2838. Za to se i danas kaže: da ovo označava neprekidnost (trajnost), vidi se iz značenja danas u Reči, o čemu ćemo odmah govoriti. U Reči izrazi, i danas, do današnjega dana, javljaju se na nekoliko mesta, kao gore. Od njega su Moabci do današnjega dana, do njega kao oca su Amonci do današnjega dana (Postanje 19:37, 38); opet: Ime grada je Bersabeja, do današnjega dana Postanje 26:33. ; opet: Za to sinovi Izrailjevi ne jedu krajeve od zglavka u stegnu do današnjega dana Postanje 32:32).

Opet: Ovo je stub na Rebekinom grobu, do današnjega dana Postanje 35:20. ; i opet: Josif dade uredbu, do današnjega dana Postanje 47:26. ; ove stvari u isorijskom smislu odnose se na vreme kad je Mojsije živeo, ali u unutrašnjem smislu, do danas i do današnjega dana, označava nepredinost i večnost stanja; dan označava stanje, vidi br. 23, 487, 488, 493, 893; slično tome, danas, koje označava sadašnje vreme. Ono što u svetu pripada vremenu, u nebu pripada večnosti; a da bi to označavalo, izraz do danas ili do današnjega dana, dodaje se, iako onima koji su u istorijskom smislu, do ne izgleda značajno. Isti se izrazi koriste na drugim mestima u Reči, kao kod Jošue 4:9; 6:25; 7:26. Sudije

1:21, 26; i na drugim mestima. Da do danas označava neprekidnost (trajnost) i večitost, može se videt iz ovih odlomaka kod Davida: Kazaću naredbu Jehovinu; on reče meni: ti si sin moj, ja te danas rodih (Psalam 2:7); gde je jasno da danas znači večnost.

Opet: Do vijeka, Jehova, riječ tvoja je utvrđena na nebesima. Od koljena do koljena istina tvoja; ti si postavio zemlju, i stoji Psalam 119:89, 91); ovde do vijeka jasno označava večitost.

Kod Jeremije: pre nego li te stvorih u utrobi, i prije nego si iz materice izašao, posvetio sam te, da budeš prorok narodima. Danas te postavih nad narodima i nad carstvima; i načinio sam od tebe danas tvrdi grad, i gvozdeni stub, i zidove od mjedi Jeremija 1:5, 10, 18); govoreći u smislu pisma o Jeremiji, ali u unutrašnjem smislu o Gospodu; Danas te postavih nad narodima i nad carstvima, i učinio sam od tebe grad tvrd, označava od večnosti, jer ništa se ne može kazati za Gospoda osim ono što je večito.

Kod Mojsija: Vi stojite danas pred Jehovom Bogom svojim, glavari od plemena vaših, starješine vaše i upravitelji vaši, svi ljudi Izrailjci, da pristanete na zavjet Jehove Boga svojega i na kletvu njegovu, koju čini s tobom danas, da te danas postavi za narod i da ti on bude Bog, kao što ti je rekao i zakleo se ocima vašim Avramu, Izaku i Jakovu. I ne sa vama samima činim ovaj zavjet i ovu kletvu. Nego sa svakim koji danas stoji ovdje s nama pred Jehovom Bogom našim, i sa svakim koji je danas ovdje s nama (Zak. Ponovljeni 29:10, 12-15); gde je danas u smislu pisma vreme kad je Mojsije govorio narodu, ali se odnosi na sledeće vreme i na neprekidnost (trajnost), može se videti iz toga da je zavet učinjen sa svakim, s onima koji su tu bili i s onima koji nisu, a to znači neprekidnost: u untrašnjm smilsu se misli samo na neprekidnost. Da svakog dana i danas označava ono što je neprekidno, vidi se po žrtvi koja se morala prinositi svakoga dana (sakidašnja), pa se za to reklo, svaki dan bez prestanka i svakidašnja žrtva (Brojevi 28:3, 23; Danilo 8:13; 11:31; 12:11). Ovo se još jasnije vidi po mani, koja je padala s neba, o kojoj je napisano kod Mojsija: Zato što učinih da hljeb pada s neba, neka narod izlazi, i skupi svakoga dana, i ništa da ne ostane do jutra. Ono što bi ostavili do jutra, to bi pojeli crvi ili bi se pokvarilo, osim ono što se pokupilo pred sabat (Izlazak 16:4, 19, 20, 23). Razlog za to je bilo to što je manom bilo označeno Gospodovo Božansko Ljudsko (vidi Jovan 6:31, 32, 49, 50, 58); a pošto je označavala Gospodovo Božansko Ljudsko, ona je označavala nebesku hranu, a to je ništa drugo nego ljubav i milost, sa dobrima i istinama vere. Ovu hranu Gospod daj nđelima u nebu svakoga trenutka, a to znači neprekidno i večito (vidi br. 2493). To je ono na šta se misli u Molitvi Gospodnjoj, daj nam danas ili svakodnevno hleb (Mat. 6:11, Luka 11:3), to jest, svakoga dana u večnosti.