2909. U gradu Arbeji, a to je hebron, u zemlji Hananskoj, označava (da je to bilo) u Crkvi. Ovo može da bude jasno iz značenja grada Arbeje (Kirjat-Arbeja), kojim se označava Crkva u pogledu istine; i iz značenja Hebrona u zemlji Hananskoj, kojim se označava Crkvu u pogledu dobra. U Reči, osobito u proročkom delu, gde se radi o istini, radi se i o dobru, zbog nebeskog braka u svim delovima Reči (vidi br. 683, 793, 801, 2173, 2516, 2712); stoga ovde, kad se imenuje grad Arbeja, kaže se da je to Hebron u zemlji Hananskoj. Da zemlja Hananska označava Gospodovo carstvo, vidi br. 1413, 1437, 1607; i da su mesta u njoj nešto predstavljala na razne načine, vidi br. 1585, 1866. U pogledu grada Arbeje koja je Hebron, to je zemlja u kojoj su Avram, Isak, i Jakov boravili. Da je tamo Avram boravio, jasno je iz onoga što je pre rečeno: Avram dođe i nastanise u ravnici Mambarskoj (Postanje 13:18).

Da je Isak boravio tamo, jasno je izonoga što sledi. Gde se kaže: I Jakov dođe k Isaku ocu svojemu Mamre u Korijat Arbeju, koja je Hebron, gdje Avram i Isak bijahu došljaci (Pos. (35:27).

Da je Jakov tamo boravio, vidi se iz ovoga odlomka: Josifa posla otac Jakov njegovoj braći u Kirjat-Arbeju (Postanje 37:13, 14). Iz reprezentacija ova tri, kao što je gore rečeno, jasno je da Kirjat-Arbeja, koja je Hebron, predstavlja Crkvu, pre nego je bila predstavljena Jerusalimom. Da svaka Crkva u toku vremena opada, dok na kraju u njoj nije ostalo ni malo vere i ljubavi ka bližnjemu, ida se onda ona ruši, bilo je predstavljeno Kirjat-Arbejom koja je Hebron, jer su je zauzeli Anakimi, kojima su označena najstrašnija lažna ubeđenja (vidi br. 581, 1673).

Da su je zauzeli Anakimi, vidi br. 12[21], 22); Jošua 11:21; pogl. (14:15; 15:13, 14, Sudije 1:10; i da je (crkva) došla do svršetka, i da je bila razorena, bilo je predstavljeno time što su sve stvari koje su tu bile, osuđene od Jošue na uništenje (Jošua 10:36, 37; pogl. (11:21); A i Juda i Kaleb su sasekli Anakime (Sudije 1:10; Jošua 14:13-15; pogl. (15:13, 14); i da je opet ustanovljena jedna nova Crkva, bilo je predstavljeno time što je to mesto dato Kalebu kao nasledstvo, polja i sela (Jošua 21:12); dok je sveštenički grad za sinove Aronove (Jošua 21:10. 11) bio dat Judi u nasleđe (Jošua 15:54). Otuda se vidi da Hebron označava Gospodovu duhovnu crkvu u zemlji Hananskoj; zbog čega je i Davidu bilo zapoveđeno da ide u Hebron, gde je bio pomazan za cara nad domom Judinim; a pošto je vladao otuda sedam godina i šest meseci, otišao je u

Jerusalim, i zaposeo Sion (vidi 2 Sam. (2:1-11, pogl. (5:5:1 o Carvima 2:11), i tek je tada Gospodova duhovna Crkve označena Jerusalimom, a nebeska Crkva Sionom.

22. Stih 5. I bi veče, i bi jutro, dan prvi.

Sada se već može razaznati šta označava veče a šta jutro. Veče označava prethodno stanje, jer je to stanje senke ili obmane, gde nema vere; jutro je sledeće stanje svetlosti ili istine, koje dolazi s upoznavanjem vere. Veče je svako prethodno stanje, jer je to stanje senke ili obmane, gde nema vere; jutro je sledeće stanje, jer je to stanje svetlosti ili istine i upoznavanja vere. U opštem smislu veče znači ono što je čovekovo vlastito, a jutro ono što je Gospodovo, kao što je rečeno preko Davida:

Duh Gospodov govori preko mene i besjeda Njegova bi na mome jeziku. Reče Bog Izraelov: Koji vlada ljudima, neka je pravedan vladajući u strahu Božjem. I biće svjetlost jutrenja kada sunce izlazi jutrom bez oblaka, i kao trava koja raste iz zemlje od svjetlosti iza dažda. (2 Samuilo 23:2-4)

Pošto je veče kada nema vere, a jutro kada ima vere, stoga se Gospodov dolazak na svet naziva jutro; a vreme kada On dođe, naziva se veče jer tada nema vere, kao kod Danila:

I reče mi Svevišnji: Od večeri do jutra dvije tisuće i tri stotine dana i noći. (Danijel 8:14, 26)

Slično tome, u Reči se jutro kaže za svaki dolazak Gospodov, te je stoga to izraz kojim se označava novo stvaranje.