774. Da se sa zvijeri po vrstama svojim označava duhovno dobro; sa stokom po vrstama svojim, svako prirodno dobro, a sa što miče po zemlji, svako čulno i telesno dobro, već je rečeno i pokazano, stav 45, 46, 142, 143, 246. Na prvi pogled reklo bi se kako ne može biti istina da divlje zveri predstavljaju duhovno dobro; ali da je to ipak istinito značenje, vidi se iz niza izraza, gde se prvo kaže oni, što označava čoveka Crkve; zatim divlja zvijer, onda stoka i konačno ono što miče. Tako da divlja zvijer uključuje ono što je od više vrednosti i bolje nego stoka, a razlog je to što u hebrejskom jeziku divlja zver označava životinju u kojoj je duša živa. Tako da ovde to ne znači neku divlju zver, nego životinju koja ima živu dušu, jer su to iste reči. Da zveri, stoka i ono što miče po zemlji predstavlja ono što pripada volji, rečeno je ranije, a pokazaće se i u ovome što sledi, gde će se govoriti o pticama.

143. U sadašnje vreme može da izgleda čudno što su se zverima i životinjama označavala osećanja i tome slično; no ljudi su u to vreme bili u nebeskoj ideji, i pošto životinje označavaju isto to u svetu duhova, i to tako da su njihova osećanja tamo predstavljena životinjama, to je razumljivo da su ljudi u to vreme mislili na osećanja kada su pominjali životinje. To isto je označeno životinjama u Reči na mestima gde se one pominju uopšteno ili pojedinačno. Proročki deo Reči je pun toga, pa stoga onaj ko ne zna šta pojedina životinja označava, ne može da zna ni šta je sadržano u unutrašnjem smislu Reči. Ali, kao što je već primećeno, ima životinja dve vrste – zlih i štetnih, kao i dobrih i bezazlenih – gde se dobrim životinjama označavaju dobra osećanja, kao što su ovce, jagnjad i golubice kada se govori o nebeskom, ili o nebesko-duhovnom čoveku. Da zveri uopšte označavaju osećanja, može da se vidi napred, potvrđeno nekim odlomcima iz Reči, stavovi 45, 46, tako da nije potrebno tražiti nove potvrde.