3834. Uze Liju kćer svoju, i uvde je k njemu, i on leže s njom. Da ovo označava da je do sada postojalo samo povezivanje s osećanjem za spoljašnju istinu, jasno je iz reprezentacije Lije, koja je spoljašnja istina (vidi br. 3793, 3819).

Da uvesti je k njemu označava povezivanje takvo kakvo je kod bračnog (odnosa), to je vrlo jasno.

Slučaj je ovakav: Čovek koji je u osećanju za unutrašnju istinu (koji voli unutrašnju istinu), to jest, koji želi da zna unutrašnje tajne Gospodovog carstva, on ove tajne još uvek ne usvaja, iako ih poznaje, a ponekad i priznaje i veruje, jer još uvek voli svetske i telesne stvari, koji mu dopuštaju da ih prima i kao da veruje ove tajne; ali sve dok postoje ova osećanja (za svetske i telesne stvari), čovek se ne može povezati s unutrašnjim istinanama. Do ovog povezivanja može doći samo ako čovek voli istinu od dobra (jer je dobar), i ako voli dobro; onoliko koliko je čovek u ovim osećanjima, toliko se unutrašnje istine povezuju s njim, jer su istine posude (prijemnici) koji primaju dobro. Gospod proviđa da se nebeske i duhovne istine povezuju samo s pravim osećanjima. Zbog ovoga opšte osećanje za istinu od dobra prethodi, pa su i istine koje se tu usađuju samo opšte istine. Stanja istine su sasvim onakva kakva su i stanja dobra (istina je onakva kakvo je i dobro s kojim se povezuju), to jest, stanja vere sa stanjima ljubavi ka bližnjemu. Na primer: Moguće je da rđav čovek zna da Gospod vlada sveukupnim nebom, i da je nebo uzajamna ljubav i ljubav ka Gospodu; tako isto da da su oni koji su tamo povezani s Gospoddom kroz ljubav, i da imaju mudrost, i sreću; mogu da budu i ubeđeni da je tako; ali se i pored toga istina vere ne može s njima povezati. Samo se po životu (od života) može znati da li su se ove (istine) povezale, baš kao što se drvo poznaje po svome plodu. Slučaj je kao sa grožđem u kome nema semena, koje, kad se zakopa u zemlju kako ma kako da je plodna, grožđe raspada se u blatu; ili kao što je slučaj s lažnom vatrom (ignis fatuum) noću , koja nestaje čim sunce izađe.