Nebeske Tajne # 10436
10436. Silom velikom i rukom krepkom. Da ovo označava uz Božansku pomoć, vidi se iz značenja ruke krepke, kada se govori o Jehovi, što označava Božansku moć, vidi br. 7188, 7189, 8050, 8069, 8153. Kakav je ovo slučaj, vidi se iz nizova stvari u unutrašnjem smislu, koji je, da je Izrailjska nacija bila u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, tako da se nisu mogli uzdizati prema unutrašnjim stvarima, ali se reprezentativ Crkve mogao ustanoviti među njima, i Reč se mogla tamo napisati, jer je Božanskom moći, komunikacija još uvek bila moguća s nebom, preko spoljašnjih stvari bez unutrašnjih, i na taj način dolazilo se do sličnog efekta kao da je postojalo unutranje u isto vreme. O ovome vidi šta je bilo pokazao o toj naciji u navedenim odlomcima gore, br. 10396; naime, da je preko spoljašnjih stvari kod njih, koje su stvari bile reprezentativi unutrašnjih stvari, postojala je komunikacija s nebom Gospodovom Božanskom moći, br. 4311, 4444, 6304, 8588, 8788, 8806).
Treba razumeti da Crkva nije Crkva zbog spoljašnjeg bogoštovanja, nego zbog unutrašnjeg; jer se spoljašnje bogoštovanje odnosi na stav tela, dok unutrašnje bogoštovanje pripada duši, pa je stoga spoljašnje bogoštovanje bez unutrašnjeg samo stvar pokreta, stoga je to bogoštovanje bez života od Božanskog. Čovek Crkve, preko unutrašnjih stvari bogoštovanja, komunicir nebesima, kojima ono što je spoljašnje služi kao osnova, na kojoj unutrašnje stvari mogu da počinu, kao kuća na svojim temeljima; i kad je to slučaj, ona je potpuna i čvrsta, to jest, celim čovekom vlada Božansko. Takav je bio čovek Drevne Crkve, kao što se vidi iz nekoliko odlomaka u Reči. To je opisano u Mojsijevoj Pesmi (Zak. Ponovljeni 32:3-15). Ali takva Crkva se nije mogla ustanoviti kod Izrailjeske i Jevrejske nacije jer, kao što je rečeno gore, njihovo unutranje je bilo prljavo, stoga potpuno suprotno dobru nebeske ljubavi i dobru vere, koja [dobra] su unutrašnje stvari bogoštovanja. Stoga, kad su tako uporno nastojali da stignu u zemlju Hanansku, što je bilo isto što i predstavljanje Crkve, bilo je proviđeno od Gospoda da se omogući komunikacija s nebom ako je još uvek moguće preko čisto spoljašnjeg bogoštovanja, jer svrha je svakog bogoštovanja komunikacija s nebom, a preko toga i komunikacija Gospoda sa čovekom. To je ono o čemu se sada govori u unutrašnjem smislu.
Ponovljeni Zakon 32:3-15
3
Jer ću javljati ime Gospodnje; veličajte Boga našeg.
4
Delo je te Stene savršeno, jer su svi putevi Njegovi pravda; Bog je veran, bez nepravde; pravedan je i istinit.
5
Oni se pokvariše prema Njemu; njihovo nevaljalstvo nije nevaljalstvo sinova Njegovih; to je rod zao i pokvaren.
6
Tako li vraćate Gospodu, narode ludi i bezumni? Nije li On Otac tvoj koji te je zadobio? On te je načinio i stvorio.
7
Opomeni se nekadašnjih dana, pogledajte godine svakog veka; pitaj oca svog i on će ti javiti, starije svoje i kazaće ti.
8
Kad Višnji razdade nasledstvo narodima, kad razdeli sinove Adamove, postavi međe narodima po broju sinova Izrailjevih.
9
Jer je deo Gospodnji narod Njegov, Jakov je uže nasledstva Njegovog.
10
Nađe ga u zemlji pustoj, na mestu strašnom gde buči pustoš; vodi ga unaokolo, uči ga i čuva kao zenicu oka svog.
11
Kao što orao izmamljuje orliće svoje, diže se nad ptićima svojim, širi krila svoja, uzima ih i nosi na krilima svojim,
12
Tako ga Gospod vođaše, i s njim ne beše tuđeg boga;
13
Vođaše ga na visine zemaljske da jede rod poljski, i davaše mu da sisa med iz stene i ulje iz tvrdog kamena,
14
Maslo od krava i mleko od ovaca s pretilinom od jaganjaca i ovnova vasanskih i jaraca, sa srcem zrna pšeničnih; i pio si vino, krv od grožđa.
15
Ali se Izrailj ugoji, pa se stade ritati; utio si, udebljao i zasalio; pa ostavi Boga koji ga je stvorio, i prezre stenu spasenja svog.
