10423. Načiniše sebi tele liveno. Da ovo označava bogoštovanje koje se slaže s uživanjima te nacije, vidi se iz onoga što je gore pokazano, br. 10407, gde se javljaju slične reči.

10407. I načini tele saliveno. Da ovo označava da je to u skladu s uživanjem ljubavi te nacije, vidi se iz značenja teleta, koje označava spoljašnje ili prirodno dobro, o čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja saliveno, što označava bogoštovanje kojim se povlađuje spoljašnjim ljubavima, vidi upravo gore, br. 10406. I pošto je predmet o kome se govori u ovome poglavlju Izrailjska nacija, koja je bila u spoljašnjim bez unutrašnjih stvari, naime, u ljubavi prema spoljašnjim stvarima, stoga se kaže, u skladu s uživanjem ljubavi te nacije; jer se to uživanje označava teletom kao idolom. Drevni ljudi, čije je bogoštovanje bilo reprezentativno, poznavali su značenje raznih vrsta životinja; jer svaka životinja ima svoje značenje, i u skladu s tim ona se pokazuje u nebu, pa su u skladu s tim životinje nazvane u Reči, a po istom načelu su se koristile kao žrtve paljenice i prinosi. Teletom se označava dobro nevinosti i ljubavi prema bližnjem u spoljašnjem ili prirodnom čoveku, vidi br. 9391, 9990, 10132. Ali kada nema dobra nevinosti, kao što je slučaj s onima koji su u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, tada tele označava prirodno i čulno uživanje, a to su zadovoljstva, požude, i ljubavi prema sebi i svetu. To je uživanje onih koji su u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, a kojemu se oni klanjaju. Oni, istina, kažu da se klanjaju Bogu svemira, ali ovo je samo govor na usnama, ali to ne dolazi od srca. Osobe koje odgovaraju ovome opisu, označavaju se onima koji se klanjaju zlatom teletu. Egipćani su bili ovakvoga karaktera više nego drugi, a pošto su poznavali korespondencije i reprezentative više od ostalih nacija, pravili su razne vrste idola, što se vidi iz egipatskih idola koji još uvek postoje. Ali glavni idol bilo je tele, čime su želeli da označe svoje spoljašnje dobro u bogoštovanju. Ali kada se znanje korespondencija i reprezentativa, u kome su bili veštiji od ostalih, izokrenulo u magijske svrhe, tada je tele dobilo suprotno značenje, a to je bilo uživanje spoljašnjih ljubavi; a kada su postavili tele u hramove i klanjali mu se kao bogu, ono je označavalo takvo uživanje u bogoštovanju.

Kako je Izrailjska nacija sa sobom ponela iz Egipta ovu idolatričnu ideju, stoga kada se teletu, u vezi s tom nacijom, klanjalo kao bogu, ono je označavalo uživanje ljubavi te nacije u bogoštovanju. Priroda tih ljubavi vidi se iz onoga što je pokazano u navedenim odlomcima gore, br. 10396. Jer su bili u to vreme, kao što su i danas, u ljubavi prema sebi i ljubavi prema svetu više od drugih. Da su i danas odani ljubavi prema svetskim stvarima, dobro je poznato, jer vole srebro i zlato ne radi njihove koristi, nego radi njih samih; a to je ljubav najviše svetska od svih, pošto je prljavi tvrdičluk. Po izgledu, na njih ne utiče ljubav prema sebi, ali ona leži sakrivena unutra u njihovim srcima, kao kod onih koji su prljavo škrti. Da kod njih nema ljubavi prema bližnjem, i to je dobro poznato; i u meri u kojoj je ovo slučaj kod bilo koga, toliko nad tim čovekom vlada ljubav prema sebi. Iz svega ovoga sada se vidi šta je označeno zlatnim teletom koje je Aron načinio za tu naciju.

Značenje teleta u sledećim odlomcima je isto, Egipat je lepa junica; ali pogibao ide, ide sa severa. I najamnici su njegovi usred njega kao teoci ugojeni (Jer. 46:20, 21). I kod Davida,

Načiniše tele kod Horiva, i klanjahu se kipu. Menjahu slavu svoju na priliku vola, koji pase travu. (Psalam 16:19, 20). I kod Osije,

I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svojega po razumu svome likove, koji su svi delo umetničko, a oni govore za njih: ljudi koji prinose žrtve, neka cjeluju teoce Osija 13:2. I kod Isaije,

I jednorozi će sići s njima i junci s bikovima; zemlja će se njihova opiti od krvi i prah će njihov utiti od pretiline (Isaija 34:7. Ponovo, Jer su uredbe u naroda taština, stanovi su njihovi napušteni; onde će pasti tele i onde će legati, i poješće mu grane. Kad se posuše grane, polomiće se, i žetva će se posušiti (Isaija 27:10, 11). I kod Davida,

Ukroti zver u ritu, krdo volova s teocima naroda, da bi popadali pred tobom sa šipkama srebra, on raspe narode (Psalam 68:30). I kod Jeremije,

I predaću ljude koji prestupiše moj zavet, koji ne izvršiše reči zaveta koji učiniše preda mnom, rasekavši tele na dvoje i prošavši između polovina, knezove Judine i knezove Jerusalimske, dvorane i sveštenike i sav narod ove zemlje, koji prođoše između polovina onoga teleta. Predaću ih u ruke neprijatelja njihovih u ruke onima koji traže dušu njihovu, i mrtva će tela njihova biti hrana pticama nebeskim i zverima poljskim Jeremija 34:18-20).

Kod Osije, Postavljaju careve, ali ne od mene; podižu knezove za koje ja ne znam; od srebra svojega i zlata svojega grade sebi likove, da se istrebe. Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo, jarost se moja raspalila na njih; dokle se neće moći očistiti? Jer je i ono od Izrailja; načinio ga je umetnik, i nije Bog; tele će Samarijsko otići u komade Osija 8:4-6. Svi se ovi odlomci mogu naći objašnjeni, br. 9391.