2909. U gradu Arbeji, a to je hebron, u zemlji Hananskoj, označava (da je to bilo) u Crkvi. Ovo može da bude jasno iz značenja grada Arbeje (Kirjat-Arbeja), kojim se označava Crkva u pogledu istine; i iz značenja Hebrona u zemlji Hananskoj, kojim se označava Crkvu u pogledu dobra. U Reči, osobito u proročkom delu, gde se radi o istini, radi se i o dobru, zbog nebeskog braka u svim delovima Reči (vidi br. 683, 793, 801, 2173, 2516, 2712); stoga ovde, kad se imenuje grad Arbeja, kaže se da je to Hebron u zemlji Hananskoj. Da zemlja Hananska označava Gospodovo carstvo, vidi br. 1413, 1437, 1607; i da su mesta u njoj nešto predstavljala na razne načine, vidi br. 1585, 1866. U pogledu grada Arbeje koja je Hebron, to je zemlja u kojoj su Avram, Isak, i Jakov boravili. Da je tamo Avram boravio, jasno je iz onoga što je pre rečeno: Avram dođe i nastanise u ravnici Mambarskoj (Postanje 13:18).

Da je Isak boravio tamo, jasno je izonoga što sledi. Gde se kaže: I Jakov dođe k Isaku ocu svojemu Mamre u Korijat Arbeju, koja je Hebron, gdje Avram i Isak bijahu došljaci (Pos. (35:27).

Da je Jakov tamo boravio, vidi se iz ovoga odlomka: Josifa posla otac Jakov njegovoj braći u Kirjat-Arbeju (Postanje 37:13, 14). Iz reprezentacija ova tri, kao što je gore rečeno, jasno je da Kirjat-Arbeja, koja je Hebron, predstavlja Crkvu, pre nego je bila predstavljena Jerusalimom. Da svaka Crkva u toku vremena opada, dok na kraju u njoj nije ostalo ni malo vere i ljubavi ka bližnjemu, ida se onda ona ruši, bilo je predstavljeno Kirjat-Arbejom koja je Hebron, jer su je zauzeli Anakimi, kojima su označena najstrašnija lažna ubeđenja (vidi br. 581, 1673).

Da su je zauzeli Anakimi, vidi br. 12[21], 22); Jošua 11:21; pogl. (14:15; 15:13, 14, Sudije 1:10; i da je (crkva) došla do svršetka, i da je bila razorena, bilo je predstavljeno time što su sve stvari koje su tu bile, osuđene od Jošue na uništenje (Jošua 10:36, 37; pogl. (11:21); A i Juda i Kaleb su sasekli Anakime (Sudije 1:10; Jošua 14:13-15; pogl. (15:13, 14); i da je opet ustanovljena jedna nova Crkva, bilo je predstavljeno time što je to mesto dato Kalebu kao nasledstvo, polja i sela (Jošua 21:12); dok je sveštenički grad za sinove Aronove (Jošua 21:10. 11) bio dat Judi u nasleđe (Jošua 15:54). Otuda se vidi da Hebron označava Gospodovu duhovnu crkvu u zemlji Hananskoj; zbog čega je i Davidu bilo zapoveđeno da ide u Hebron, gde je bio pomazan za cara nad domom Judinim; a pošto je vladao otuda sedam godina i šest meseci, otišao je u

Jerusalim, i zaposeo Sion (vidi 2 Sam. (2:1-11, pogl. (5:5:1 o Carvima 2:11), i tek je tada Gospodova duhovna Crkve označena Jerusalimom, a nebeska Crkva Sionom.

683. U pogledu ponavljanja reči učini, naime, da to uključuje i dobrotu i istinu, treba znati da se u Reči, osobito kod proroka, jedna te ista stvar opisuje na dva načina. Tako kod Isaije:

Pogna ih i prođe mirno putem, kojim ne bješe hodio nogama svojim. Ko je uradio i učinio to? I zove naraštaje od iskona? Ja Jehova, prvi i pošljednji, ja isti. (Izaija 41:3, 4)

Ovde se jedan izraz odnosi na dobrotu, a drugi na istinu; ili jedan se odnosi na volju, a drugi na razum; da prođe mirno putem označava nešto u volji; isti slučaj je i s izrazima uradio i učinio. Tako ono što pripada volji i razumu ili ljubavi i veri, ili što je isto, nebeskim i duhovnim stvarima, jeste tako povezano da u njima postoji slika braka, pa se tako odnose na nebeski brak. Eto zašto se jedna reč ponavlja.