8752. U tom danu. (prvoga dana). Da ovo označava da je to onda bilo, vidi se iz značenjau tome danu, što je tada; jer se danom označava stanje (vidi br. 23, 487, 488, 493, 2788, 7680); stoga u tom danu označava da je došlo do punine stanja.

2333. Pa sjutra rano kad ustanete pođite svojim putem: da ovo označava utvrđivaje (potvrđivanje) i dobru i istini, može se videti iz značenja ustati u jutro, kao i iz značenja poći. Jutro u Reči označava Gospodovo carstvo, i sve ono što je toga Carstva, te načelno ono označava dobro ljubavi i milosrđa, kao će se potvrditi iz Reči u stihu 15; putem se označva istina, vidi br. 627. Otuda sledi, da pošto su bili u njegovoj kući (čime je označeno da su bli s njim u dobru ljubavi ka bližnjem), oni treba da ustanu i da odu svojim putem, čime je označeno da je on bio utvrđen u dobru i istini (time što su oni proveli noć u njegovoj kući s njim?). Iz ovoga, kao i iz drugih odlomaka u Reči, vidi se koliko je unutrašnji smisao udaljen od slova, i kako je stoga (taj smisao) nevidljiv, osobito u istorijskim delovima Reči, i da se on ne može pokzati osim kad se se svaki izraz posebno objasni u skladu s njegovim stalnim značenjem u Reči. Pa stoga, kada se ideje drže u smislu slova, unutrašnji smisao izleda kao nešto tamno i mračno; a s druge strane, kada se ideje drže u unutrašnjem smislu, smisao slova izgleda kao nešto tamno, a anđelima kao i da ne postoji. Jer anđeli nisu više u svetskim i telesniom idejama, u koje se izrazi u doslovnom smislu menjaju na čudesan način, kada se smisao uzdigne od čoveka, koji čita Reč, u sferu u kojoj su anđeli, to jest, u nebo, i to snagom saobraznosti duhovnih stvari sa svetskim stvarima, i nebeskih stvari sa telesnim stvarima. Ove je saobraznost (korespondencija talna, ali priroda (saobraznosti) tek je sada otkrivena objašnjenjima izraza, imena, i brojeva u njihovom unutrašnjem smislu u Reči. Kako bi se upoznala priroda ove saobraznosti, ili, što je isto, kako svetske i telesne ideje prelaze u saobrazne duhovne i nebeske ideje, kada se uzdignu u nebo; a tome kao primeri mogu da posluže izrazi jutro i put. Kad se čita (reč) jutro, kao u stihu pred nama, pa sjutra rano, anđeli ne oblikuju ideju jutra u prirodnom danu, nego ideju jutra u duhovnom smislu, kao što je ideja kod Samuila: I biće kao svjetlost jutarnja kad sunce izlazi jutrom bez oblaka, i kao trava koja raste iz zemlje od svjetlosti iza dažda (23:4). I kod Danila: I reče mi: do dvije tisuće i dvije stotine dana i noći; a rečena utvara o danu i noći istina je Danijel 8:14, 26). Tako, oni umesto jutra opažaju Gospoda, ili Njegovo carstvo, ili nebeske stvari ljubavi i milosrđa, i to sa razlikama u nizovim stvari o kojima se govori u Reči koja se čita. Na sličan način, kad se pojavi izraz put, kao ovde, svojim putem, annđeli ne oblikuju ideju o nekom putu, već drugu ideju koja je duhovna i nebeska, naime, sličnu onoj kod Jovana, gde je Gospod rekao: Ja sam put i istina, Jovan 14:6. , i kod Davida: Pokaži mi, o Jehova, puteve svoje, i nauči me hodati stazama tvojim Psalam 25:4, 5); i kod Isaije: S kim se je dogovarao, i ko ga je urazumio i naučio putu suda, i naučio ga znanju i pokzao mu put razuma? (Isaija 40:14. ; tako, oni umesto puta opažaju istinu, i to kako u proročkim tako i u istorijskim delovima Reči. Jer se anđeli ne brinu za istorijske iskaze u Reči, jer ovi ne odgovaraju njihovim idejama, pa imesto toga, oni opažaju stvari koje se odnose na Gospoda i Njegovo carstvo, a što sledi u unutrašnjem smislu lepim redom i u poveznim nizovima. Zbog toga, kao i stoga da bi Reč bila i za anđele, svi istorijski prikazi nešto pretstavljaju, i svaka reč označava ovakve stvari, što je nešto posebno za Reč, za razliku od svih ostalih spisa.