1673. I pobiše Rafaje u Astarotu Karnajimskom i Zuzeje u Amu i Omeje u polju Korijatajskom. Da ovo označava ubeđenost u obmane, ili paklove ovakvih, a koje je Gospod pobedio, jasno je iz značenja „Rafaja“, „Zuzeja“, i „Omeja“, koja su značenja slična značenju „Divova“ (Nefilima), koji se pominju u Postanju 6:5; i u izlaganju o tome odlomku (vidi br. 581), gde se obilno pokazuje da se „divovima“ označavaju ubeđenja u obmane, ili one (ljude) koji su, umišljeni (uobraženi) zbog visokog položaja, nipodaštavali svete i istinite stvari, i koji su uneli obmane u svoje požude; kao što se vidi iz odlomaka koji su tamo dodati (Brojevi 13:33; Ponovljeni Zakoni 2:10-11; Isaija 14:9; 26:14, 19; Psalam 88:10). kao (što je slučaj) sa „Horejima sa brda Seirskog“; jer postoje razne vrste ubeđenosti u obmane, ne samo u obmanama nego i u požudama kojima su obmane pridodate, a iz kojih izviru i množe se. Kakva su ova ubeđenja u obmanama, to čovek ne opaža, i jedva da zna da ima tako nešto kao ubeđenje u obmani i požuda za zlom; ali u drugom životu, sve je ovo raspoređeno u vrste i podvrste. Najgora ubeđenja u obmanama su postojala kod onih koji su živeli pred potop, osobito kod onih koji se nazivaju „divovima“. Ovi su divovi takvi, da oni svojim ubeđenjima u drugom životu oduzimaju moć mišljenja duhovima kojima prilaze, tako da ovi duhovi kao da ne osećaju da su živi, a još manje da mogu izustiti nešto što je istinito. Kao što je rečeno, u drugom životu postoji takvo prenošenje (komunikacija, saopštavanje) misli svima, pa prema tome onda kada se (sfera) ovakvih ubeđenja oseti, ona ubija moć mišljenja kod drugih. Takva su bila zle čete (plemena) protivu kojih se Gospod borio u Svom najranijem detinjstvu, i koje je pobedio; a da ih nije pobedio došavši na svet, n i danas bilo nijednog čolveka na zemlji. Jer Gospod upravlja svakim čovekom preko duhova. Ovi divovi su danas, kroz svoje fantazije, pokriveni nečim kao maglena stena, iz koje se neprekidno naprežu da izađu, ali ne mogu (o kojima vidi br. 1265-1272, i na više mesta gore). Na ove, i na njima slične, misli se kod Isaije:

Pomriješe, ne će oživjeti. Mrtvi budući neće ustati, jer si ih ti pohodio, i istrijebio, i zatro svaki spomen njihov (Isaija 26:14).

I kod Davida: E da li ćeš na mrtvima činiti čudesa? I da li će mrtvi ustati i slaviti Tebe? (Psalam 88:10).

Ovde se pod „mrtvima“ ne misli na one koji su umrli, nego na one koji su osuđeni. Ima i danas takvih, osobito u Hrišćanskom svetu, ali nisu tako strašni kao što su bili prepotopci. Postoje vrste ubeđenja u obmanama koje zaposednu i voljni i intelektualni deo čovekov; takva su bila kod prepotopaca, kao i onih koji se nazivaju Rafaji, Zuzeji i Omeji. Ali ima i takvih ubeđenja u obmanama, koje zaposednu samo intelektualni deo , a koji se stvaraju onda kada se lažna načela potvrde čovekovim životom. Ova nisu tako moćna, ni smrtonosna kao prethodna; i pored toga, dosađuju duhovima u drugom životum tako što im oduzimaju sposobnost da misle. Duhovi ove vrste potstiču kod čveka samo ono što je obmana, tako da čovek misli da je obmana istina, a zlo da je dobro. Takvoga je karaktera njihva sfera. Čim anđeli izazovu nešto (u čoveku ili duhu?) što je istina, ovi guše i gase. Ovo čovek može da ustanovi, da li njim vladaju ovakvi, tako što će se zapitati da li misli da su istine u Reči obmane, i to tako da se u tome utvrdio i da ne može da misli drugačije; ako je ovo slučaj, može biti skoro siguran da su oko njega ovakvi duhovi, i da oni vladaju. To je slučaj i s onima koji sebe ubede da je njihovo lično dobro isto što i javno dobro, i koji se ne obaziru na javno dobro, nego misle samo o vlastitom interesu: i u ovakvom slučaju zli duhovi koji su prisutni, sugerišu toliko toga što potvrđuje (ove obmane), tako da čovek ne može a da ne misli tako. Oni koji svaki svoj interes gledaju kao da je to opšte dobro, i to prekrivaju velom koji daje izgled da je to opšte dobro, takvi i u drugom životu misle tako o opštem dobru. Da duhovi utiču na čoveka na ovaj način, dato mi je da znam kroz neprekidno živo iskustvo.