10137. I kojega da bude naleva četvrt ina vina. Da ovo označava onoliko duhovne istine koliko je nužno radi povezivanja, vidi se iz značenja vina, vidi br. 1071, 1798, 6377, u ovom slučaju [povezivanja] duhovne istine koja korespondira duhovnom od nebeskog dobra, koje je označeno belim brašnom izmešanim s uljem, vidi upravo gore, br. 1036. Jer , u Reči, gde se govori o dobru, govori se i o istini, i u stvari, o istini iste klase od koje je i dobro izvedeno, jer sve u nebu, i u svetu, odnosi se na dobro i na istinu, i na jedno na drugo, kako bi to bilo nešto; jer dobro bez istine nije dobro, a istina bez dobra nije istina, kao što se može videti iz onoga što je navedeno, br. 9263, 9314. To je razlog što, kad je prinošen hleb, tada je prinošeno i vino kao piće; slično je i u Svetoj Večeri. Ovde se vinom kao pićem označava istina koja korespondira dobru označenom ponudom u hrani; i iz značenja četvrtog dela ina, što je onoliko koliko je dovoljno za povezivanje, vidi upravo gore, br. 10136. Svak može da vidi da se pod ponudom hleba i vina ne misli na sami hleb i vino, nego na nešto što pripada Crkvi i nebu, stoga se misli na duhovne i nebeske stvari, koje pripadaju Crkvi i nebu. Inače, šta bi bila svrha da se hleb i vino spaljuju na oltaru? Da li bi ti bilo ugodno Jehovi? i da li bi to Njemu bio miris ugodni , kako se nazivao, i da li je to moglo da očisti čoveka? Onaj ko misli s poštovanjem o Reči, ne može da pretpostavi da takva jedna zemaljska stvar može da bude ugodna Jehovi osim ako u tome nije sadržano nešto više i nešto unutrašnje. Onaj ko veruje da je cela Reč Božanska i duhovna, treba da misli da u svakom izrazu leži sakrivena neka misterija.

Razlog, osim toga, zašto se nije pre znalo gde je ta misterija sakrivena, je to što se za postojanje jednog unutrašnjeg smisla, duhovnog i Božanskog, u svakom delu Reči, nije pre znalo; ni da su anđeli kod svakoga čoveka, koji [anđeo] opaža ono što čovek misli, i koji [anđeo], dok čovek čita Reč, razume sve duhovno; i dalje, da ono što je sveto, da se to uliva preko njih od Gospoda, što se završava povezivanjem neba sa čovekom, i stoga Gospoda sa čovekm preko neba. Iz ovoga je razloga Reč ovako napisana bila data čoveku, preko koje Gospod priprema čoveku spasenje. Da hleb kao dar označava dobro ljubavi, i da piće označava dobro vere, i da ih anđeli tako opažaju, vidi se iz onih stvari koje se pominju u Reči o ponudama jela i pića kod Joila,

Nesta dara i naleva iz doma Jehovinog; tuže sveštenici, sluge Jehovine; njiva je opustošena, zemlja tuži, žito je opustošeno, novo vino usahlo, a smokva uvenule; ridajte, vi sluge Jehovine, jer se ote dar i piće od doma Boga našega; jer je dan Jehovin blizu, i dolazi pustoš od Boga Kušatelja (Šadai) Joilo 1:9-15. Jer je ovde predmet poslednje vreme Crkve, kada u njoj više nema dobra i istine vere, što je označeno danom Jehovinim koji je blizu, i koji dolazi kao pustoš od Boga Kušatelja . Stoga je očito da dar i nalev koji su oduzeti od doma Jehovinog, njiva koja je opustošena, zemlja koja tuži, žito koje je opustošeno, novo vino koje se isušilo, ulje koje tuži, i vinova loza i smokva koji venu, da se time označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu.

Unutrašnji smisao, međutim, uči značenje iz kojega se vidi da se njivom označava Crkva u pogledu primanja istine, kao što se može videti, br. 3766, 4982, 7502, 7571, 9295; zemljom Crkva u pogledu dobra, u onome što je navedeno, br. 9325; žitom svako dobro Crkve, br. 5295, 5410, 5959; novim vinom svaka istina Crkve, br. 3580; uljem dobro ljubavi, br. 4582, 4638, 9780; vinom unutrašnje dobro duhovne Crkve, br. 5113, 6376, 9277; a smokvinim stablom spoljašnje dobro, br. 217, 4231, 5113. Isto tako jasno je da dar i nalev označavaju bogoštovanje od dobra ljubavi i dobra vere. I kod Malahije,

Neću primiti dara iz vaše ruke. Jer od ustanka sunčanoga do zalaska njegovog veliko je ime Jehovino među narodima; i na svakme mestu će se prinositi tamjan imenu mojemu, i čisti dar Malahija 1:10, 11).

Da se u ovome odlomku darom (prinosom) ne misli na dar, niti se pod kadom misli na kad (tamjan), vidi se , jer je predmet o kome se govori Crkva među narodima, kod kojih još nije bilo prinosa , jer se kaže, od ustanka sunčanoga do njegovog zalaska ime Jehovino je veliko među narodima, i svako je mesto [određeno] za prinos i kad. Da kad označava obožavanje od dobra vere može se videti, br. 9475. Slično kod Davida,

Moje su molitve primljene; one su kao kad (tamjan) pred licem tvojim; dizanje ruku mojih je prinos večernji (Psalam 141:2). Prinos večernji je dobro ljubavi spoljašnjeg čoveka. I kod Isaije,

Koji se upaljuješ za bogovima pod svakm drvetom zelenijem, i njima (bogovima) levaš nalev svoj, i prinosiš dar s uljem caru , nogim mirisima svojim; ponizuješ se do groba (Isaija 57:5, 6, 9). (prim. prev. i ovde kao i na drugim mestima, autor skraćuje tekst, da bi se istakli izrazi koji potvrđuju doktrinu o unutrašnjem smislu). Ovde se govori o bogoštovanju koje je od zala i obmana koje su iz pakla. Bogovi u unutrašnjem smislu označavaju obmane ; jer oni koji ih bogoštuju, ti ih doista nazivaju po imenima, ali koji su bili obmane od zala koja se bogoštuju. Da strani bogovi u Reči označavaju obmane, može se videti, br. 4402 na kraju, 8941. Zeleno drvo označava celo opažanje i poznavanje koje teži da potvrdi obmanu, br. 2722, 297 , 4552, 7692. Zeleno označava ono što je čulno, br. 7691. Upaljivati se označava žar bogoštovanja; jer vatra, od koje ovo potiče, označava ljubav u oba smisla, br. 5215, 6832, 7575; naljevati naljev označava bogoštovanje od obmana od zla. Prinositi dar caru u ulju, označava bogoštovanje Satane od zala. Dar u ulju je prinos. Umnožavati mirise označava umnožavati tamjan, što označava obožavanje, br. 9475; stoga se kaže i da se ponizuje do pakla (do groba). Iz ovih se stvari vidi da prinosi u hlebu, u nalevu, u vinu, označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu, to jest, da označavaju nebesku hranu i piće, baš kao što ih označavaju u Svetoj Večeri; a to je sve stoga kako bi se nebo povezalo sa čovekom pomoću Reči, stoga Gospod sa čovekom preko neba pomoću Reči. Pošto se Božansko u Reči sastoji od ovakvih stvari, ona ne samo da hrani ljudske umove, nego i anđeoske, i čini da nebo i svet postaju jedno.

Iz svih ovih stvari se vidi da sve što je rečeno i zapoveđeno u Reči o ponudama i nalevima, ili o hlebu i vinu, unutra sadrži Božanske misterije; kao na primer da prinosi treba da budu od belog (finog) brašna, na koje treba da se nalije ulja i mira , i da treba da bude posoljeno, i da bune beskvasno ili nefermentisano; tako isto da treba da bude jedan zakon kad se žrtvuje jagnje, a drugi kada ovan, drugi kada tele, a opet drugi kad se prinosi žrtva za grešku i za greh koji treba da se razlikuju od onih zakona kod ostalih žrtava. Slično zakon o vinu bio je različit od onoga o nalevu. Da svaka od ovih stvari ne obuhvata nebeske misterije, ovakve stvari nikad ne bi bile zapoveđene da se izvode kod bogoštovanja. Kako bi se ove stvari predstavile zajedno, one treba da se postave u red.

Kod žrtava mirnih i žrtava paljenica treba da bude za svako jagnje prinos desetina efe belog brašna pomešana s četvrtinom ina ulja. A uz ovna da se donese prinos dve desetine beloga brašna pomešana s trećinom ina ulja; vina kao aleva da bude treći dio ina. A kad se prinosi tele na dar, tri desetine efe bijeloga brašna pomiješana s po ine ulja; i vina kao naleva pola ina (Brojevi 15:4-12; 28:10-12, 20-21, 28-29; 29:3, 4, 9, 10, 14, 15, 18, 21, 24, 27, 30, 33, 37). Proporcija belog brašna, ulja, i vina za jagnje bila je različita od one za ovna i tele, jer je jagnje označavalo najdublje dobro nevinosti, a ovan srednje dobro nevinosti, a mlado tele poslednje ili spoljašnj obro nevinosti; jer postoje tri neba, najdublje, srednje, i poslednje, stoga postoje tri stepena dobra nevinosti; njegovo povećanje (rast) od prvog do poslednjeg označen je povećanjem proporcije belog brašna, ulja, i vina. Treba da se zna da je dobro nevinosti sama duša neba, jer samo ovo dobro prima ljubav, ljubav prema bližnjem, i veru, koji sačinjavaju nebesa. Da jagnje označava najdublje dobro nevinositi, može se videti, br. 3994, 10132; da ovan označava srednje ili unutrašnje dobro nevinosti, br. 10042; i da mlado tele označava poslednje ii spoljašnje dobro nevinosti, br. 9391, 9990. Ali za žrtvu zahvalnu određeni su bili presni kolači pomešani s uljem, presne pogače pomazane uljem, belo brašno poprženo s uljem i pogače bez kvasca (Levitska 7:11, 12); a za žrtve za krivicu i greh prinosi, deseti deo efe beloga brašna, ali bez ulja ili kada (mirisa) (Levitska 5:11).

Nije trebalo stavljati ulja ili kada na ponude za krivicu ili greh, jer ulje označava dobro ljubavi, a kad istinu od toga dobra; a žrtvom za greh i krivicu označava se očišćenje i iskupljenje od zala i njihovih obmana, zbog čega se one (žrtve) nisu smele izmešati s dobrom i njegovom istinom. Osim toga, u vezi sa ponudom Arona i njegovih sinova na dan kada su bili pomazani, može se videti, Levitska 6:13-15; o prinosu prvina žetve, Levitska 2:14, 15; 23:10, 12, 13, 17; o ponudi Nazireja, Brojevi 6; o žrtvi posvetnoj, Brojevi 5; i žrtvi onoga koji se čisti od gube, Levitska 14; i o prinosu koji se peče u peći; o prinosu koji se prži u tavi (tiganju); o prinosu u kotliću, Levitska 2:3-7. Da ne bude kvasca ni meda u prinosu, jer kvasac u duhovnom smislu označava obmanu od zla, a med označava spoljašnje uživanje, pa stoga pomešano s uživanjem ljubavi prema svetu, zbog koje i nebeska dobra i istine prolaze kroz vrenje (fermentaciju), i tako se rasipaju; i treba da bude sasvim posoljeno, jer so označava istinu koja je željna dobra, sto označava njihovo povezivanje. Da kvasac označava obmanu od zla, može se videti, br. 2342, 7906, 8512, 9992; da med označava spoljašnje uživanje, ili uživanje ljubavi u oba smisla, br. 5620; i da so označava istinu željnu dobra, br. 9207.

5620. Malo tamjana i malo meda. Ovo označava istine od dobra u spoljašnjem Prirodnom i u njegovim uživanjima, što se vidi iz značenja tamjana, naime, istine od dobra ili istine iz dobra (br. 4748). Tamjan ima ovo značenje, jer je to uljasta i armatičbžna (stvar). Aromatične (mirisave) stvari označavaju stvari koje pripadaju istini od dobra, osobito ako su prirodno uljaste; jer ulje označava dobro (886, 4582).

Da je ovaj tamjan bio arfomatičan, može se videti u Postanju 37:25 ; to je razlog da je ista reč u izvornom jeziku balsam. Jasno je da je to bilo kao mast ili kao gusto ulje. To je razlog da tamjan označava istinu od dobra u Prirodnom, ovde u Spoljašnjem, jer tamjan se stavlja na prvo mesto a onda med koji je uživanje u onom prethodnom. Med označava uživanje jer je sladak, a sve što je slatko u prirodnm svetu korespondira onome što je prijatno u Duhovnom svetu. Naziva se njegovim uživanjem, to jest, uživanjem u istine od dobra u spoljašnjem Prirodnom, jer svaka istina, a posebno istina od dobra, ima svoje uživanje – uživanje koje dolazi od osećanja za ove, i iz upotrebe istih.

2. Da je med uživanje, vidi se iz drugih odlomaka u Reči, kao kod Isaije:- a za to će vam Jehova dati znak: eto, djevojka će zatrudnjeti i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuel. Maslo i med ješće, dokle ne nauči odbaciti zlo i izabrati dobro (7:1415); ovo se odnosi na Gospoda; maslo označava nebesko, a med, ono što je od nebeskog. 3.

Kod istoga: Od mnoštva mlijeka što će davati ješće maslo jer maslo i med ješće ko god ostane u zemlji (Isaija 7:22. Ovo se odnosi na Gospodovo carstvo; mlijeko označava duhovno dobro; maslo, nebesko dobro; a med, ono što je od njih, to jest, ono što je srećno, prijatno i za uživanje. 4.

Kod Jezikilja:- I bijaše okićedna zlatom i srebrom, a odijelo ti bijaše od tankoga platna i od svile i vezeno, i jeđaše bijelo brašno i med i ulje, i bijaše vrlo lijepa i prispe do carstva. I hljeb moj, koji ti dadoh, bijelo brašno i ulje i med, čim te hranih, postavlja si njima za miris ugodni (16:1319). Ovo se odnosi na Jerusalim, kojim se označava duhovna crkva čiji je karakter opisan kakav je bio kod drevnih, a kakav je postao kasnije. Njeno ukrašavanje zlatom i srebrom označava da je bila u nebesklom i duhovnom dobru i istini; njeno odijelo od tankoga platna, izvezenoga, označava istine u Racionalnom i u svakom Prirodnom; bijelo brašno označava Duhovno; med, uživanje u tome (Duhovnom), a ulje, njeno dobro. Da su ove nebeske stvari označene ovim pojedinostima, to svako može da vidi. 5.

Kod istoga: Juda i zemlja Izrailjeva bijahu tvoji trgovci, dolažahu na sajme tvoje sa pšenicom Menitskom i

Feničkom i medom i uljem i balsamom Jezekilj 27:17. ; ovo se odnosi na Tir kojim je označena duhovna crkva kao što je bila u početku i kakva je posle postala, ali u odnosu na poznavanja dobra i istine (br. 1201). Med i ovde označava prijatnost i uživanje od osećanja za upoznavanje i učenje nebeskih i duhovnih dobara i istina. 6.

Kod Mojsija: Vođaše ga u visine zemaljske da jede rod poljski, i davaše mu da sisa med iz stijene i ulje iz tvrdoga kamena Ponovljeni Zakon 32:13. ; i ovde se govori o Drevnoj duhovnoj Crkvi; sisati med iz stijene označava biti ispunjen uživanjima koja potiču od istina vere. 7.

Kod Davida: Najboljom bih pšenicom hranio njih, i medom bih iz kamena sitio ih (Psalam 81:16) hraniti medom iz stijene označava biti ispunjen uživanjem koje dolazi od istina vere.

8. U Zak. Ponovljenim: U zemlju izobilnu pšenicom i ječmom i vinovom lozom i smokvama i šipcima, zemlju izobilnu maslinom, od koje biva ulje, i medom Ponovljeni Zakon 8:7, 8); ovo se odnosi na zemlju Hanansku, a u unutrašnjem smislku, na Gospodovo carstvo u nebima. Zemlja obilna u maslinama i medu označava duhovo dobro i uživanje u njemu.

9. Otuda se zemlja Hananska nazivala zemljom u kojoj teče med i mlijeko (Brojevi 13:27; 14:8; Zak. Ponovljeni 26:9, 15; Jeremija 11:5; Jezikilj ?).

U unutrašnjem smislu ovih odlomaka zemlja Hananska označava, kao što je rečeno, Gospodovo carstvo; u kojoj teče mlijeko označava obilje nebesko duhovnih stvari; i medom, obilje sreće i uživanja. 10.

Kod Davida: Zakon je Jehovin savršen, krijepi dušu, svjedočanstvo je Jehovino vjerno, daje mudrost nevještome. Naredbe su Jehovine pravedne, vesele srce: Zapovijest je Jehovina svijetla, prosvjeljuje oči; naredbe Jehovine su istine Božanske slađe od meda Psalam 19:9, 10); naredbe Jehovine označavaju istinu Božansku; slađe su od meda označava uživanje koje dolazi od dobra i prijatnost koja potiče od istine.

Opet: kako su slatke jeziku mojem riječi Tvoje, slađe od meda ustima mojim! (Psalam 119:103); i ovde je slično značenje.

11. Mana koju je potomstvo Jakovljeno imalo u pustinji umesto hleba, ovako se opisuje kod Moijsija: I reče Mojsije: ovo je zapovijedio Jehova: napuni gomor mane, i metni pred Jehovu da se čuva od koljena do koljena (Izlazak 16:31); manom je označena istina Božansk koja silazi iz neba od Gospod, pa stoga označava i Gospoda Samog u odnosu na Božansko Ljudsko, kao što On Sam uči kod Jovana 6:51, 58; jer je to Gospodovo Božansko Ljudsko od kojega dolazi sva istina Božanska, a o kojoj govori sva Božanska istina, i pošto je tako t e mana opisuje u pogledu njene prijatnosti po ukusa, kao kolač umešen sa medom. (Da ukus označava uživanje u dobru i prijatnosti istine, može se videti gore, br. 3502.

12. Pošto je Jovan Krstitelj predstavljao Gospoda u pogledu Reči, koja je Božanska istina na zemlji, kao što ga je predstavljao i Ilija (br. 2762, 5247)), stoga je on bio Ilija koji je trebao da dođe pre Gospoda (Mateja 3:23; Mateja 17:10-12; Marko 9:11-13; Luka 1:17)); zbog toga je i njegova odeća označavala nešto (duhovno), o čemu čitamo kod Mateje: A Jovan imaše haljine od dlake kamilje, i pojas kožat oko sebe, a hrana njegova bješe skakavci i med divlji Mateju 3:4; Marko 1:6). Haljia od kamilje dlake označavaju da je Reč prirodna u svom doslovnom smislu kao istina (koji smisao je odeća za unutrašnji smisao); jer dlaka i kamila označavaju ono što je prirodno; a hrana koja bješe skakavci i divlji med, oznmačavala je Reč u njenom doslovnom značenjuu u pogledu dobra; uživanje u ovoj, označen je divljim medom.

13. Uživanje u istini Božanskoj u spoljašnjem smislu opisano je medom i kod Jezikilja: I reče mi, sine čovječiji, nahrani trbuh svoj i crijeva svoja napuni ovom knjigom koju ti dajem. I pojedoh je, i bješe slatka kao med Jezekilj 3:3. , i kod Jovana:

I otiđoh k anđelu, i rekoh: podaj mi tu knjižicu, i reče mi: uzmi i izjedi je; i grka će biti u trbuhu tvojemu, ali u ustima biće ti slatka kao med. I uzeh knjižicu iz ruke anđelove i izjedoh je, i bješe u ustima mojim kao med slatka, a kad je izjedoh, bjaše gorka u trbuhu mojemu. I reče mi: valja ti opet prorokovati narodima i plemenima i jezicima i carevima mnogima (Otkr. 10:9-11).

Knjiga kod Jezikilja i knjižica kod Jovana označavaju istinu Božansku. Ona u spoljašnjoj formi izgleda prijatna, kao što je označeno ukusom koji je bio sladak kao med, jer istina Božanska, kao Reč, je prijatna u spoljašnjoj formi ili u doslovnm smislu jer se može tumačiti u svačiju korist. Ali nije takva u unutrašnjem smislu, što je označeno gorkim ukusom, jer ovaj smisao otkriva čovekove unutarnje stvari. Razlog da je spoljašnji smisao prijatan je to što se njegov sadržaj, kao što je već rečeno, može tumačiti kako ko hoće jer to su samo opšte istine, a opšte istine su takve dok ne postanu pojedinačne, a ove idu u detalje. Prijatan je (spoljašnji smisao) jer je prirodan, dok je u njemu sakrven unutrašnji smisao. Osim toga, on treba da bude prijatan da bi ga čovek primio, go jest, da bi se čovek uveo u nju (u Reč?), a ne da se zaustavi na samom pragu.

14. Med u satu i pečena riba, koju je Gospod jeo s učenicima posle Svoga uskrsnuća, i to je označavalo spoljašnji smisao Reči (riba njenu istinu a med u satu (u saću) njenu prijatnost), u vezi sa čim čitamo kod Luke:

Isus reče: Imate li što za jelo? A oni Mu rekoše: pečene ribe i meda u satu, i On uze, i jede pred njima Luka 24:41-43.

I pošto ove reči imaju značenje, Gospod im je rekao: Ovo su riječi koje sam vam govorio dok sam još bio s vama, da sve treba da se svrši što je za mene napisano u zakonu Mojsjevu i u prorocima i u psalmima (stih 44). Izgleda kao da ove stvari nemaju neko značenje, jer izgleda da je to čisti slučaj da su imali pečenu ribi u med u satu; ali to je bilo po proviđenju i ne samo ovo, nego sve pa i namanje stvari koje se dešavaju u Reči. Pošto ove reči imaju značenje, stoga je Gospod rekao za Reč da ona piše o Njemu. Međutim, malo je toga o Njemu napisano u Starom Zavetu u doslovnom smislu; ali zato je sve o Njemu napisano u unutrašnjem smislu, jer od toga dolazi svetost Reči. To je ono što je označeno Njegovim rečima, da se sve moralo ispuniti što je o Njemu napisano kod Mojsija, kod Proroka, i u Psalmima.

15. Sve ovo pokazuje da med označava uživanje koje dolazi od dobra i istine ili od osećanja prema njima, a posebno je označeno spoljašnje uživanje, a to je uživanje u spoljašnjem Prirodnom. A pošto ovo uživanje dolazi od sveta preko čula, pa stoga ima u sebi mnogo toga što pripada ljubavi prema svetu, stoga je bilo zabranjeno prinositi med kao žrtvu paljenicu, u Levitikusu: Nijedan dar koji prnosite Jehovi da ne bude sa kvascem; jer ni kvasca mi meda ne treba da palite na žrtvu ognjenu Jehovi Levitska 2:11. Med ovde označava spojašnje uživanje, u kome ima nešto i od ljubavi ka svetu, pa je stoga bio zabranjen i kvasac. (Značenje kvasca i ukvasalog može se videti gore, br. 2342.