1815. I reče mu: ja sam Jehova. Da ovo označava Gospodovog unutrašnjeg čoveka, koji je Jehova, od Kojega je imao opažanje, jasno je iz onoga što je već bilo rečeno, naime, da je Gospodovo Unutrašnje, to jest, sve ono što je primio od Oca, to je bio Jehova u Njemu, jer je bio začet od Jehove. Što čovek primi od oca, jedna je stvar, a što primi od majke je drujga. Od oca čovek prima sve ono što je unutrašnje, samu svoju dušu ili život je od oca; a od majke prima ono što je spoljašnje. Jednom rečju, unutarnji čovek, ili sami duh, je od oca; ali vanjski čovek, ili samo telo, je od majke; što može svako da shvati iz čiknjenice da otac usađuje samu dušu, i ova se oblači u telesni oblik u ovulu (jajniku). Sve što je posle dodato, bilo u ovulu ili u materici, to je od majke, jer se povećava samo na taj način. Iz ove činjenice se može videti da je u pogledu Svog unutarnjeg, Gospod bio Jehova. Ali za to što se spoljašnje, koje je Gospod primio od majke, moralo ujediniti s Božanskim ili Jehovom, i to preko iskušenja i pobeda, kao što je rečeno, to je moralo da izgleda u tim stanjima kao da On razgovara sa Jehovom kao s nekim drugim; dok je u stvari razgovarao sa Samim Sobom, i to onoliko koliko je bio u stanju povezanosti. Gospodovo opažanje, koje je ima u najvećem savršenstvu više neko iko ko je bio rođen, dolazilo je od Njegovog Unutrašnjeg, to jest od samoga Jehove, što je ovde označeno u unutrašnjem smislu sa „Jehova mu reče“.