916. Da zveri i sve sitne životinje označavaju dobra čoveka Crkve: zvijeri, dobra unutrašnjeg čoveka, ono što gmiže, dobra spoljašnjeg čoveka; i da se sa ptice i sve što se miče po zemlji označavaju istine; da su ptice istine unutrašnjeg čoveka, a ono što se miče po zemlji, istine spoljašnjeg čoveka, jasno je iz onoga što je rečeno i pokazano u prethodnom stihu u pogledu divljih životinja, ptica i onoga što se miče, gde je rečeno sve što se miče i što puzi, jer su time označeni dobro i istina spoljašnjeg čoveka. Onome što je ovde rečeno, u zaključku se pridodaju pojmovi koji pripadaju Crkvi, to jest dobra i istine; naime, njima je označen kvalitet Crkve, da je ona duhovna i da je postala takva zato što je u njoj glavna bila ljubav prema bližnjemu ili dobro; stoga se ovde prvo pominju zveri i ono što se miče, a posle ptice i ono što gmiže. Crkva se naziva duhovnom onda kada deluje iz ljubavi prema bližnjem ili od dobra ljubavi prema bližnjem – a nikad kada se kaže da ima veru bez ljubavi k bližnjem, jer tada nije Crkva. Jer šta je nauk Crkve ako ne nauk o ljubavi prema bližnjemu? I čemu služi nauk o veri, osim da uči čoveka kako da postupa? Nauk ne služi samo zato da se zna i misli ono što on uči, nego zato da uči šta treba raditi. Duhovna crkva se tako naziva tek onda kada postupa iz ljubavi k bližnjemu, koje je sam nauk vere. Ili, što je isto, tek onda čovek Crkve postaje Crkva. Isto tako, čemu služi zapovest? Ne da bi je čovek znao, nego da bi živeo prema zapovesti. Jer tada je on Carstvo Gospodovo, jer se Carstvo Gospodovo sastoji jedino od uzajamne ljubavi i njene sreće. Oni koji odvajaju ljubav prema bližnjemu od vere, smatraju da spasenje dolazi od vere bez dela ljubavi k bližnjemu; oni su kainovci koji ubijaju brata Avelja, to jest ljubav prema bližnjemu. Oni su i kao ptice koje lete iznad lešine; jer vera je ptica, a čovek bez ljubavi prema bližnjem je lešina. Takvi ljudi stvaraju sebi lažnu savest ne bi li živeli kao đavoli, mrzeći bližnjega i progoneći ga, provodeći život u preljubi, a ipak verujući da će biti spaseni, kao što je vrlo poznato u hrišćanskom svetu. Šta je prijatnije čoveku nego da čuje i poveruje kako će biti spasen čak i kada živi kao divlja životinja? I sami neznabošci opažaju da je to lažno i mnogi od njih se užasavaju hrišćanskog nauka, jer vide šta je takav život. Pravi karakter takve vere očit je po tome što se nigde ne može naći život vredniji prezrenja nego u hrišćanskom svetu.