Novokřesťanské studium Bible

Bible

 

Jeremija 16

Studie

   

1 Potom dođe mi reč Gospodnja govoreći:

2 Nemoj se ženiti, i da nemaš sinove ni kćeri na tom mestu.

3 Jer ovako govori Gospod za sinove i kćeri što se rode na tom mestu i za matere njihove koje ih rode, i za oce njihove koji ih rode u toj zemlji:

4 Ljutom će smrću pomreti, neće biti oplakani niti će se pogrepsti, biće gnoj po zemlji, i od mača i od gladi izginuće, i mrtva će telesa njihova biti hrana pticama nebeskim i zverima zemaljskim.

5 Jer ovako govori Gospod: Ne ulazi u kuću u kojoj je žalost, i ne idi da plačeš niti ih žali; jer sam uzeo mir svoj od tog naroda, govori Gospod, milost i žaljenje.

6 Pomreće mali i veliki u ovoj zemlji, neće biti pogrebeni niti će se oplakati, niti će se ko rezati ni glave strići za njima.

7 Neće im se dati hleba u žalosti da se poteše za mrtvim, niti će ih napojiti iz čaše radi utehe za ocem ili za materom.

8 Tako ne ulazi u kuću u kojoj je žalost da sediš s njima da jedeš i piješ.

9 Jer ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja ću učiniti da na ovom mestu pred vašim očima i za vaših dana ne bude glasa radosnog ni glasa veselog, glasa ženikovog ni glasa nevestinog.

10 A kad kažeš tom narodu sve ove reči, ako ti kažu: Zašto izreče Gospod sve to veliko zlo na nas? I kakvo je bezakonje naše ili kakav je greh naš, kojim zgrešismo Gospodu Bogu svom?

11 Tada im reci: Jer oci vaši ostaviše mene, govori Gospod, i idoše za drugim bogovima i služiše im i klanjaše im se, a mene ostaviše i zakon moj ne držaše;

12 A vi još gore činite nego oci vaši, jer eto idete svaki po misli srca svog zlog ne slušajući mene.

13 Zato ću vas izbaciti iz ove zemlje u zemlju koje ne poznaste ni vi ni oci vaši, i onde ćete služiti drugim bogovima dan i noćdokle vam ne učinim milost.

14 Zato, evo, idu dani, govori Gospod, kad se neće više govoriti: Tako da je živ Gospod koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje misirske;

15 Nego: Tako da je živ Gospod koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje severne i iz svih zemalja u koje ih beše razagnao! Jer ću ih opet dovesti u zemlju njihovu koju sam dao ocima njihovim.

16 Gle, ja ću poslati mnoge ribare, govori Gospod, da ih love, i posle ću poslati mnoge lovce da ih love po svakoj gori i po svakom humu i po raselinama kamenim.

17 Jer oči moje paze na sve puteve njihove, nisu sakriveni od mene, niti je bezakonje njihovo zaklonjeno od mojih očiju.

18 I platiću im prvo dvojinom za bezakonje njihovo i za greh njihov, što oskvrniše zemlju moju strvima gadova svojih, i nasledstvo moje napuniše gnusobama svojim.

19 Gospode, kreposti moja i grade moj i utočište moje u nevolji, k Tebi će doći narodi od krajeva zemaljskih, i reći će: Doista oci naši imaše laž, i taštinu i što ni malo ne pomaže.

20 Eda li će čovek načiniti sebi bogove, koji ipak nisu bogovi?

21 Zato, evo, ja ću ih naučiti sada, pokazaću im ruku svoju i silu svoju, da poznadu da mi je ime Gospod.

   

Ze Swedenborgových děl

 

Nebeske Tajne # 4434

Prostudujte si tuto pasáž

  
/ 10837  
  

4434. Stih 3. I prionu srce (duša) njegovo za Dinu kćer Jakovljevu, i djevojka mu omilje, i on joj se umiljavaše. Da ovo označava naklonost ka povezivanju, vidi se iz značenja prionu srce (duša), što je naklonost. Da je to naklonost ka povezianju, jasno je, jer stvari koje pripadaju bračnoj ljubavi, u unutrašnjem smislu, sadrže duhovno povezivanje, a to je povezivanje istine sa dobrom, i dobra s istinom. Razlogzašto ono što pripda bračnoj ljubavi, u unutrašnjem smislu, sadrži ovo povezivanje, je to što bračna ljubav potiče od braka istine i dobra, i dobra stine (br. 2618, 2727. (2729, 2737, 2893, 3132). Otuda se izopačavanje (preljubočinstvo) dobra označava preljubom, a krivotvorenje istine kurvarstvom (br. 2466, 2729, 2750, 3399). Iz svega ovoga može se videti da se svim što je izneseno u ovome poglavlju o Sihemu i Dini, da se u unutašnjem smislu označava povezivanjeistine predstavljene Sihemom s osećanjem istine petstavljenim Dinom; takoda se rečima, njegovo srce (duša) prionu za Dinu, označava naklonost ka povezivanju.

2. Kako se u celom ovom poglavlju govori o bračnoj ljubavi prema Dini, i kako ju je Sihem tražio za ženu, i kako se stvarima koje pripadaju bračnoj ljubavi označava duhovno povezivanje, to je dopušteno da potvrdimo iz Reči da brakovi i ono što pripada brakovima sadrži samo to (duhovno povezianje).

Kod Jovana: Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu Njemu; jer dođe svadba Jagnjetova, i žena njegova pripravljase. I reče: napiši: blago onima kojisupozvani na večeru svadbe Jagnjetove (Otkr. 19:7, 9).

Kod istog: I ja vidjeh grad sveti, Jerusalim nov, gdje silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevjesta ukrašena mužu svojemu. I dođe k meni jedan od sedam anđela koji imahu sedam čaša napunjenih sedam zala pošljednjijeh, i reče mi: hodi da ti pokažem nevjestu, Jagnjetovu ženu. I odvede me u duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim, gdje silazi s neba od Boga (Otkr. 21:2, 9. 10). Da se ovim što se kaže o veridbi i braku označava Gospodovo povezivanje s crkvom, i to pomoću istine i dobra, vrlo je jasno dasveti grad iNovi Jerusalim označavaju samo crkvu. (Da je gradistina crkve, može se videti gore, br. 402, 2268, 2449, 2451, 2712, 295, 3216; i da je Jerusalim duhovna crkva, br. 402, 2117, 3654).

3. Kod Malahije: Juda čini nevjeru, i gad se čini u Izrailju i u Jerusalimu; jer skrvni Juda svetinju Gospodovu, koju bi mu valjalo ljubiti, ženeći se kćerju tuđega boga. A vi govorite: za što! Za to što je Jehova svjedok između tebe i žene mladosi tvoje, kojoj ti činiš nevjeru, a ona ti je drugarica i žena, s kojom si u vjeri Malahija 2:11, 14); gde ženeći se kćerju tuđega boga znači povezivanje sebe s obmanom umestos istinom, koja je žena mladosti tvoje.

4. Kod Jezikilja: I uzimala si sinove svoje i kćeri svojekoje si rodila, i njih si im prinosila da ih spale. Malo ti bješe kurvarstva tvojega. A ti nisi samo njihovijem putem hodila, niti si samo činila po njihovijem gadovima, kao da ti to bješe malo, nego si bila gora od njih na svijem putovima svojim. (Jezekilj 16:20? 16:45).

Ovde se govori o gadovima (gadostima) Jerusalima koji se, pošto su to bila zla i obmane, opisuju u ovom poglavlju stvarima koje su suprotne braku, to jest, preljubama i kurvarstvom. Muževi koje su one prezirale, su dobra; a sinovi su istine, a kćeri, njihova osećanja.

5. Kod Isaije: Veseli se (pjevaj), nerotkinjo, koja ne rađaš, zapjevaj i poklikni, i koja ne trpiš muka od porođaja, jer pusta ima više djece nego ona koja ima muža, veli Jehova. Jer ti je muž tvorac tvoj, ime mu je Jehova nad vojskama, a izbavitelj ti je svetacIzrailjev, Bog svoj zemlji zvaće se. Jer kao ženu ostavljenu i u duhu ožalošćenu dozva te Jehova, i kao mladu ženu puštenu, govori Jehova. A sinovi će tvoji svi biti naučeni od Jehove, i obilan mir imaće sinovi tvoji (Isaija 54:1, 5, 6, 13). Pošto se brakom označava spajanje dobra i istine, i istine i dobra, može se videti i šta se označava sa muž i žena, sa sinovi i kćeri, sa udovica, sa razvedena, sa roditi, sa biti u trudovima, biti osavljena, i biti nerotkinja; jer ovo se odnosi na brak. Šta ovo označava u duhovnom smislu, bilo je često objašnjavano.

6. Kod istoga: Siona radi ne ću umuknuti, i Jerusalima radi ne ću se umiriti, dokle ne izađe kao svjetlost pravda njegova i spasenje se njegovo razgori kao svijeća. Ne ćeš se više zvati ostavljena, niti će se zemlja tvoja zvati pustoš, nego će se zvati milina moja, izemlja tvoja udata, jer ćeš biti mio Jehovi i zemlja će tvoja biti udata. Jer kao što se momak ženi djevojkom, tako će se sinovi tvoji oženiti tobom; i kako će se tebi radovati Bog tvoj (Isaija 62:1, 4, 5).

Onaj ko ne zna unutrašnji smisao Reči, može da pretpostavi da su ovakve stvari u Reči samo upoređivanja, kao što su mnogi izrazi u običnom govoru, i da je to razlog zašto se crkva upoređuje sa kćeri, sa devicom, i sa ženom; a to znači, da se stvari koje pripadaju veri i ljubavi ka bližnjemu upoređuju sa brakom. Ali sve stvari u Reči su predstave duhovnih i nebeskih stvari, pa su stoga stvarne korespondencije; jer je Reč došla iz neba; a pošta je došla otuda, njeno poreklo je Božansko nebesko i duhovno, kojemu te stvari, koje pripadaju smislu slova, korespondiraju. Otuda i to da je Gospod uporedio carstvo nebesko (to jest, Njegovo carstvo u nebu i Njegovo carstvo na zemlji, koje je crkva) sačovekom, carem koji je načinio svadbu sinu svojemu, i pozvao mnoge (Mateja 22:2 i sledeći); a isto tako sa deset devojaka koje uzeše žiške svoje da sretnu ženika (Mateja 25:1i sled). Isto tako, Gospod je nazvao one koji pripadaju crkvi svatovima (sinovima svadbe): A Isus reče im: eda li mogu svatovi plakati dok je jima ženik? Nego će doći vrijeme kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti (Mateja 9:15).

8. Otuda se i osećanje dobra i osećanje istine nazivaju radost i veselje ženika i nevjeste, jer veselje je od i u osećanjima; kao kod Isaije: Jer kao što se momak ženi djevojkom, tako će se sinovi tvoji ženiti tobom; i kako se raduje ženik nevjesti, tako će se tebi radovati Bog tvoj (Isaija 62:5).

Kod Jeremije: Glas radostan i glas veseo, glas ženikov i glas nevjestin, glas onijeh koji će govoriti: slavite Jehovu nad vojskama, jer je dobar Jehova, jer je do vijeka milost Njegova Jeremija 33:11).

Kod istoga: I učiniću. te će iz gradova Judinijeh i s ulica Jerusalimskih nestati glasa radosna i glasa vesela, glasa ženikova i glasa nevjestina; jer će im zemlja opustjeti Jeremija 7:34; 16:9; 25:10).

Kod Jovana: I vidjelo žiška ne će više svijeliti u tebi, i glas ženika i nevjeste ne će više čuti u tebi, jer trgovci tvoji bijahu boljari zemaljski (Otkr. 18:23).

9. Pošto preko ljubavi koja je istinska, brakovi na zemlji korespondiraju nebeskom braku, koji jebrak dobra i istine, stoga zakoni koji su proglašeni u Reči o zarukama i o brakovima, korespondiraju duhovnim zakonima nebeskoga braka; kao onaj, da mogu da se ožene samo jednom ženom (Marko 10:2-8; Luka 16:18); jer tako je sa nebeskim brakom, dase dobro može spojiti samo sa svojom i nijednom drugom istinom, a istina samo sa svojim dobrom. Ako bi se dobro spojilo sa bilo kojom drugom istinom, ne bi opstalo, nego bi se raspalo i nestalo. U duhovnoj crkvi žena predstavlja dobro a muž predstavlja istinu, ali u nebeskoj crkvi muž predstavlja dobro a žena istinu; i – što je misterija – oni ne samo da predstavljaju , nego oni i po svojim delatnostima korespondiraju njima (dobru i istini).

10. Isto tako, zakoni proglašeni u Starom Zavetu o brakovma, korespondiraju sa zakonima nebeskoga braka; kao u Izlazak 21:7, 11; 22:27, 28; isto tako o zabranjenim stepenim (srodstva)(Levitska 18:6-20), o kojima, po GospodovojBožanskoj milosti, na drugome mestu. Da stepeni (srodstva) i zakoni braka imaju poreklo u zakonima istine i dobra, koji se odnose na nebeski brak, vidi se kod Jezikilja: Sveštenici i Leviti dase ne žene udovicm i puštenicom nego djevojkom od sjemena doma Izrailjeva, ili udovicom sveštenika neka se žene Jezekilj 44:22. Predmet o kojemu se ovde govori je sveti grad Jerusalim i nebeski Hanan; jasno je da ovo predstavlja Gospodovo carstvo i Njegovu crkvu. Sledstveno, Levitima nisuozačeni Leviti, niti udovicama i puštenicama udovice i puštenice, nego ono što korespondira.

  
/ 10837  
  

©2024 New Christian Bible Study Corporation. All rights reserved. Printed from newchristianbiblestudy.org