8753. Dođoše u pustinju Sinajsku. Da ovo označava stanje dobra u kojem istine vere treda se usađuju, vidi se iz značenja pustinje Sinajske, što je stanje dobra u kome istine vere treba da se usade. Ovde pustinja označava dobro u kome istine još nisu usađene; a Sinaj označava istine same. Jer pustinja može imati mnoga značenja (vidi br. 3900); u opšte, označava ono što nije nastanjeno (napučeno), stoga u duhovnom smislu, dobro u kojem još nije bilo istina, jer dobro bez istina je ono što nije duhovo obrađeno; sledstveno pustinja označava novo Voljno koje još nije oblikovano pomoću istina vere (br. 8457): Što je tiče Gore Sinajske, u najvišem smislu ona označava Božansku Istinu od Božanskog Dobra; brda, Božansko Dobro; a Sinaj, Božansku Istinu. U unutrašnjem smislu ona označava istinu vere od dobra, ovde istine vere koja treba da se usadi u dobro, zazto što zakon još nije bio proglašen sa nje. Gora Sinajska ima ova značenja zato što je Gospod proglasio zakon odatle, a zakon označava Božansku Istinu od Božanskog Dobra, a isto tako I istinu vere od dobra (br. 6752, 7463, 8695). Otuda to da su se sinovi Izrailjevi utoborili u pustinji pored te gore, jer su sa nje proglešeni ne samo deset zapovesti, koji su zakon u užem smislu, nego I uredbe crkve, koje u sebi sadrže – jer one pretstavljaju – duhovne I nebeske istine I dobra Gospodovog carstva. Da je zakon otuda proglašen, vidi se iz sledećeg poglavlja XXI. I onih koji slede; iz Knjige lLevitske 7:37, 38; 27:34. Isto je označano Sinajem kod Davida: Bože, kad si išao pred narodom svojim, kad si išao preko pustinje, zemlja se tresijaše, I nebo se rastapaše od lica Božijega, I sav Sinaj od lica Boga, Boga Izrailjeva (Psalam 68:7-9). Sinaj ovde označava istinu koja je od dobra, jer j akvo značenje neba koje se rastapaše od lica Božijega, I značenja Boga koji kapaše milosću Njegovom. U knjizi Sudija: Gospode! kad si silazio sa Seira, kad si išao iz polja Edomskoga, zemlja se tresijaše, I nebesa kapah , oblaci kapahu vodom. Brda se rastapahu pred Gospodom; taj Sinaj pred Gospodom Bogom Izrailjevim. Za vremena Samraga cara Anatova, za vremena Jahelina nesta putova, I koji iđahu stazama iđahu krivijem putovima. Nesta sela u Izrailju, nesta ih, dokle ne nastah ja, Debora, dokle ne nastah majka Izrailju Sudije 5:4-7. Sinaj ovde označava zakon ili Božansku Istinu od Božanskog Dobra, koje su stvari ovde označene I nebom koje kapaše, I oblacima koji kapahuvodom; da nije bilo dovoljno istina vere I da su ove bile izokrenute, označeno je sa nesta putova, I koji iđahu stazama iđahu krivijem putovima (da putovi, staze, I ulice oznavaju istine, vidi br. 627, 2333, 3128, 3477); jer ono o čemu se peva u ovoj proročkoj pesmi, koju pevaju Debora I Barak, je izokretanje istine crkve, I njeno ponovno ustanovljavanje.

Kod Mojsija: Mojsije reče: Gospod izide sa Sinaja I pokaza im se sa Seira; zasja s gore Faranske, I dođe s mnoštvom tisuća svetaca, a u desnici mu zakon ognjeni za njih (Zak. Ponovljeni 33:2); gde Mojsije blagosilja sinove Jakovljeve pre svoje smrti, I koji počinje svoje proročanske izreke svog blagoslova sa Jehova siđe sa Sinaja, a Sinajem se označavaju istine vere u kompleksu. Da on počinje na ovaj način je stoga što se sinovima Jakovljevim označavaju sve istine I dobravere (br. 3858, 3862, 5879, 5951).

2333. Pa sjutra rano kad ustanete pođite svojim putem: da ovo označava utvrđivaje (potvrđivanje) i dobru i istini, može se videti iz značenja ustati u jutro, kao i iz značenja poći. Jutro u Reči označava Gospodovo carstvo, i sve ono što je toga Carstva, te načelno ono označava dobro ljubavi i milosrđa, kao će se potvrditi iz Reči u stihu 15; putem se označva istina, vidi br. 627. Otuda sledi, da pošto su bili u njegovoj kući (čime je označeno da su bli s njim u dobru ljubavi ka bližnjem), oni treba da ustanu i da odu svojim putem, čime je označeno da je on bio utvrđen u dobru i istini (time što su oni proveli noć u njegovoj kući s njim?). Iz ovoga, kao i iz drugih odlomaka u Reči, vidi se koliko je unutrašnji smisao udaljen od slova, i kako je stoga (taj smisao) nevidljiv, osobito u istorijskim delovima Reči, i da se on ne može pokzati osim kad se se svaki izraz posebno objasni u skladu s njegovim stalnim značenjem u Reči. Pa stoga, kada se ideje drže u smislu slova, unutrašnji smisao izleda kao nešto tamno i mračno; a s druge strane, kada se ideje drže u unutrašnjem smislu, smisao slova izgleda kao nešto tamno, a anđelima kao i da ne postoji. Jer anđeli nisu više u svetskim i telesniom idejama, u koje se izrazi u doslovnom smislu menjaju na čudesan način, kada se smisao uzdigne od čoveka, koji čita Reč, u sferu u kojoj su anđeli, to jest, u nebo, i to snagom saobraznosti duhovnih stvari sa svetskim stvarima, i nebeskih stvari sa telesnim stvarima. Ove je saobraznost (korespondencija talna, ali priroda (saobraznosti) tek je sada otkrivena objašnjenjima izraza, imena, i brojeva u njihovom unutrašnjem smislu u Reči. Kako bi se upoznala priroda ove saobraznosti, ili, što je isto, kako svetske i telesne ideje prelaze u saobrazne duhovne i nebeske ideje, kada se uzdignu u nebo; a tome kao primeri mogu da posluže izrazi jutro i put. Kad se čita (reč) jutro, kao u stihu pred nama, pa sjutra rano, anđeli ne oblikuju ideju jutra u prirodnom danu, nego ideju jutra u duhovnom smislu, kao što je ideja kod Samuila: I biće kao svjetlost jutarnja kad sunce izlazi jutrom bez oblaka, i kao trava koja raste iz zemlje od svjetlosti iza dažda (23:4). I kod Danila: I reče mi: do dvije tisuće i dvije stotine dana i noći; a rečena utvara o danu i noći istina je Danijel 8:14, 26). Tako, oni umesto jutra opažaju Gospoda, ili Njegovo carstvo, ili nebeske stvari ljubavi i milosrđa, i to sa razlikama u nizovim stvari o kojima se govori u Reči koja se čita. Na sličan način, kad se pojavi izraz put, kao ovde, svojim putem, annđeli ne oblikuju ideju o nekom putu, već drugu ideju koja je duhovna i nebeska, naime, sličnu onoj kod Jovana, gde je Gospod rekao: Ja sam put i istina, Jovan 14:6. , i kod Davida: Pokaži mi, o Jehova, puteve svoje, i nauči me hodati stazama tvojim Psalam 25:4, 5); i kod Isaije: S kim se je dogovarao, i ko ga je urazumio i naučio putu suda, i naučio ga znanju i pokzao mu put razuma? (Isaija 40:14. ; tako, oni umesto puta opažaju istinu, i to kako u proročkim tako i u istorijskim delovima Reči. Jer se anđeli ne brinu za istorijske iskaze u Reči, jer ovi ne odgovaraju njihovim idejama, pa imesto toga, oni opažaju stvari koje se odnose na Gospoda i Njegovo carstvo, a što sledi u unutrašnjem smislu lepim redom i u poveznim nizovima. Zbog toga, kao i stoga da bi Reč bila i za anđele, svi istorijski prikazi nešto pretstavljaju, i svaka reč označava ovakve stvari, što je nešto posebno za Reč, za razliku od svih ostalih spisa.