2269. Ne ću razrušiti radi onijeh četrdeset i pet: da ovo označava da čovek ne treba da nestane ako se (dobro i istina) mogu spojiti, vidi se iz značenja broja četrdeset pet koji označava spajanje. Gore je pokazano da prosti brojevi zadržavaju svoje značenje i kada se pomnože, tako da veći brojevi imaju sličn načenje kao i manji. To je slučaj i sa brojem četrdeset pet, koji se sastavljen od pomnoženih pet sa devet, pa se zato što je componovan (sjedinjen), on označava isto što i pet sa devet. Da pet označava malo, bilo je pokazano, br. 649; i da devet označava povezivanje, ili ono što je spojeno, u br. 2075; tako da ovaj broj ovde označava: ako se dobra spoje donekle s istinama. Da brojevi u Reči označavaju stvari, ili stanja, vidi se iz onoga što je napred rečeno (br. 2252), o pedeset, kao i iz onoga što je pokazano ranije o brojevima, br. 482, 487, 575, 647, 648, 755, 813, 1963, 1988. Pošto pet označava malo, a četrdeset pet spajanje, to su ovi brojevi postavljeni u ovom stihu na poseban način; jer se kaže, Može biti pedeset manje pet pravednika, čime je označeno, ako bi bilo nešto manje; a posle se kaže, hoćeš li za ovijeh pet zatrti grad? čime je označeno, da li treba da nestanu za to što im nešto nedostaje? Pošto pet označava malo, ovaj se broj kasnije ne koristi, već se kaže, ne ću (zatrti) radi onijeh pet, čime je označeno da ne treba da budu zatrveni ako se (dobro i istine) mogu spojiti. Još jedan razlog da se ovde kaže četrdeset pet, a ne pedeset manje pet, je da pet ne označava samo malo, kao što je pokazano (br. 649), već i rastavljanje, kao što je pokazano u Prvom Delu, u br. 1686; pa stoga da se ne bi označavalo rastavljanje, nego spajanje, imenuje se ovaj broj, četrdeset pet; jer četrdeset pet označava neko spajanje, kao što je gore rečeno; tako lepo pojedinosti slede u njihovom nizu u unutarnjem smislu. U pogledu spajanja dobra i istine, ovo je tajna koja se ne može opisati tako da je shvati svakidašnji razum; međutim, reći ćemo nekoliko stvari o ovome. Što je pravija i čistija istina, to bolje dobro od Gospod ulazi u nju, kao u prijemnik (posudu); a što je manje prava i čista, to dobro od Gospoda može manje da se ulije u nju; jer treba da bude uzajamna saobraznost između njih, jer se spajanje ostvaruje prema saobraznosti; dobra se nikako ne mogu uliti u obmane, niti se zla mogu uliti u istine, kao u svoje prijemnike, jer su suprotnoga karaktera i prirode, i jedno odbija drugo kao svoga protivnika; i ako bi pokušali da se uliju (spoje), jedno bi ispljunulo ono drugo, to jest, dobro bi ispljuvalo zlo kao otrov, a zlo dobro, kao nešto što navodi na povraćanje. Gospod je ustanovio takvo neprijateljstvo između zla i dobra, kako bi sprečio da se oni na bilo koji način izmešaju; jer kada bi se izmešali, čovek bi nestao.

Kod onih koji varaju i koji su licemerni, on dobro i zlo) nisu daleko od spajanja, ali Gospod ih čuva da se ne izmešaju. To je azlog da varalice i licemeri u drugom životu pate više od ostalih.