10222. A sikl je dvadeset gera. Da ovo označava sve stvari dobra, vidi se iz značenja dvadeset, što označava sve stvari i ostatke dobra, kao i ono što je sveto; da označava sve stvari dobra, a otuda i ono što je puno, vidi br. 9641. Da označava ostatke dobra, br. 2280; i ono što je sveto, br. 4759, 7842, 7903; jer dvadeset , kada se odnosi na Gospoda, označava Njegov Proprium, koji je suštinski svet, br. 4176. Tako se vidi da je sikl bio dvadeset gera ili obola, i zašto se nazivao svetim siklom, u ovome i drugim odlomcima, levitska 27:3; Brojevi 3:47, 50; 7:13, 19, 25, 31, 37, 49, 55, 61, 67, 73; 18:16. Da je sikl bio određena težina srebra ili zlata, vidi Postanje 24:22; Izazak 38:24; Jezekilj , ?; ?).

2280. Može biti da će se naći dvadeset, da ovo označava, da ako ima i malo borbe, ima i dobra, vidi se iz značenja dvadeset. Pošto svi brojeviu Reči označvaju stanja i stvari, već prema tome šta se kaže i pokazuje na raznim mestima gore (br. 2252), stoga je tako i sa dvadeset, čije se značenje pokazuje iz onoga iz čega je sastavljen, a to je dva puta deset. Deset u Reči, a isti tako i desetina, označava ostatke, kojima su označena sva dobra i istine koje Gospod uliva u čoveka od detinjstva pa sve do kraja života, o kojim ostacima biće više rečeno u sledećem stihu; dva puta deset, to je dvadeset, i dve desetine, označavaju istu stvar, ali u višem stepenu, naime, ozmnačavaju dobro. Dobra tri vrste označena su ostacima, naime, dobra detinjstva, dobra neznanja, i dobra inteligencije. Dobra detinjstva se ulivaju u čoveka od rođenja, do doba kada prima pouku i stekne neko znanje; dobra neznanja koja se ulivaju onda kada prima pouku, i kada stekne neko znanje; dobra inteligencije koja se ulivaju onda kad je on u stanju da razmišlja o tome šta je dobro i šta je istinito. Dobro detinjstva postoji od čovekovog detinjstva pa do deset godina starosti; dobro neznanja od ovoga doba pa do dvadesete godine; od ove godine čovek počinje da biva racionalan, i da je sposoban da misli o dobru i istini, i da sebi pribavi dobro inteligencije. Dobro neznanja je označeno sa dvadeset, jer oni koji nisu u dobru neznanja ne dolaze ni u kakvo iskušenje; jer niko nije kušan pre nego li je sposoban da razmišlja, i da opazi na svoj način šta je dobro i šta je istinito. Oni koji prime dobra preko iskušenja, o njima se govorilo u stihovima koji prethode; ovaj stih govori o onima koji nisu u iskušenjima, a koji imaju dobra. To je bilo zbog značenja dvadeset, koje označava one koji imaju ovo dobro, koje se naziva dobro neznanja, da su svi oni koji su napustili Egipat, da su se brojali oni koji su bii dvadest i više godina; ili, kao što je rečeno, svaki onaj koji je išao u vojsku, a kojima su bili označeni oni koji više nisu bili u dobru neznanja, o kojima vidi

Brojevi 1, 20, 26, 28, 30, 32, 34, 38, 40, 42, 45; 26:4; i da su svi oni koji su bili iznad dvadeset godina stari da su umrli u pustinji (Brojevi 32:10, 11), jer se njima nije moglo pripisati zlo, i oni pretstavljaju one koji su pali u iskušenjima. Iz istoga je razloga bila procena muškog deteta (kod zavetovanje u hramu) , za dete od pet do dvadeset godina bilo je dvadeset šekela (Levitska 27:5); a druga je procena bila za čoveka od dvadeset do šezdeset, bilo je pedeset šekela (stih 3 istog poglavlja). Što se tiče dobara detinjstva, neznanja, i inteligencije, ovakav je slučaj: - Dobro inteligencije je najbolje, jer je ovo dobro mudrosti; dobro koje prethodi, naime, dobro neznanja, jeste dobro; ali pošto je u njemu malo inteligencije, ne može se zvati dobrom mudrosti; dobro detinjstva zaista je dobro u sebi, ali je ipak manje dobro od prethodnih; jer njemu se nije pridružila istina inteligencije, pa tako nije postalo dobro mudrosti, nego je postalo samo osnova (podloga) na kojoj će se steći (dobro mudrosti); poznavanja dobra i istine čine da čovek postaje mudar. Samo detinjstvo, kojim se označava nevinost, ne pripada detinjstvu, već mudrosti, kao što se bolje vidi na kraju ovoga poglavlja o maloj deci u drugom životu. U ovome stihu sa dvadeset označava se samo dobro detinjstva; ovo se dobro me nalazi samo kod onih koji su mlađi od dvadeset (ili deset?) godina, kao što je rečeno, nego i kod onih koji su u dobru ljubavi prema bližnjemu, a u isto vreme u neznanju istine, kao što je to slučaj s onima unutar crkve koji su u dobru ljubavi prema bližnjemu, a koji iz raznih uzroka ne znaju šta je istina vere; kao što je slučaj sa mnogima koji misle pobožno o Bogu, i koji misle dobro o bližnjem. Isti je slučaj i s onima koji su izvan crkve, a koji se nazivaju Neznabošcima, koji isto tako žive u ljubavi prema bližnjemu. I prvi i drugi su, iako nisu u istinama vere, pošto su u dobru, oni su u stanju da prime istine vere u drugom životu, baš kao i mala deca; jer njihovo Intelektualno još nije bilo zaraženo načelima obmane, niti se njihova Volja utvrdila u životu zla, jer oni ne znaju šta je obmana i šta je zlo; a za život ljubavi prema bližnjemu karakteristično je to, da se kod njih obmana i zlo od neznanja mogu lako saviti prema istini i dobru; ali ovo nije slučaj s onima koji su se utvrdili u stvarima koje su suprotne istini, a koji su u isto vreme živeli život u stvarima protivnim dobru. U drugim slučajevima, dve desetine u Reči označavaju dobro, kako nebesko tako i duhovno; nebesko dobro, i duhovno dobro koje je izvedeno iz nebeskog, označeni su sa dve desetine svakoga kolača (na stolu pred Gospodom) (Levitska

24:5); duhovno dobro sa dve desetine kolača kad se na žrtvu prinosi jare (Brojevi 15:6; 28:12, 20, 28; 29:3, 9. 14); o čemu će, po Božanskoj miklosti Gospodovoj, biti reč na drugome mestu.