775. Kaže se po vrstama svojim, jer postoje vrste i podvrste svih dobara, kako duhovnih tako i prirodnih, a isto tako i čulnih i telesnih, koje potiču od onih prethodnih. Ima toliko mnogo duhovnih dobara, isto tako duhovnih istina, da se ne mogu nabrojati; a još manje njihove vrste i podvrste, koje se sve međusobno razlikuju; ima ih toliko da se može reći kako su nebrojene. Iz toga je vidljivo kako je siromašna i skoro ništavna ljudska mudrost, koja jedva zna da postoji nešto kao duhovno dobro ili duhovna istina, a još manje šta je to. Prirodna dobra i istine proističu iz nebeskih i duhovnih dobara. Jer nema nijednog prirodnog dobra ni istine koji ne izviru iz duhovnog dobra, a ovo iz nebeskog, kroz koje se i održava. Kada bi se duhovno dobro povuklo iz prirodnog, prirodno bi nestalo. Poreklo svih stvari ide ovako: sve je, u opšem i u pojedinačnom, od Gospoda; od njega je nebesko; od njega je preko nebeskog duhovno; kroz duhovno dolazi prirodno; a kroz prirodno dolaze telesno i čulno. I pošto sve one dolaze od Gospoda na taj način, to one i postoje od Njega jer, kao što je poznato, supstancija je neprekidna egzistencija. Oni koji drugačije misle o postojanju i poreklu stvari, kao i oni koji se klanjaju prirodi i u njoj vide izvor svega što postoji, drže se načela tako smrtonosnih da se za fantazije divljih životinja u šumi može reći kako su pametnije. Takvi su mnogi koji misle da nadmašuju ostale u mudrosti.

143. U sadašnje vreme može da izgleda čudno što su se zverima i životinjama označavala osećanja i tome slično; no ljudi su u to vreme bili u nebeskoj ideji, i pošto životinje označavaju isto to u svetu duhova, i to tako da su njihova osećanja tamo predstavljena životinjama, to je razumljivo da su ljudi u to vreme mislili na osećanja kada su pominjali životinje. To isto je označeno životinjama u Reči na mestima gde se one pominju uopšteno ili pojedinačno. Proročki deo Reči je pun toga, pa stoga onaj ko ne zna šta pojedina životinja označava, ne može da zna ni šta je sadržano u unutrašnjem smislu Reči. Ali, kao što je već primećeno, ima životinja dve vrste – zlih i štetnih, kao i dobrih i bezazlenih – gde se dobrim životinjama označavaju dobra osećanja, kao što su ovce, jagnjad i golubice kada se govori o nebeskom, ili o nebesko-duhovnom čoveku. Da zveri uopšte označavaju osećanja, može da se vidi napred, potvrđeno nekim odlomcima iz Reči, stavovi 45, 46, tako da nije potrebno tražiti nove potvrde.