovi Aronovi, uzevši svaki svoju kadionicu, metnuše ognja u njih, i na ogaj metnuše kad, i prinosaše pred Jehovom kad tuđ, a to im on ne bješe zapovijedio. Tada dođe oganj od Jehove i udari ih, te pogiboše pred Jehovom; a poslije ih iznesoše u košuljama njihovijem na polje iz okola (Levitska 10:1-5).

Time što su bili izneseni van okola, označeno je da njihovo bogoštovanje nije bilo od neba, jer nije bilo od ljubavi prema Gospodu; jer su okolom sinova Izrailjevih bili predstavljeni nebo i crkva, vidi br. 4236, 10038.

6. Razlog da je zemlja progutala Koreja, Datana i Avirona, s njihovom družinom, iako su uzeli vatru s oltara i zapalili tamjan, bilo je to što su se pobunili protivu Mojsija i Arona, čime je bilo označeno profanisanje dobra nebeske ljubavi; jer su Mojsije i Aron predstavljali Gospoda; a pobuna, to jest, protivljenje Gospodu, a u isto vreme vršenja svetih službi, je profanacija; ali stoga što su uzeli vatru s oltara, ta je vatra bačena na polje, a od njihovih kadionica napravljen je pokrivač za oltar. O ovome, ovako je napisano:

Mojsije im reče da uzmu ognja, i da ga stave u kadionice; pošto je i učinjeno, ali su bili progutani (Brojevi 10:1 do kraja).

A posle je bilo zapoveđeno,

Da treba da pokupi kadionice, i da ugljevlje iz njih razbaca, jer su svete; i kadionice onijeh koji ogriješiše duše svoje, bile su od mjedi pa, neka ih raskuju za ploče da se okuje oltar, jer za to su svete (Brojevi 16:37, 38).

One su postale svete kroz vatru na oltaru, koja je označavala Božansku nebesku ljubav.

7. Zato što duhovno dobro, koje je dobro ljubavi prema bližnjem, vuče svoju suštinu i dušu od nebeskog dobra, koje je dobro ljubavi prema Gospodu, stoga je tamjan, kojim je bilo označeno duhovno dobro, stavljan na hlebove lica, čime se označavalo nebesko dobro; kao što se vidi iz ovh reči kod Mojsija:

7. Na svaki red hljeba lica stavi tamjana (kada) čistoga, da bude za svaki hljeb spomen (Levitska 26:7).

Da hleb bude za spomen, označava da bi Gospod primio i čuo; jer je svo bogoštovanje Gospoda, koje je istinskio bogoštovanje, od nebeskog dobra preko duhovnog dobra; jer je duhovno dobro, koje je ljubav prema bližnjem, učinak nebeskog dobra; jer je ljubav prema bližnjem u tome, da se bude koristan i da se vodi moralan život koji je nebeskog porekla (o čemu vidi delo Nebo i Pakao 390, 484, 529, 530-535, i Nauk Novoga Jerusalima, br. 84-107). Ovo je stoga duhovno dobro; a nebesko dobro je gledati prema Gospodu i priznavati da je svo dobro i istina od Njega, dok je od čoveka, ili njegovog propriuma, samo zlo.

8. Da se tamjan goreo samo vatrom s oltara za žrtve paljenice, kojim je označeno nebesko dobro, koje je dobro ljubavi ka Gospodu, vidi sei iz drugih odlomaka; kao kod Mojsija:

Kad se zbor pobunio protivu Mojsija i Arona, i kada su kažnjeni pomorom, tada je Aron uzeo vatre s oltara, i stavio je u kadionicu, i metnuo tamjana u nju, i ušao među njih; i pomor se zaustavio (Brojevi 16:41, 46-48, kao i Otkr. 8:3-5).

Da kad i tamjan označavaju duhovno dobro, a njihovo gorenje bogoštovanje koje je ugodno zbog toga dobra i da ga zbog toga Gospod prima i sluša, vidi se iz sledećih odlomaka.

Kod Isaije:

Mnoštvo kamila prekriće te, dromedari iz Madijama i Efe; svi će iz Save doći k tebi, i zlato i kad donijeće, i slavu Jehovinu javljaće (60:6).

Ovde se govri o Gospodovom dolasku. Mnoštvom kamila i dromedarima iz Madijama i Efe označavaju se poznavanja istine i dobra u obilju; svi će doći iz Save, označava od poznavanja prave istine i dobra, gde Sava označava takva poznavanja (vidi br. 1171, 3240). Zlatom i kadom koje će donositi, označava se bogoštovanje od duhovnog dobra, koje je od nebeskog dobra; zlato označava nebesko dobro, a kad duhovno dobro. Pošto se njima označava bogoštovanje, to se kaže, i javljaće slavu Jehovinu; javljanjem slave Jehovine označava se propovedanje jevanđelja o Gospodu, i Njegovo bogoštovanje.

Kod Mateja:

10. Mudrci od istoka donesoše svoje blago, i darivaše novorođenoga Gospoda, zlatom, tamjanom, i smirnom (2:11).

Mudraci od istoka označavaju one koji su u poznavanjima istine i dobra; njihovo bogoštovanje od nebeskog dobra, duhovnog dobra, i prirodnog dobra, označeno je darivanjem zlata, tamjana, i smirne; jer se zlatom označava nebesko dobro, tamjanom duhovno dobro, a smirnom prirodno dobro. Da se ovim označavaju ove stvari, bilo je još poznato mnogima na istoku, otkuda su i bili nazvani sinovi istoka, kojima se u Reči označavaju oni koji su u poznavanjima dobra i istine (vidi br. 324, 3762), jer je poznavanje korespondencija još bilo ostalo kod njih; stoga, da bi pokazali radost od srca, darivali su takvim stvarima koje označavaju svako dobro od prvog do poslednjeg; a ovo je ono što je prorokovao Isaija, da će oni doći od Save i doneti zlato i tamjan, i slaviti Jehovu, o čemu smo govorili upravo gore.

Kod Malahije:

11. Od istoka sunčanoga do zapada veliko će biti ime moje među narodima, i na svakome će se mjestu prinositi kad imenu mojemu i čisti dar (1:11).

Od istoka sunčanoga do zapada veliko će biti ime moje među narodima, označava, da će crkva i Gospodovo bogoštovanje da budu svuda kod onih koji su u dobru; od istoka sunčanoga do zapada, označava svako mesto gde ima dobra; Ime će moje biti veliko, označava priznavanje i bogoštovanje Gospoda; a narodi označavaju one koji su u dobru. Prinosiće se kad imenu mojemu i čisti dar, označava bogoštovanje Gospoda od duhvnlog dobra, koje je dobro ljubavi prema bližnjemu, i od nebeskoga dobra, koje je dobro ljubavi prema Gospodu; bogoštovanje od duhovnog dobra je označeno kadom, a od nebeskoga dobra, čistim darom. (Da čisti dar označava to dobro, može se videti, br. 4581, 10079, 10137).

12. Čuj glas moljenja mojega, kad vičem k tebi. Nek iziđe molitva moja kao kad pred lice tvoje, dizanje ruku mojih kao prinos večernji. (Psalam 141:1, 2).

I kod Isaije:

Nijesi mi prinio jagnjeta na žrtvu paljenicu, i žrtvama svojim nijesi me počastio; nijesam te nagonio da me služiš prinosima, niti sam te trudio da kadiš (43:23).

Zato što se sve bogoštovanje izvodi od duhovnog dobra, koje je od nebeskog dobra, stoga se prinos i kad pominju odvojeno u slovu, iako su u unutrašnjem ili duhovnom smislu povezani, jer jedno potiče od drugoga.

Slično kod Jeremije:

13. I dolaziće iz gradova Judinijeh i iz okolne Jerusalimske, i iz zemlje Venijaminove, i iz ravnice, i donosiće žrtve paljenice i prinose s darom i kadom (17:26).

Judom i Jerusalimom se ne označava Juda i Jerusalim, nego Gospodova crkva koja je u dobru ljubavi i u doktrini ljubavi prema bližnjem, gde je bogoštovanje od ovih označeno žrtvama paljenicama i prinosima, kao i darovima i kadom.

14. Pošto su prinosi označavali dobro nebeske ljubavi, a kad (tamjan) dobro duhovne ljubavi, stoga se na prinose od belog brašna stavljalo ulje i tamjan; kao što se vidi kod Mojsija:

Kad ko hoće da prinese na žrtvu Jehovi dar, bijelo brašno neka bude žrtva njegova, i neka je polije uljem i metne na nju kad. I neka je donese sinovima sveštenikovim, i neka sveštenik uzme toga brašna punu šaku i ulja i sav kad, i neka to zapali sveštenik na oltaru za spomen njezin (Levitska 2:1, 2).

Razlog da je ovaj prinos bio ustanovljen bio je taj, što belo brašno označava pravu istinu (kao što se može videti, br. 9995), jer je ovo od dobra, naime, od nebeskog dobra, a otuda i od duhovnog dobra, pa su stoga ulje i tamjan stavljani na njega; ulje označava dobro nebeske ljubavi, a tamjan dobro duhovne ljubavi; u unutrašnjem smislu, jedno je iz drugoga. Bilo je i prinosa koji su pripremani s uljem, kojima su se označavale slične stvari.

Kod Jezekilja.

15. I uzevši vezene haljine svoje zaodjela si ih, i ulje moje i kad moj stavila se pred njih. I hljeb moj koji ti dadoh, bjelo brašno i ulje i med, čim te hranjah, postavila si pred njih na miris ugodni (16:18, 19).

Ove se stvari kažu o Jerusalimu, koji označava crkvu u pogledu doktrine, ovde potpuno izopačene. Muške likove, koje je pokrila svojim haljinama vezenim, i sa kojima se kurvala, označavaju obmane koje je, izokrenutim tumačenjima, učinila da izgledaju kao istine, stoga falsifikovane istine. Vezene haljine označavaju poznavanja istine od Reči; kurvanje označava falsifikovanje. Stavljati ulje moje i kad moj pred njih, označava preljubočiniti kako dobro nebeske ljubavi tako i dobro duhovne ljubavi, koji se preljubočine kada se Reč primenjuje na ljubav prema sebi i svetu.

Kod Mojsija:

16. Oni uče uredbama tvojim Jakova i zakonu tvojemu Izrailja, i meću tamjan pod nozdrve tvoje i žrtvu što se sažiže na oltar tvoj (Zak. Ponov. 33:10).

Ovo je proročanstvo Mojsijevo o Leviju, kojim se označava sveštenstvo. A pošto je sveštenstvo predstavljalo Gospoda u pogledu dobra ljubavi, kako nebeske tako i duhovne, stoga se kaže, metaće tamjan pod nozdrve tvoje, i žrtvu što se sažiže na oltar tvoj. Tamjanom se označava bogoštovanje od duhovnoga dobra, a žrtvama paljenicama na oltaru označava se bogoštovanje od nebeskoga dobra; pod nozdrve, označava, pod opažanje.

Kod Davida:

17. Ući ću u dom tvoj sa žrtvama što se sažižu; izvršiću ti zavjete svoje. Žrtve paljenice pretile ću prinijeti s dimom od pretiline ovnujske, prinijeću ti teoce s jarićima (Psalam 66:13, 15).

Prineti žrtve paljenice pretile, označava bogoštovanje od dobra nebeske ljubavi; prineti ovnove zajedno sa tamjanom, označava bogoštovanje od dobra duhovne ljubav; tamjan i ovan označvaju to dobro.

U Apokalipsi:

18. I drugi anđeo dođe, i stade pred oltarom, i imaše kadionicu zlatnu; i bijaše mu dato mnogo tamjana da doda molitvama sviju svetijeh na oltar zlatni pred prijestolom. I dim od kađenja u molitvama svetih iziđe od ruke anđelove pred Boga. I uze anđeo kadionicu, i napuni je ognja s oltara, i baci je na zemlju, i postaše glasovi i gromovi i sijevanja munja i tresenje zemlje. (8:3-5).

Značenje ovih stvari biće pokazano u objašnjenju reči u sledećim stihovima; ovde samo to, da tamjan označava bogoštovanje od duhovnoga dobra, koje je dobro ljubavi prema bližnjem. To je bogoštovanje označeno i molitvama svetih; stoga se kaže, i bijaše mu dato mnogo tamjana da doda molitvama svetijeh; a poslije toga, dim tamjana, skupa sa molitvama svetih, podizao se pred Boga. Da molitve svetih označavaju bogoštovanje od duhovnog dobra, videće se u članku koji sledi neposredno, kao i šta je označeno bogoštovanjem od duhovnog dobra ili od dobra ljubavi prema bližnjem.

Kod Isaije:

19. Narodu, koji me jednako gnjevi u oči, koji prinosi žrtve u vrtovima i kadi na opekama (65:3).

Ovde se žrtvama i paljenjem tamjana označavaju suprotne stvari, naime, bogoštovanje od falsifikovane doktrine, koja je od čovekove inteligencije; vrtovi označavaju inteligenciju, ovde čovekovu vlastitu inteligenciju, a olatari od opeka ozančavaju obmane iz njegove inteligencije; prinositi žrtve i paliti tamjan označava bogoštovanje. Da su Drevni bogoštovali u vrtovima i šumarcima u skladu sa značenjima drveća, ali da je ovo bilo zabranjeno Izrailjskoj naciji, kako ne bi usvojili bogoštovanje od propriuma, može se videti, br. 2722, 4552.

Kod Osije:

20. Navrh gora prinose žrtve, i na humovima kade pod hrastovima, topolama, i brijestovima, jer im je sjen dobra; za to se kurvaju kćeri vaše i snahe vaše čine preljubu (4:13).

Ovim se rečma opisuje bogoštovanje od ljubavi prema sebi i ljubavi prema svetu, a otuda i od falsifikovane doktrine; bogoštovanje od ljubavi prema sebi, žrtvovanjem na vrhovima brda; bogoštovanje od ljubavi prema svetu, paljenjem tamjana na humovima; a bogoštovanje od falsifikovane doktrine, žrtvama i paljenjem tamjana pod hrastovima, topolama i brestovima. Vrhovi brda označavaju nebesku ljubav, a ovde ljubav prema sebi; humovi označavaju duhovnu ljubav, ovde ljubav prema svetu; jer je ljjubav prema sebi suprotna nebeskoj ljubavi, a ljubav prema svetu suprotna je duhovnoj ljubavi. Hrast, topola i brest, označavaju najniža dobra od istine i istine od dobra prirodnog čoveka, ovde njegova zla od obmana i obmane od zla. Jer im je hlad dobar, označava ugodnost; falsifikovanja duhovnog dobra označavaju se sa, vaše kćeri i snahe vaše kurvaju se.

Kod Jeremije:

21. Jer imaš bogova, Judo, koliko i gradova, i koliko ima ulica u Jerusalimu, toliko podigoste oltara sramotnijeh, oltara da kadite Valu (11:13, 17).

Gradovi ovde ne označavaju gradove, niti bogovi bogove, niti ulice Jerusalimske ulice tamo; nego se gradovima označavaju lažne doktrine u crkvi; podizanjem oltara i paljenjem tamjana Valu, označava se bogoštovanje ljubavi prema sebi i prema svetu. Ova je nacija podizala i palila tamjan Valu; ali pošto su sve stvari njihovg bogoštovanja bile reprezentativne, one stvari koje su učinjene u skladu sa uredbama, bile su reprezentativi stvari nebeskih i duhovnih; stoga stvari koje su rađene u suprotnosti s uredbama, bile su reprezentativi paklenih stvari; sledstveno, oltarima koji su podizani bogovima, i tamjanom koji je davan Valu, označavane su suprotne stvari.

Kod istoga:

22. I izreći ću im sud svoj za svu zloću njihovu što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima, i klanjahu se djelu ruku svojih (1:16).

Kaditi drugim bogovima i klanjati se delima ruku svojih, označava bogoštovanje od obmana koje su od čovekove vlastite inteligencije; drugi bogovi označavaju obmane, a dela ruku njihovih, označavaju stvari koje su od čovekove vlastite inteligencije.

23. Isto je označeno i paljenjem tamjana bogovima, kod Jeremije (11:12; 44:3, 5, 8. 15, 18); isto tako paljenjem tamjana ništavim stvarima, kod Jeremije (18:15). isto i paljenjem tamjana Valu, kod Jeremije (7:9); i kod Osije (2:13), i slično paljenjem tamjana Melehetu ili carici nebeskoj, kod Jeremije (44:17-19, 21, 25). Melehet neba označava obmane u skupini.

Dalje, paljenje tamjana označava stvari koje se opažaju kao prijatne, a tamjan označava duhovno dobro, jer su sve stvari ustanovljene u Izraelskoj naciji bile reprezentativi nebeskih i duhovnih stvari; jer kod njih crkva nije bila unutrašnja, ako što je crkva danas, nego spoljašnja; pa su spoljašnje predstavljale stoga označavale unutrašnje stvari crkve, kakve je Gospod otkrio u Reči Novoga Zavjeta; zbog toga se njihova crkva nazivala reprezentativnom crkvom. Spoljašnje stvari ove crkve su se sastojale od stvari u svetu prirode koje su korespondirale osećanjima dobra i istine u duhovnlom svetu; stoga kada su oni koji su pripadali toj crkvi bili u spoljašnjim stvarima bogoštovanja, oni koji su bili u duhovnom svetu, bili su u unutrašnjim stvarima, i povezivali su se s onima koji su bili u spoljašnjeim; na taj način, u to je vreme nebo činilo jedno s ljudima na zemlji.

25. Iz ovih se stvari vidi zašto je bio sto u šatoru od sastanka za hleb, zašto je bio svećnjak sa svetiljkama, koje su označavali dobro ljubavi koje proističe od Gospoda, ili nebesko dobro; svećnjak sa svetiljkama predstavljao je, pa stoga i označavao, duhovno dobro i istinu; a tamjan je predstavljao a stoga i označavao, bogoštovanje; i pošto se Božansko bogoštovanje koje je ugodno, opaža od duhovnog dobra, stoga je to duhovno dobro bilo predstavljeno tamjanom. Da bi se ono što je prijatno predstavilo, tamjan se pravio o mirišljavih začina, i to prema korespondenciji; jer prijatni mirisi korespondiraju prijatnostima i uživanjima koja se osećaju u mislima i u opažanjima od uživanja duhovne ljubavi, pa stoga tamjan korespondira stvarima koje Gospod prima kao ugodne, kao što ih primaju i anđeli. Ovaj je prijatni kavalitet sasvim od duhovnog dobra, naime, od dobra ljubavi prema bližnjem; jer ovo je dobro nebesko dobro, koje je dobro ljubavi prema Gospodu, i ono se utvrđuje samo preko duhovnog dobra, koje je dobro ljubavi prema bližnjem; stoga biti u ovome dobru i činiti ga, to je voleti i bogoštovati Gospoda. Priroda ljubavi prema bližnjem, i njeno vršenje, može se videti u Nauku Novoga Jerusalima, br. 84-107.

26. Zato što je ulje kojim se pomazivalo označavalo nebesko dobro, ili dobro ljubavi prema Gospodu, a tamjan označavao duhovno dobro, ili dobro ljubavi prema bližnjem, i zato što što je poslednje od prethodnog (kao što je gore rečeno), stoga u Izlasku (XXX) prvo se govori o pripremanju pomazivanja uljem, a odmah zatim o tamjanu; pripremanje pomazivanja uljem do stihova 23-33, a priremanje tamjana od stihova 34-38. A pošto se ovde govori o tamjanu, ovde ću navesti šta je zapoveđeno u vezi sa pripremanjem tamjana, naime:

Uzmi mirisa, stakte, oniha, i halvana mirisavoga, i tamjana čistoga, koliko je jednoga toliko je drugoga. I od toga načini kad, sastavljen vještinom apotekarskom, čist i svet. I stucavši ga na sitno, metaćeš ga pred svjedočanstvom u šatoru od sastanka, gdje ću se sastajati s tobom; i neka vam bude svetinja nad svetinjama. A takvoga kada kakav načiniš, nemojte sebi praviti; to neka ti je svetinja za Jehovu. I ako bi ko načinio da ga miriše, istrijebiće se iz naroda svojega (Izlazak 30:34-38).

Međutim, šta svaka od ovih pojedinosti označava, može se videti u Nebeskim Tajnama, br. 10289, 10310, gde su te pojedniosti objašnjene po redu. Ovde se može toliko reći, da je miomiris bio glavna stvar, a da su se druge dodavale zbog njihovog prijatnog mirisa; stoga se kaže o tamjanu da će u njemu svi sastojci biti u jednakim delovima; isto je bilo i s uljem pomazanja, gde je maslinovo ulje bilo glavno, a druge su stvari dodate radi značenja (Izlazak 30:23-33). Otuda je jasno zašto miomiris označava isto što i tamjan u smesi, naime, duhovno dobro.

27. Pošto miomiris korespondira duhovnoj prijatnosti, ili prijatnosti koja izvire iz duhovnog dobra, stoga se kaže za ono što Gospod prima kao najprijatnije da se naziva miris ugodni (Izlazak 29:18, 25, 41; Levitska 1:9, 13, 17; 2:2, 9, 12; 3:5; 4:31; 8:28; 23:8, 13, 18, Brojevi 15:3; 28:6, 8, 13; 29:2, 6, 8, 13, 36).

I kod jezekilja:

Mili ćete mi biti mirisom ugodnim (20:41).

Kod Mojsija:

I obratiću gradove vaše u pustoš, i razoriću svetinje vaše, i neću više mirisati mirisa ugodnog vašega (Levitska 26:31).

I kod Osije:

Raširiće se grane njegove, i ljepota će mu biti kao u masline i miris kao Livanski (14:6).

Ovo se kaže o Izrailju; lepota masline označava nebesko dobro, a miris Livanski duhovno dobro, zbog svoje prijatnosti (vidi gore, br. 288). (Da maslina označava i to dobro, vidi Nebeske Tajne 9277, 10261; da miris označava sposobnost opažanja onoga šo je ugodno u skladu sa kvalitetom ljubavi i vere, br. 1514-1519, 3577, 4624-4634, 4748, 5621, 10292; da miris ugodni označava sposobnost opažanja mira, br. 825, 10054; priroda sposobnosti opažanja mira može se videti u delu Nebo i Pakao 284-290.)

242. Da kupiš zlata žeženoga, da se obogatiš. Da ovo označava da treba sebi priskrbiti pravo dobro od Gospoda kako bi se mogle primiti istine vere, vidi se iz značenja kupiti, što označava priskrbiti sebi i usvojiti (o čemu vidi Nebeske Tajne 4397, 5374, 5397, 5406, 5410, 5426); i iz značenja zlata žeđenog u ognju, što označava pravo dobro, stoga dobro od Gospoda, a što će biti objašnjeno u onome što sledi; isto tako iz značenja, da se obogatiš, što označava osposobiti da se primaju istine vere. Razlog da se ovo označava sa, obogatiti se, je to što bogatstvo i blago označavaju poznavanja istine i dobra, bogatstvo one koji su u inteligenciji iz ovih; u ovom slučaju, one koji su u veri, jer se ovde govori o onima koji se drže doktrine vere same. Otuda da se sa, kupiti zlata žeženoga u ognju da bi se obogatio, označava priskrbiti za sebe prava dobra od Gospod kako bi se primile istine vere.

Prvo ćemo objasniti kao ovo treba razumeti. Da istina koja je u sebi istina nije moguća osim od dobra, stoga da vera koja je vera u sebi nije moguća osim od ljubavi prema bližnjem, često je gore pokazivano; jer istina, koja je istina u sebi, nije moguća, osim kad je duhovni život u njoj; a duhovni je život u njoj samo onda kada se formira (stvara) od dobra ljubavi prema bližnjemu; jer je istina forma dobra, a dobro je biće (esse) istine; stoga je dobro isto tako život istine, a dobro je iz Gospoda kao izvora; a kada je dobro od Gospoda, tada istina, koja je od dobra, gleda prvenstveno ka Gospodu, a onda i prema bližnjem i njegovom dobru; jer Gospod se uliva s dobrom, a od dobra formira istinu, koja je istina vere, i čini da se čovekov duhovni pogled upravlja ka Njemu i ka bližnjem. (Da je ovakav slučaj, može se videti u delu, Nebo i Pakao 145, 251; naime, da Gospod gleda ljude i anđele u čelo, a oni gledaju Gospoda kroz oči; razlog je to što čelo korespondira dobru ljubavi, a oko razumu koje se otuda prosvetljuje, stoga /korespondira/ istinama vere. A u istome se delu pokazuje, br. 17, 123, 124, 142-144, 150, da se u duhovnom svjetu svi okreću svojim vlastitim ljubavima; oni koji su priznavali Gospoda i verovali u Njega, okrenuti su ka Njemu, pa otuda primaju dobro od Njega, a pomoću dobra i prosvjetljenje u pogledu istina). Iz ovih se razmatranja jasno vidi da je pravo dobro označeno zlatom žeženim u ognju, samo od Gospoda samog.

Zbog onoga što je napisano anđelu ove crkve, predmet o kome se govori su oni koji žive u skladu sa doktrinom vere same; a pošto oni koji se utvrde u toj doktrini i koji su se zbog toga nazivali učenim u svetu, mogu da povezuju obmane s istinama, i stvore izgled da je ta doktrina istinita, meni je bilo dato da razgovaram s nekima od njih u drugom životu; i pošto taj razgovor može da posluži kao ilustracija, želim da ga navedem. Ti učeni, zbog mišljenja kojega su se držali u svetu, smatrali su da je vera moguća bez ljubavi prema bližnjem, i da se čovek opravdava preko vere same. Njihov je govor bio vrlo domišljat; rekoše da je vera moguća bez ljubavi prema bližnjem, jer je ona pre ljubavi prema bližnjem, i da je pomoću nje čovek u dobru. Ko, rekoše, ne može da povjeruje da postoji Bog, da je Riječ božanska, i stvari slične prirode, koje, ako se ne bi vjerovale, čovjek bi mogao i pored toga da ih primi i misli? Stoga su zaključivali da je vera moguća bez ljubavi prema bližnjem, jer da prethodi, ili joj je priorna; i pošto je takav slučaj, da ona spasava, jer da čovek ne može da čini dobro sam od sebe; stoga, ako vera ne bi spasavala, svi bi ljudi nestali. Niti je prisustvo Boga moguće kod čoveka bez vere, a kada bi bilo moguće, zli bi vladali i niko ne bi imao nikakvog dobra; ove sve stvari, rekoše, označavaju da se čovek opravdava verom samom.

Ali im je bilo pokazano da ne bi moglo da bude vere ako ne bi bilo ljubavi prema bližnjem; i da ono što oni nazivaju verom, da su to samo poznavanja koja čovek prvo stekne, kao da postoji Bog, i da je Reč božanska, i tako dalje; i da ta poznavanja nisu u čoveku, nego da su sredstvo preko kojega mu se prilazi, koje je njegova memorija, dok ne stignu u njegovu volju; i da onoliko koliko su u njegovoj volji, toliko su u čoveku samom; jer je volja sam čovek; pa koliko su u njegovoj volji, toliko su u njegovom vidu (vidokrugu), koji je vera. Poznavanja sama, koja prethode, i koja prirodnom pogledu izgledaju tako da se veruju, pre toga ne postaju poznavanja vere. Ovo je zašto videti poznavanja, što se pretpostavlja da je vera, odlazi od čoveka kad počne da misli o zlu zbog toga što hoće zlo, a tako isto odlazi od njega poslije smrti, kada postane duh, ako poznavanja nisu bila usađena u njegov život, to jest, u njegovu volju ili ljubav. Ovo se može ilustrovati upoređivanjem sa stomacima ptica i zemaljskih životonja, koje se nazivaju ima preživarima; u svoje stomake oni prvo skupljaju svoju hranu, a onda postupno je uzimaju otuda i jedu je, i tako hrane svoju krv, preko čega ona postaje deo njihovog života. Tim stomacima korespondira čovekova memorija, koju on koristi umjesto njih (umesto stomaka), jer je on duhovan. U to on prvo skuplja duhovnu hranu, koja se sastoji od poznavanja, a posle je vadi i kao da je preživa, to jest, preko mišljenja i htenja, on ih usvaja, i tako ih čini delom svog života. Iz ovoga se upoređenja, ma koliko izgleda beznačajno, vidi da, ako poznavanja nisu usađena u život, kroz mišljenje i htenje, a onda i preko dela, ona su kao hrana koja ostaje ne sažvakana u stomacima preživara, gdje se pokvare, ili se izbljuju. Osim toga, čovekov krug života je znati, razumeti, i hteti; jer čovekov duhovni život počinje od znanja, da bi se nastavio u razumevanju, posle u htenju, i na kraju u delovanju. Iz ovog se tako isto vidi da su poznavanja u memoriji samo ulaz u živiot i da nisu potpuno u čoveku dok nisu u njegovim delima; isto tako, što su više u njegovim delima, to su više u njegovom razumu i volji.

Dalje je bilo pokazno da je vera poznavanja pre nego postane vera života, samo istorijska vera, čiji se kvalitet poznaje po tome, da se u nešto veruje jer je tako neko drugi rekao to; ovo, pre nego li postane čovekovo, je strana vera, ili vera nekoga drugoga kod njega. Druga osobina takve vere je da se veruje u stvari nepoznate; jer se kaže da se nešto mora verovati, iako se to ne razume, naime, da je nešto u što se ne sme gledati razumom, iako je priroda duhovne vere takva da se istine same vide, i tako veruju. U nebu, niko ne veruje ni jednu istinu ako je ne vidi ili je nije video; oni kažu: Ko može da vjeruje da je nešto tako ako to nije vidio? Možda je lažno. I samo zli mogu da veruju ono što je zlo, jer zli, od zla, vidi obmane, dok dobri, od dobra, vide istine; a pošto je dobro od Gospoda, gledati istinu od dobra je isto tako od Gospoda. Razlog da anđeli vide istine je to što je svetlost neba, u kojoj su oni, Božanska istina koja proističe od Gospoda; otuda svi u svetu, koji imaju tu svetlost, uživaju u vidu istine (o svetlosti neba, i da je takva njena priroda i kvalitet, vidi delo, Nebo i Pakao 126-140).

Posle je bilo pokazano da ljubav prema bližnjem i vera deluju kao jedno i da ulaze zajedno u čoveka, tako da, koliko je čovek u ljubavi prema bližnjem, toliko je i u veri, jer je vera po suštini ljubav prema bližnjem, kao što je istina po suštini dobro; jer dobro, kada postoji kao vidljiva manifestacija, ili kada je u formi, je istina; tako i je ljubav prema bližnjemu vera, jer dobro pripada ljubavi prema bližnjem, a istina veri; jedno voli drugo, i povezuje sebe s tim, stoga jedno nije moguće bez drugoga. Ovo je bilo ilustrovano čovekovom mišlju, koja pripada njegovom razumu, a preko osećanja, pripada i njegovoj volji. Misliti bez osećanja nije moguće, jer je sama suština misli osećanje ili ljubav. Čovek doista može da misli sve ove stvari koje poznaje iz doktrine crkve, ali iz jednog prirodnog osećanja, koje je osećanje slave, časi, ili dobitka; ali ovo osećanje ne čini da misao postane duhovna, jer to se dešava samo preko ljubavi prema bližnjemu, koja je duhovno osećanje samo. Ovo osećanje, kada se pridruži poznavanjima, postaje vera a posle, koliko je čovek u tome osećanju, toliko vidi u misli stvari koje pripadaju njegovoj veri, koja se naziva istinama, i koja ih priznaje jer su ona iz njegovoga duha samog, stoga iz njegovog samog duhovnog života; i to je ono što se naziva prosvetljenjem. To je zato što niko ne može da bude prosvetljen iz Reči ako nema duhovnog osećanja za istinu. Postoji doista nešto kao prosvetljenje koje se daje onima koji su se potvrdili u stvarima koje pripadaju doktrini vere, i opravdanju preko nje; ali je to obmanjivo (lažno) prosvetljenje, jer oni mogu da potvrde obmane isto kao i istine, kao što je slučaj sa svim krivoverjima (jeresima), kako onih koji prevladavaju kod Jevreja kako i kod onih koji prevladavaju kod papista. Slično je svetlost data i onima, posle potvrđivanja, koji se nazivaju naturalistima, koji osporavaju Boga, božanski karakter Reči, i sve ono što pripada crkvi. Isti je slučaj i s onima koji su se potvrdili u veri samoj, i opravdanju preko nje. (Da je svetlost povrđivanja prirodna a ne duhovna svetlost, koja moguća i od zlih, može se videti, Nebeske Tajne 8780.)

Ali vratimo se veri koja je, u suštini, ljubav prema bližnjem: Ta vera postaje sve savršenija što se više potvrđuje tim stvarima; jer se iz duhovne svetlosti stalno vidi više istina, a ove se povezuju s dobrom ljubavi prema bližnjem, i tako je čine savršenijom; otuda čovek ima intligenciju i mudrost, koji na na kraju postaju anđeoski. Osim toga, oni koji su samo u poznavanjima vere, a ne i u životu u skladu s njima, veruju da čovek može lako da primi veru, ako ne u ovom svetu, a ono u drugom, govoreći sebi, Kad čujem i vidim da je to tako, ne mogu tada poverovati. Ali oni se vrlo varaju; jer oni koji ne prime duhovnu veru u svetu, ako je i čuju kasnije, i vide hiljadu puta, nikad je ne mogu primiti. Razlog je to što takva vera nije u njima nego izvan njih. Da je slučaj ovakav, vidi se iz toga što su svi koji stignu iz sveta prvo primljeni od anđela i dobrih duhova, i poučeni na svaki mogući način; mnoge su im stvari pokazane u živo i da ih vide, ali ih oni i dalje ne primaju; stoga se oni povlače od anđela i dobrih duhova, i idu k onima koji nemaju vere. Osim toga, kaže im se da ako bi se vera mogla primiti samo tako što se poznaje i o njoj misli, svi bi je primili, kako dobri tako i rđavi podjednako, tako da niko ne bi bio osuđen. (Da se ljubav prema bližnjem, koja je duhovno osećanje, ne može preneti nikome osim ako ovaj zna istine, ispita je –veru- u skladu s njima, primi ih i živi novim životom prema njima, može se videti gore, br. 239.)

Stoga sledi da je život vere ljubav prema bližnjem, i da nema života u veri, osim onoliko koliko u njoj im ljubavi prema bližnjem; i tako isto, da onoliko koliko u veri ima ljubavi prema bližnjem, toliko je čovek vođen od Gospoda; a u onoj meri u kojoj čovek sam sebe vodi, a ne vodi ga Gospod, taj čovek u toj meri ne može da misli šta je dobro, a još manje može hteti i činiti dobro koje je dobro u sebi. Jer iz čovekovog propriuma proizlazi samo zlo; jer kad misli ono što je dobro, i hoće i čini ono što dobro iz propriuma, to je samo radi sebe i radi sveta, koji su ciljevi radi kojih deluje, a ciljevi su ljubavi koje ga vode; i čovek se ne može povući ili izdignuti iz svog propriuma osim ako gleda ka Gospodu u pogledu stvari u svom životu; preko ovoga se on povezuje s nebom, i preko toga mu Gospod daje duhovno osećanje.

Kad su bile iznesene ove primedbe, bilo je dato onima s kojima sam razgovarao o ovome da budu u duhovnoj svetlosti, jer je ovakva svetlost takva da se istine vide kao predmeti u svetu što se vide u svojoj svetlosti; i tada su oni koji su bili u doktrini vere same i opravdanju preko nje, morali da izjave da je slučaj doista takav. Ali čim je od njih uzeta ta svetlost, mogli su da vide samo da su obmane koje su napravili od svojih poznavanja, bile istine. Obamne ostaju stvari vere kada zla pripadnu životu.

Ali da se vratimo objašnjenju reči u ovom odlomku, u kome se kaže, Svjetujem te da kupiš zlata žeženoga u ognju, da se obogatiš. Ovim se rečima označava da sebi treba da priskrbe od Gospoda pravo dobro, kako bi primili istine; sada ostaje da se pokaže da zlato u Reči označava dobro ljubavi. To je očito iz sledećih odlomaka.

Kod Malahije:

Evo, poslaću anđela svojega, koji će pripraviti put preda mnom, i iznenada će doći u crkvu svoju Gospod, kojega vi tražite, i anđeo zavjetni, kojega vi tražite, evo doći će. Ali ko će podnijeti dan dolaska njegova? I ko će izdržati kad se pokaže jer je on kao oganj livčev i kao milo biljarsko. I sješće kao onaj koji lije i čisti srebro, i očistiće sinove Levijeve, i pretopiće ih kao zlato i srebro, i oni će prinositi Gospodu prinose u pravdi (3:1-3).

Ove se stvari govore o Gospodovom dolasku. Ovde se kaže da će Jehova poslati anđela svojega da pripremi put pred Njim; anđelom se misli na Jovana Krstitelja, kao što je dobro poznato. Preda Mnom, ili pred Jehovom, označava Gospodovo Božansko Samo; hramom (crkvom) u koji treba da dođe, označava se Njegovo Božansko Ljudsko. Ovo se naziva isto tako anđelom zavetnim, jer je povezivnje ljudi i anđela sa Božanskim Samim ostvaruje preko toga; jer zavet označava povezanost. Srebrom koje će oni da usavrše i očiste, označava se istina od dobra. Sinovima Levijevim se označavaju oni koji su u dobru ljubavi prema bližnjem a otuda i u istini vere; stoga se kaže da treba da ih prečisti kao zlato i srebro; to je stoga što zlato označava dobro, a srebro istinu iz njega. Prinositi Jehovi prinose u pravdi, označava bogoštovanje Gospoda od dobra ljubavi prema bližnjem. (Da hram označava Gospodovo Božansko Ljudsko, može se videti gore, br. 220; da zavet označava povezivanje, može se videti u Nebeskim Tajnama, 665, 666, 1023, 1038, 9396, 10632; da srebro označava istinu od dobra, br. 1551, 1552, 2954, 5658; da prinosi označavaju dobro ljubavi i ljubav prema bližnjem, br. 4581, 9992, 9993, 10079, 10137; da se pravda kaže za dobro, br. 2235, 9857.) Otuda prineti prinos u pravdi označava bogoštovati od dobra ljubavi.

Kod Zaharije:

Dva će se dijela istrijebiti u svoj zemlji i poginuće, a treći će ostati u njoj; i tu ću trećinu metnuti u oganj, i pretopiću ih kao što se pretapa srebro, i okušaću ih kao što se kuša zlato (13:8, 9).

Ovde se svom zemljom ne misli na svu zemlju, nego na celu crkvu; niti se trećim delom misli na treći deo, nego na neke koji su u njoj; što će biti stavljeni kroz oganj, i prečišćeni kao srebro, i kušani kao zlato, označava da će oni biti očišćeni od svih zala i obmana kako bi se dobro i istina mogli usaditi. (Da zemlja u Reči označava crkvu, može se videti, Nebeske Tajne 662, 1066, 168, 1262, 1413, 1607, 4447, 9325, 9643; da treći deo označava nešto, br. 2788.) U gornjim odlomcima ima upoređivanja srebra i zlata s istinom i dobra; ali u Reči sve stvari koje služe upoređivanju isto tako i korespondiraju, i imaju iz toga značenje, kao što se može videti, br. 3579, 8989. Zato što zlato kušano u ognju označava dobro ljubavi očišćeno od zala, stoga je bilo zapovijeđeno da se zlato uzeto od Medijanaca mora provesti kroz oganj, kako bi se očistilo (Brojevi 31:22, 23).

Da zlato označava dobro ljubavi i ljubav prema bližnjem, još se jasnije vidi iz sledećih odlomaka.

Kod Osije:

Izrailj je ostavio dobro; neprijatelj će ga goniti. Postavljaju careve, ali ne od mene; podižu knezove, za koje ja ne znam; od srebra svojega i od zlata svojega grade sebi likove, da se istrijebe (8:3, 4).

Praviti sebi likove od svoga srebra i od svoga zlata označava da su okrenuli istinu i dobro u obmane i zla, što se vidi iz toga što se kaže, Izrailj je ostavio dobro; neprijatelj će ga goniti. Neprijatelj označava obmanu od zla i zlo od obmane.

Kod Joila:

I šta hoćete vi sa mnom, Tire i Sidone, i svi krajevi Filistejski? Jer uzeste srebro moje i zlato moje i najljepše zaklade moje unesoste u svoje hramove. I sinove Judine i sinove Jerusalimske predadoste sinovima Grčkim da biste ih otjerali daleko od međe njihove (3:4-6).

Ovde se Tirom i Sidonom označavaju oni u crkvi koji su u poznavanjima istine i dobra, a u ovom slučaju, oni koji ih izokreću i primenjuju na obmane i njihova zla. Ovo je označeno sa, Uzeste moje srebro i zlato i unesoste u hramove svoje kao i najljepše zaklade Moje. Srebro označava istinu, zlato dobro, a najlepše moje zaklade označavaju izvedene istine i dobra, koje su poznavanja iz Reči u smislu slova. Unositi ih u svoje hramove, označava preokrenuti ih u profano bogoštovanje. Njihovo prodavanje sinova Judinih i sinova Jerusalimskih Grcima, označava da su promenili sve istine od dobra u obmane zla. Oterati ih daleko od njihove međe označava daleko od istina samih. (Da se Tirom i Sidonom označavaju oni u crkvi koji su u poznavanjima istine i dobra, može se videti u Nebeskim Tajnama, br. 1201; da se sinovima Judinim i sinovima Jerusalimskim označavaju sve istine od dobra, jer se sinovima Izrailjevim označavaju istine, br. 1729, 1733, 21559, 8897, 9807; Judom, nebeska crkva, br. 3654, 6364; Jerusalimom crkva gdje je prava doktrina, br. 3654, 9166. Da se Grcima označavaju obmane jer se Grcima označavaju nacije koje su u obmanama, može se videti gore, br. 50).

Kod Jezekilja:

Trgovci Savski i Ramski trgovahu s tobom; dolažahu na sajmove tvoje sa svakojakim mirisima i svakojakim dragim kamenjem i zlatom. (27:22)

Ponovo:

Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim, i nasuo si zlata i srebra u riznice svoje; bio si u Edenu vrtu Božijem; pokrivalo te svako drago kamenje (28:4, 13).

Predmet o kome se govori u ova dva odlomka je isto tako Tir, kojim se označavaju, kao što je gore rečeno, oni koji su unutar crkve u poznavanjima istine i dobra. Njegovom se trgovinom označavaju poznavanja sama. Savom i Ramom isto tako označavaju se oni koji su u posedu tih poznavanja, vidi Nebeske Tajne 1171, 3240. Mirisima (začinima) označavaju se istine koje su prijatne jer potiču od dobra, vidi br. 4748, 5621, 9474, 9475, 10199, 10254. Dragim se kamenjem označavaju istine koje su krasne jer su od dobra, vidi br. 9863, 9865, 9873, 9905. A vrtom Edenskim označava se inteligencija i mudrost iz toga, vidi br. 100, 108, 1588, 2702, 3220. Pošto se, sada, tim stvarima označavaju poznavanja istine i dobra, i pošto se zlatom i srebrom označavaju dobra i istine same, i pošto se sva inteligencia i mudrst stiču pomoću ovih, stoga se kaže, Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim, nasuo si zlata i srebra u riznice svoje.

U Plaču:

Kako potamnje zlato, promijeni se čisto zlato, kamenje je od svetinje razmetnuto po uglovima svijeh ulica. Dragi sinovi Sionski, cijenjeni kao najčistije zlato, kako se cijene zemljani sudovi, kao djelo ruku lončarskijeh! (4:1, 2).

Ovde se govori o pustošenju crkve- Zlato koje je potamnilo, i čisto zlato koje se promenilo, označavaju dobra crkve; kamenjem od svetinje koje je razmetnuto po uglovima svake ulice, označavaju da se istine prethodne crkve; zemljani sudovi, dela ruku lončarskijeh, označavaju zla života kojima je poreklo u obmanama doktrine, koje su iz čovekove vlastite inteligencije.

Kod Jezekilja:

I nakitih te nakitom, i metnih ti narukvice na ruke i grivnu oko vrata. I ti bijaše okićena zlatom i srebrom, i odijelo ti bijaše od tankog platna i od svile i vezeno, i uzevši krasni nakit svoj od moga zlata i od moga srebra što ti dadoh, načinila si sebi muške likove, i kurvala si se s njima (16:11, 13, 17).

Predmet o kome se ovde govori je Jerusalim, koji označava crkvu u pogledu doktrine, kao što je gore rečeno. Nakiti kojima je bila pokrivena, označavaju, uopšte, sve istine od dobra i inteligenciju iz njih (vidi Nebeske Tajne 10536, 1054). Narukvice na rukama označavaju posebno istine od dobra (vidi br. 3103, 3105); ogrlice oko vrata označavaju povezivanja unutrašnjih dobara i istina sa spoljašnjim dobrima i istinama, odnosno onih koje su duhovne s onima koje su prirodne (vidi br. 5320); tanko platno označava pravu istinu, a svila istu koja sija zbog unutrašnjih dobara (vidi br. 5319, 9469); vezeno delo označava Znanje-sećanje prirodnog čoveka (vidi br. 9688); likovi s kojma je počinila preljubu su zablude čula, koje izgledaju istine onima koji su u obmanama; činiti preljubu s njima je izvlačiti lažne zaključke pomoću njih (Da počiniti preljubu označava biti prožet obmanama, može se videti gore, br. 141.) Iz ovih se razmatranja jasno vidi da je predmet o kome se govori u ovome poglavlju crkva, kakva je bila kad je bila prvo ustanovljena, i kakva je posle postala.

Kod Isaije:

Evo, ja ću podignuti na njih Mide, koji neće mariti za srebro, niti će zlata iskati. Nego će iz lukova djecu ubijati, ni na plod u utrobi neće se smilovati, niti će djece žaliti oko njihovo (13:17, 18).

Miđanima se označavaju oni koji su protivu dobara i istina crkve; stoga se o njima kaže, da neće mariti za srebro ni za zlato. Srebro označava istinu crkve, a zlato njeno dobro. Njihovi lukovi označavaju doktrinarne stvari u obmanama koje se bore protivu istina i dobara (vidi Nebeske Tajne 2686, 2709); mladići koje će ubijati, označavaju one koji su inteligentni od istina (vidi br. 7668); sinovi na koje se neće smilovati označavaju istine same. Kod istoga:

Mnoštvio kamila prekriće te; svi iz Save doći će, zlato i kad donijeće, i slavu Jehovinu javljaće. Ostrva će me čekati i prve lađe Tarsiske, da dovezu sinove tvoje iz daleka, i s njima srebro njihovo i zlato njihovo (60:6, 9).

Predmet o kme se ovde govori je Dolazak Gospodov, a mnoštvom kamila označavaju se oni koji su u poznavanjima istine i dobra (vidi Nebeske Tajne 3948, 3071, 3141, 3145). Savom, odakle će doći, označava se gde su ta sama poznavanja (vidi br. 1171, 3240); zlatom i kadom koje će doneti, označavaju se dobra i istine izvedene od dobra, koja su zbog toga prijatna; zlatom dobra, a kadom istine (vidi br. 9993, 10177, 10296); ostrvima koja će Ga čekati označavaju se nacije koje su u Božanskom bogoštovanju, ali udaljenom od istina crkve (vidi br. 1158); lađama Tarsiskim označavaju se opšta poznavanja istine i dobra u kojima su sadržene mnoge pojedinačne istine (br. 1977, 6385); sinovima koje će dovesti iz daleka, označavaju se više udaljene istine (vidi br. 1613, 9487); njihovim srebrom i zlatom označavaju se poznavanja istine i dobra kod njih.

Slično se označava i mudracima koji su došli od istoka tamo gdje se Hristos rodio, i koji su donijeli darove, zlato, tamjan i miro (Mateja 2:17.)

Oni su prinosili te stvari zato što one označavaju dobra i istine spoljašnje, unutrašnjem koje su darovi Bogu prijatni.

Kod Davida:

Klanjaće mu se svi carevi, svi narodi biće mu pokorni. Jer će izbaviti ubogoga koji cvili. Biće milostiv ništemu i ubogome, i duše će jadnima spasti, i oni će živjeti dobro, i donijeće zlato iz Šave (72:11, 13, 15).

Ovde se isto tako govori o Gospodovom Dolasku. Carevima koji će Mu se klanjati, i narodima koji će Mu služiti, označavaju se oni koji su u istinama od dobra; (da carevi označavaju one koji su u istinama, može se videti gore, br. 31; a da narodi označavaju one koji su u dobru, može se videti gore, br. 175); ubogima čiji će život sačuvati, označavaju se oni koji nisu u poznavanjima dobra i istine, ali ih žele (kao što se može videti gore, br. 238). Zlatom iz Šave, od kojega će mu dati, označava se dobro ljubavi u koje će Gospod njih voditi pomoću poznavanja; (šta je označeno Šavom, može se videti upravo gore).

Kod Ageja:

I potrešću sve narode, i doći će izabrani iz svih naroda, i napuniće ovaj dom slavom. Moje je srebro, i moje je zlato. Slava će ovoga doma pošljednjega biti veće od onoga prvoga (2:7-9).

Ove se stvari kažu o Gospodovom dolasku. Narodima se ovde označavaju oni koji su u dobru a otuda i u istinama; domom se označava crkva (vidi Nebeske Tajne 3720); slavom kojom će se dom ispuniti, označava se Božanska istina (vidi br. 4809, 5922, 8267, 847, 9429); sa srebro je moje, i zlato je moje, označava se istina i dobro, koji su od Gospoda samog.

Kod Zaharije;

I blago svih naroda unaokolo sabraće se, zlato i srebro, i odijelo vrlo mnogo (14:14).

Blagom svih naroda označavaju se poznavanja, ma čija da su, čak i kod zlih; zlatom, srebrom i odelom mnogim, označavaju se dobra i istine, duhovne i prirodne. Isto je označe zlatom, srebrom i odećom koju su Izraelićeni posudili od Egipćana, kada su od njih odlazili (Izlazak 3:22; 21:2, 3; 12:35, 36).

razlog da su se ovakve stvari desile, i šta to označava, može se videti u Nebeske Tajne (br. 6914, 6917), gde je pokazano da je to bilo stoga da se na reprezentativan način prikaže da se od zlih oduzimaju stvari koje imaju, i da se one daju dobrima, u skladu s Gospodovim rečima kod Mateje 25:28, 29; i kod Luke 19:24, 26; i da neka sebi načine prijatelje od nepravednog mamona (bogatstva) u skladu s Gospodovim rečima kod Luke 16:9. Nepravednim mamonom (bogatstvom) označavaju se poznavanja istine i dobra kod onih koji ih ne poseduju pravedno, a to su oni koji ih ne primenjuju u svrhe života.

Kod Davida:

Carske kćeri dvore te; s desne ti strane stoji carica u Ofirskom zlatu. Sva je ukrašena kći careva, haljina joj je zlatom iskićena (Psalam 45:9, 13).

Ovaj odlomak govori o Gospodu. Kćeri carevom se označava crkva koja je u osećanju istine, i koja se opisuje carevim kćerima ukrašenim, a kojima se označavaju osećanja istine sama. Carica koja stoji s desne strane u najboljem Ofirskom zlatu označava Gospodovo nebesko carstvo, koje je u dobru ljubavi; njenom zlatom izvezenom haljinom označava se da su istine od dobra.

Kod Mateja:

Isus reče učenicima koje je slao da javljaju dobru vijest, da ne nose zlata, ili srebra, ili mjedi u svojim kesama (10:9);

čime je predstavljeno da ne treba da imaju bilo šta od dobra ili istine od sebe samih, nego samo od Gospoda, i da će im se sve dati slobodno (besplatno). Jer to označava dobro ljubavi,

stoga je sto na kome je postavljen hljeb lica bio obložen zlatom (Izlazak 25:23, 24).

isto tako i oltar kadioni, koji se zbog toga nazivao zlatnim oltarom (Izlazak 30:3).

Iz istoga razloga je i svije njak bio od čistoga zlata (Izlazak 25:31-38).

kao što su bili i heruvimi (Izlazak 25:18);

Iz istoga je razloga i kovčeg bio pokriven iznutra i izvana zlatom (Izlazak 25:11).

Isti je slučaj bio i sa mnogim drugim stvarima u hramu Jerusalimskom; jer je šator u kome je bio kovčeg, heruvimi, sto sa hljebovima lica, kadioni oltar i svije njak predstavljali su nebo, kao što ga je predstavljao i hram; pa je otuda zlato u njemu označavalo dobro ljubavi, a srebro istinu od dobra. Zato što je najsvetija stvar neba bila prdstavljena zlatom u hramu,

stoga, kad je Velhazar pio vino iz zlatnoga suda donešenog iz toga hrama, i u isto vrijeme hvalio zlatne, srebrne, mjedene, gvozdene, drvene i kamene bogove, pokazalo se na zidu napisano, izbrojano, izmjereno, i podijeljeno; i te noći je bio ubijen (Danilo 5:2, i sledeći stihovi);

- jer je ovim označena profanacija dobra. Osim toga, zlatom se, u obrnutom smislu, u Reči, označava zlo ljubavi prema sebi, a srebrom, obmane iz toga, kao kod Mojsija:

Rezane likove njihove spali ognjem, nemoj da se polakomiš na srebro ili zlato što je na njima i da ga uzmeš, da ti ne bude zamka, jer je gadno pred Jehovom Bogom tvojim (Zak. Ponov. 7:25, 26).

Ali o ovome značenju zlata i srebra govorićemo posle.