10453.

16. I behu ploče delo Božije, i pismo beše pismo Božije, urezano na pločama. Da ovo označava da su i spoljašnji i unutrašnji smisao Reči od Božanskog, i da su Božanska Istina, vidi se iz značenja ploča, što označava Reč, u celom njenom obimu, vidi upravo gore, br. 10452; ali u ovom slučaju ono što je spoljašnje u Reči, o kojemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja dela Božijeg, što označava Božansko; i iz značenja pisma, što označava ono što je unutrašnje u Reči, a o kojemu ćemo govoriti ubrzo; stoga pismo Božije označava ono što je unutrašnje u Reči, koje je od Božanskog; i iz značenja urezano na pločama, što označava unutrašnje iznad spoljašnjeg, stoga da je ono u njemu (da je unutrašnje u spoljašnjem). Ploče ovde označavaju spoljašnje u Reči, jer one se ovde razlikuju od pisma, koje je njeno unutrašnje; ali kada se ne razlikuju od pisma, tada označavaju unutrašnje i spoljašnje u Reči zajedno, stoga Reč u celom njenom obimu, kao gore, br. 10452. Oni se ovde razlikuju, jer su ploče bile slomljene, ali je Jehova napisao iste reči na drugim pločama, koje je isklesao Mojsije. Spoljašnje u Reči je smisao slova. Ovaj je smisao označen pločama, jer je to kao sto, ili ravan, na kome je napisan unutrašnji smisao.

Da je ploče, koje su bile delo Božije, Mojsije razbio kada je ugledao tele i plesanje, i da je po Jehovnoj zapovesti Mojsije isklesao druge ploče, na kojima su onda upisane iste reči, a koje više nisu bile delo Božije, nego delo Mojsijevo, dok je pismo i dalje bilo Božije, to je vezano za misteriju koja je nepoznata do sada. A misterija je, da bi smisao slova bio drugačiji, da je Reč bila napisana ko rugačijeg naroda, to jest, da ovaj narod nije bio takvoga karaktera. Jer smisao slova u Reči govori o tome narodu, jer je Reč bila kod njih napisana, kao što se vidi, kako iz istorijskih tako i iz proročkih delova Reči; i da je narod bio zao jer je bio u srcu idolopokloničan; pa ipak, da bi se unutrašnji i spoljašnji smisao slagali zajedno, trebalo je zapovedati tim narodom, i nazivati ga narodom Božijim, narodom svetim, i posebnim nasledstvom. Stoga su oni čije je razumevanje prosto, koji su primali pouku preko spoljašnjeg smisla Reči, trebalo da veruju da je ta nacije bila takvoga karaktera [da je sveta], i da ta sama nacija to veruje, kao što mnogi to veruju u Hrišćanskom svetu i danas. Osim toga, mnoge su im stvari bile dopuštene zbog tvrdoće njihovih srca, kao one koje se pominju kod Mateje 19:8, i druge stvari koje ćemo ovde zaobići.

Stoga je, dakle, smisao slova Reči dobio taj oblik zbog toga naroda, pa su zato ploče, koje su bile delo Božije, bile slomljene, a Mjsije je istesao druge po Jehovinoj zapovesti. Ali pošto je ista Božanska svetost bila unutar njih, stoga je iste reči, koje su bile napisane na prethodnim pločama, Jehova upisao na drugima, što se vidi iz ovih reči kod Mojsija,

I reče Jehova Mojsiju: Isteši sebi dve ploče od kamena kao što su bile prve, da napišem na tim pločama reči koje su bile napisane na prvim pločama, koje si razbio, deset reči (Izlazak 34:1, 4, 28). I na drugome mestu, U to vreme reče mi Jehova: isteši dve ploče od kamena kao što behu prve, i izidi k meni na goru, i napisaću na tim pločama reči koje su bile na prvim pločama što si razbio, i Jehova napisa na pločama što beše na prvim, deset reči, I Jehova mi ih dade (Zak. Ponovljeni 10:1-4).

Da Jehova nije priznavao taj narod kao svoj, iako je tako nazivan zbog slaganja unutrašnjeg sa spoljašnjim smislom, nego Mojsijevim narodom, vidi se u ovome poglavlju, Pokvari se tvoj narod, koji si izveo iz zemlje Egipatske, a sada idi, vodi taj narod kuda sam ti kazao (stihovi 7, 34). Ponovo, Jehova reče Mojsiju, idi, digni se odatle ti i narod koji si izveo iz zemlje Egipatske, put zemlje za koju se zahleh Avraamu, Isaku, i Jakovu. I poslaću pred tobom anđela , jer ja neću sam ići s tobom za to što si narod tvrdovrat (Izlazak 33:1-3). Isto je označeno i Mojsijem koji je bio stavljen u raselinu kamenu, kad mu nije bilo dopušteno da vidi lice Jehovino, nego samo njegova leđa Izlazak 33:22, 23). A slično/je označeno] Mojsijem, kad je njegovo lice sijalo, kad je metnuo veo preko lica dok je govorio sinovima Izrailjevim (Izlazak 34:3035).

Da će karakter toga naroda biti takav, predskazao je Jehova Avraamu, kad je njegova želja bila da njegovo seme nasledi zemlju Hanansku; gde se kaže da kada je Avraam prepolovio junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovna od tri godine, što je bilo radi pristupanja zavetu, da je Avraama uhvatio tvrd san, i obuzeo stah i mra eliki, i kad se peć dimila, i plamen ognjeni prolazio između onih delova (Postanje 15:9, 12, 17).