1964. Kada mu Agara rodi sina. Da ovo označava stanje kada je život osećanja za znanja rodio Racionalno, jasno je iz značenja „Agare“ koja je život osećanja za znanja; kao i iz značenja „Ismaila“ koji je prvo začeto Racionalno, o kome gore. Pošto se u ovom poglavlju govori o čovekovom Racionalnom, i pošto je tu opisano kakvo je ono kada je sačinjeno samo od istina, a kakvo je kada je sačinjeno od dobara i istina od tih dobara, neka se zna da se Racionalno ne može začeti i roditi, to jest, oblikovati, bez znanja-reči i spoznaja; ali ove spoznaje (cognitiones) mora da imaju kao cilj neku korist (svrhu), jer kada imaju svrhu, tada im je cilj život, jer je ceo život u svrhama , jer pripada svrhama; stoga, ako se znanja ne stiču sa ciljem da se preko njih ostvare svrhe (da budu korisna), ona nemaju vrednosti. Po ovim samim znanjima, Racionalno postaje kao što je ovde opisano, kao divlje magare ili ždrebe, zloćudno, i svadljivo, čiji je život usahnuo i suh, sve od života istine koja je uprljana ljubavlju prema sebi. Ali kada ova znanja imaju shrhu ili neku korist za cilj, ona dobijaju život od svrha, ali onakav život kakve su te koristi ili svrhe. Oni koji stiču znanja da bi postali savršeniji u ljubavi od vere – jer je istinska i stvarna vera ljubav prema Gospodu i prema bližnjemu – ti su u svrhama svih svrha, i primaju duhovni i nebeski život od Gospoda; a kada su u tome životu, oni su u stanju da opažaju sve stvari u Gospodovom carstvu. U ovom životu su svi anđeli; i pošto su u ovom životu, oni su u samoj inteligenciji i u samoj mudrosti.