Nebeske Tajne # 8427
8427. (Stih 7.) A sjutra ćete vidjeti slavu Jehovinu. Da ovo označavada će pri kraju prethovnog stanja Gospod doći, vidi se iz značenja jutra, što je početak novoga stanja (o čemu upravo gore, br. 8426); I iz značenja slave Jehovine, što je Njegovo prisustvo I dolazak. Daslava označava prisusutvo I Gosodov dolazak, jestoga što u najvišem smislu slava označava Božanskui Istinu, koja proizlazi od Gospoda, iBožansku Istinu koja se pokazuje pred očima kao svetlost I blistavilo Sunca, koje je Gospod. (Da slava označava Božansku Istinu koja proizilazi od Gospod, vidi br. 5922, 8267; I da označava inteligenciju I mudrost koje su od Božanske Istine, br. 4809; I da otuda označava unutrašnji smisao Reči, jer ovaj smisao je Božanska
Istina u slavi, br. 5922. Kaže se, ujutro će vidjeti slavu Jehovinu, jer izlazak sunca I svetlost od njega (koja svetlost iz neba osvetljava unutašnji I spoljašnji vid anđela) označava I prisustvo I dolazak Gospoda, koji je Sunce neba, jer oni korespondiraju vremenu jutra na zemlji, a što je ovde označeno jutrom. Stoga to znači da je ta svetlost od Sunca, koja je svetlost Božanska istina koja proizlazi od Gospoda, Gospod I Njegova slava. Iz svega ovoga jasno je da se slavom označava prisustvo I dolazak Gospodov. Da je ovo slava, vidi se I iz mnogih odlomaka u Reči; kao kod Mojsija: I slava Jehovina pokri goru Sinajsku, I oblak je pokrivaše šest dana, a u sedmi dan viknu Mojsije isred oblaka. I slava Jehovina bješe po viđenju kao oganj koji sažiže navrh gore pred sinovima Izrailjevim (Izlazak 24:15-17). Jasno je da se ovde prisustvo Jehovino, to jest, Gospodovo, koje se pokazuje kao oblak I vatra na gori, naziva slavom Jehovinom. Ponovo: Tada oblak pokri šator od sastanka. I napuni se šator slave Jehovine. I ne mogaše Mojsije ući u šator od sastanka, jer bješe na njemu oblak. I slave Jehovine bješe pun šator (Izlazak 40:34, 35). I ovde prisustvo Gospoda kao oblaka naziva se slavom. I u sledećem: Po tom uđe Mojsije s Aronom u šator od sastanka. A kad opet izidoše blagosloviše narod; I slava se Jehovina pokaza svemu narodu (Levitska 9:23). Ali se pokaza slava Jehovina svijem sinovima Izrailjevim u šatoru od sastanka (Brojevi 14:10; 1:16:19, 42). A kad svećenici izidoše iz svetinje, oblak napuni dom Jehovin (1 o Carevima 8:10, 11). I napuni se crkva dima od slave Božije I od sile njegove (Otkr. 15:8). I pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim, gdje silazi s neba od Boga. I imaše slavu Božiju; I svjetlost njegova bješe kao dragi kamen. I grad ne potrebuje sunca ni mjeseca da svijetle u njemu: jer ga slava Božija prosvijetli, a žižak je njegov jagnje (Otkr. 21:10, 11, 23). Ovde slava Božija jasno označava svetlo od Gospoda, koja je Božanska Istina koja proizlazi od Njega, stoga [označava] prisutnost Gospodovu, jer je Gospod prisutan u Istini koja je od Njega. Da slava Jehovina označava Njegovo prisustvo, vidi se kod Mojsija: I opet Mojsije reče: molim Te, pokaži mi slavu Svoju. A Jehova mu reče: učiniću da prođe sve dobro Moje ispred tebe, I povikaću po imenu: Jehova pred tobom. Smilovaću se kome se smilujem, I požaliću koga požalim. I reče: ali ne ćeš moći vidjeti lica Mojega, jer ne može čovjek Mene vidjeti I ostati živ . I reče Jehova: evo mjesto kod Mene, pa stani na stijenu. I kad stane prolaziti slava Moja, metnuću te u rasjelinu kamenu, I zakloniću te rukom Svojom dok ne prođem. Po tom ću dignuti ruku Svoju, I vidjećeš Me s leđa, a lice se
Moje ne može vidjeti (Izlazak 33:18 do kraja). I ovde slava Jehovina jasno označava Njegovu prisutnost.
Kod Mateje: Kaži nama kako će to biti? I kakav je znak Tvojega dolaska I pošljetka vijeka? I odgovarajući im reče: I tada će se pokazati znak sina čovječijega na nebu; I tada će proplakati sva plemena na zemlji; I ugledaće sina čovječijega gdje ide na oblacima nebeskim sa silom I slavom velikom(24:3, 30). Poslednje vreme prethodne crkve I prvo vreme nove crkve su ono o čemu se ovde govori; sin čovječiji označava Istinu Božansku koja proizilazi od Gospoda; oblaci nebeski oznaavaju Reč u smislu slova; sila I slava označavaju unutrašnji smisao, stoga Božansku Istinu koja će se tada pokazati; dolazak Gospodov označava priznavanje Istine Božanske od strane onih koji pripadaju staroj crkvi (vidi br. 4060).
Da je Gospod kao Božanska Istina ta slava, vidi se kod Isaije: Glas je nekoga koji viče: pripravite u pustinji put Gospodov, poravnite u pustoši stazu Bogu našemu. I javiće se slava Gospodova, I svako će tijelo vidjeti (Isaija 40:3, 5); govoreći o Gospodu, koji je slava.
Kod Jovana: I Riječ postade tijelo, I useli se u nas puno blagosti I istine; I vidjesmo slavu Njegovu, slavu kao jedinorodnoga od Oca Jovan 1:14. Ovo reče Isaija kad vidje slavu Njegovu I govori za Njega (Jovan 12:41); Ovde slava označava Gospoda. Na sličan način kod Mojsija: Ali tako ja bio živ, I tako sva zemlja bila puna slave Jehovine Brojevi 14:21. Ovde slava Jehovina označava Gospodov dolazak, I prosvetljenje kroz Božansku Istinu koja je od Njega. Slava označava Božansko Gospodovo kod Isaije: I sam Jehova, I ovo je Moje ime, I slave Moje ne ću dati drugome (Isaija 42:8).
Kod Marka: KadSin čovječiji dođe u slavi Oca Svojega s anđelima nebeskim Marka 8:38).
Kod Luke: Trebalo je da Hrist postrada, da bi ušao u slavu Svoju Luka 24:26. Zato što se slavom Jehovinom označava Gospod kao Božanska istina, stoga se slavom označava I Božanska Mudrost I Inteligencija, koje pripadaju Gospodovoj Božanskoj Istini. Mudrost I inteligencija od Božanskog označavaju se slavom kod Jezikilja ?; ?; ?; ?? 10:1, 19ccc ?; ?? 11:23; što je bilo pretstavljeno dugom kakva se vidi u oblacima.
Izlazak 16
1
Od Elima se podigoše, i sav zbor sinova Izrailjevih dođe u pustinju Sin, koja je između Elima i Sinaja, petnaestog dana drugog meseca pošto iziđoše iz zemlje misirske.
2
I stade vikati sav zbor sinova Izrailjevih na Mojsija i na Arona u pustinji,
3
I rekoše im sinovi Izrailjevi: Kamo da smo pomrli od ruke Gospodnje u zemlji misirskoj, kad sedasmo kod lonaca s mesom i jeđasmo hleba izobila! Jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor glađu.
4
A Gospod reče Mojsiju: Evo učiniću da vam daždi iz neba hleb, a narod neka izlazi i kupi svaki dan koliko treba na dan, da ga okušam hoće li hoditi po mom zakonu ili neće.
5
A šestog dana neka zgotove šta donesu, a neka bude dvojinom onoliko koliko nakupe svaki dan.
6
I reče Mojsije i Aron svim sinovima Izrailjevim: Doveče ćete poznati da vas je Gospod izveo iz zemlje misirske;
7
A sutra ćete videti slavu Gospodnju; jer je čuo viku vašu na Gospoda. Jer šta smo mi da vičete na nas?
8
I reče Mojsije: Doveče će vam dati Gospod mesa da jedete a ujutru hleba da se nasitite; jer je čuo Gospod viku vašu, kojom vičete na Nj. Jer šta smo mi? Nije na nas vaša vika nego na Gospoda.
9
I reče Mojsije Aronu: Kaži svemu zboru sinova Izrailjevih: Pristupite pred Gospoda, jer je čuo viku vašu.
10
I kad reče Aron svemu zboru sinova Izrailjevih, pogledaše u pustinju, i gle, slava Gospodnja pokaza se u oblaku.
11
I Gospod reče Mojsiju govoreći:
12
Čuo sam viku sinova Izrailjevih. Kaži im i reci: Doveče ćete jesti mesa, a sutra ćete se nasititi hleba, i poznaćete da sam ja Gospod Bog vaš.
13
I uveče doleteše prepelice i prekriliše logor, a ujutru pade rosa oko logora;
14
A kad se diže rosa, a to po pustinji nešto sitno okruglo, sitno kao slana po zemlji.
15
I kad vide sinovi Izrailjevi, govorahu jedan drugom: Šta je ovo? Jer ne znahu šta beše. A Mojsije im reče: To je hleb što vam dade Gospod da jedete.
16
To je za šta zapovedi Gospod: kupite ga svaki dan koliko kome treba za jelo, po gomor na glavu, po broju duša vaših, svaki neka uzme za one koji su mu u šatoru.
17
I učiniše tako sinovi Izrailjevi; i nakupiše koji više koji manje.
18
Pa meriše na gomor, i ne dođe više onom koji nakupi mnogo, niti manje onom koji nakupi malo, nego svaki nakupi koliko mu je trebalo da jede.
19
I reče im Mojsije: Niko da ne ostavlja od toga za sutra.
20
Ali ne poslušaše Mojsija, nego neki ostaviše od toga za sutra, te se ucrva i usmrde. I rasrdi se Mojsije na njih.
21
Tako ga kupljahu svako jutro, svaki koliko mu trebaše za jelo; a kad sunce ogrevaše, tada se rastapaše.
22
A u šesti dan nakupiše hleba dvojinom, po dva gomora na svakog; i dođoše sve starešine od zbora, i javiše Mojsiju.
23
A on im reče: Ovo kaza Gospod: Sutra je subota, odmor svet Gospodu; šta ćete peći, pecite, i šta ćete kuvati, kuvajte danas; a šta preteče, ostavite i čuvajte za sutra.
24
I ostaviše za sutra, kao što zapovedi Mojsije, i ne usmrde se niti beše crva u njemu.
25
I reče Mojsije: Jedite to danas, jer je danas subota Gospodnja, danas nećete naći u polju.
26
Šest ćete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga neće biti.
27
I u sedmi dan iziđoše neki od naroda da kupe, ali ne nađoše.
28
A Gospod reče Mojsiju: Dokle ćete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim?
29
Vidite, Gospod vam je dao subotu, zato vam daje šestog dana hleba na dva dana. Stojte svaki na svom mestu, i neka ne odlazi niko sa svog mesta u sedmi dan.
30
I počinu narod u sedmi dan.
31
I dom Izrailjev prozva taj hleb mana; a beše kao seme korijandrovo, beo, i na jeziku kao medeni kolači.
32
I reče Mojsije: Ovo je zapovedio Gospod: napuni gomor toga, neka se čuva od kolena do kolena vašeg, da vide hleb, kojim sam vas hranio u pustinji kad vas izvedoh iz zemlje misirske.
33
I reče Mojsije Aronu: Uzmi krčag i naspi pun gomor mane, i metni pred Gospoda da se čuva od kolena do kolena vašeg.
34
I ostavi ga Aron pred svedočanstvom da se čuva, kao što zapovedi Gospod Mojsiju.
35
A sinovi Izrailjevi jedoše manu četrdeset godina dok ne dođoše u zemlju u kojoj će živeti; jedoše manu dok ne dođoše na među zemlje hananske.
36
A gomor je desetina efe.
