739. Da poplava predstavlja početak iskušavanja, jasno je iz toga što se ovde govori o iskušenjima razuma, koja prethode i koja su laka, kao što je pre rečeno; i stoga se nazivaju poplavom, a ne jednostavno potop kao u stihu 17. Jer voda označava duhovno u čoveku, naime,

intelektualne pojmove vere, ali i suprotno njima, a to su obmane, kao što se može potvrditi iz mnogo odlomaka u Reči. Da poplava i potop znače iskušavanje, jasno je iz onoga što je rečeno u uvodu ovog poglavlja. A tako i kod Jezekilja:

Zato veli ovako Jehova: Razvaliću olujom u gnjevu svom, i silan će vas dažd poplaviti u gnjevu mom. I kamenje velikoga grada u jarosti mojoj da potre. I razvaliću zid koji namazaste nevaljalijem krečom, i oboriću ga na zemlju da će mu se otkriti temelj, i pašće, i vi ćete izginuti usred njega, i poznaćete da sam ja Jehova. (Jezekilj 13:13? 13:14)

Ovde oluja u gnjevu i poplava od dažda označavaju bedno stanje usled zabluda; zid koji namazaste nevaljalijem krečom znače izmišljotinu koja se prikazuje kao istina.

Kod Isaije:

Jer si bio krijepost ubogome, krijepost siromahu u nevolji njegovoj, utočište od poplave, zaklon od žege, jer je gnjev nasilnički kao poplava koja obaljuje zid. (Izaija 25:4).

Poplava o kojoj se ovde govori predstavlja iskušenja razuma, a to se razlikuje od iskušenja volje, koja se nazivaju žegom. Ponovo:

Gle, u Gospoda ima neko jak i silan kao pljusak od grada, kao oluja koja sve lomi, kao poplava silne vode, kad navali, oboriće sve na zemlju rukom. (Izaija 28:2).

Ovde su opisani stepeni iskušavanja. I ponovo:

Kad pođeš preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko rijeka, neće te potopiti, kad prođeš kroz oganj, nećeš izgorjeti i neće te plamen opaliti. (Izaija 43:2).

Vode i rijeke ovde znače obmane i fantazije, vatra i oganj, zla i požudu.

Kod Davida:

Zato neka ti se moli svaki svetac, kad se možeš naći; i onda potop velike vode neće ga stignuti. Ti si zaklon moj, ti me čuvaš od tjeskobe; okružavaš me radostima u izbavljanju. (Psalam 32:6, 7)

Ovde potop velike vode označava iskušenje koje se naziva Potop.

Kod istoga:

Jehova je sjedio nad potopom, i sjeđaše Jehova kao car uvijek. (Psalam 29:10)

Iz ovih odlomaka i iz onoga što je rečeno u uvodu ovoga poglavlja, jasno je da poplava i potop ne označavaju ništa drugo nego iskušenja, iako je to pisano istorijski, onako kako su to činili i pradrevni ljudi.