10282. Od kolena do kolena vašega. Da ovo označava u svim stvarima Crkve, vidi se iz značenja pokolenja, kada se kaže o sinovima Izrailjevim, kojima je označena Crkva, što označava one koji pripadaju Crkvi, vidi br. 10212. Jer Božanske stvari, koje proističu od Gospoda, čine Crkvu, a ništa od čoveka. One se ulivaju u čoveka. Pošto je slučaj takav, kad anđeli razgovaraju među sobom, oni to čine tako da se ništa ne odnosi na osobe; iz tog razloga imena osoba pomenuta u Reči, ne prelaze u nebo, nego ono što je označeno osobom. Da sva imena osoba i mesta u Reči označavaju stvari, vidi br. 1888, 4442, 5095, 5225; i da imena ne ulaze u nebo, br. 1876, 6516, 10216).

1888. Da smisao slova Reči pretstavlja Božanske tajne, i da je on prijemnik i čuvar Gospodovih nebeskih i duhovnih stvari, može se ilustrovati sa dva primera: prvim , da pod „Davidom“ ne misli na Davida nego na Gospoda; drugim, da se imena ozačavaju delujuće (aktuelne) stvari, i da onda tako mora da je s ostatkom Reči. O Davidu se kaže kod Jezikilja: I sluga moj David biće im car, i svi će imati jednoga pastira, i hodiće po mojim zakonima, i uredbe će moje poštovati i izvršavati. I sjedaće u zemlji , oni i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih, za uvijek. I David sluga moj biće im knez do vijeka. (Jezekilj 37:24? 37:25).

Kod Osije: Poslije će se obratiti i tražiti Jehovu Boga svojega i Davida cara svojega Osija 3:5. Ove su stvari napisali proroci posle Davidovog vremena, a jasno se kaže da će on biti njihov car i knez, iz čega svi mogu da znaju da se u unutrašnjem smislu pod „Davidom“ označava Gospod. A tako je i u svim drugim odlomcima, čak i u istorijskim, gde se imenuje David. Da se imenima carstava, oblasti, gradova, i ljudi, označavaju delujuće stvari, može se jasno videti kod Proroka. Uzmite samo ovaj primer kod Isaije: Za to ovako veli Gospod, Jehova nad vojskama, ne boj se Asirca, narode moj, koji nastavaš na gori Sionu; prutom će te udariti i štap svoj podignuće na te kao u Misiru. Jer će podignuti na nj Jehova nad vojsama bič, te će biti kao rasap (pomor, kuga) Medijanski kod kamena Oriva i kao štap njegov na moru, i podignuće ga kao u Misiru. I tada će skinuti breme njegovo s vrata tvojega, i izlomiće se jaram od pomazanja. Dođe u Ajat, prođe u Migron, u Mihmasu rasprti prtljag svoj. Prođoše klancem, u Gavaji zanoćiše, prepade se Rama, Gavaja Saulova pobježe. Viči na glas, kćeri Galimova; nek se čuje u Lais, jadni Anatote. ! Madmina pobježe, stanovnici Gemiški utekoše. Još jedan dan pa će stajati u Novu, mahnuće rukom svojom na goru kćeri Sionske, na hum Jerusalimski. Gle, Jehova Bog nad vojskama otkresaće silom grane; pa što je visoko, posjeći će je, i što je uzdignuto, sniziće. I gustu će šumu isjeći sjekirom, i Livan će pasti od silnoga. (Izaija 10:24, 26-34). Ovde se pojavljuju skoro samo imena. Iz kojih se ne može izvesti značenja osim ako se uzme da se imenima označavaju delujuće stvari. Kad bi um ostao samo na imenima, ovo se nikad ne bi priznavalo kao Reč Gospodova. A ko bi verovao da ona u unutrašnjem smislu sadrže nebeske tajne, i da se njima označavaju oni koji nastoje da proniknu u misterije vere umovanjem od reči-znanja? Dok u stvari , tu se misli na neko posebno stanje koje je opisano svakim imenom; i da je ovime onačeno da Gospod rasteruje umovanja pomoću nebeskih stvar jubavi i duhovnih stvari vere? Da se ovde umovanje označava „Asirom“, može se jasno videti iz onoga što je do sada rečeno o „Asiru“ (br. 119, 1189); tako isto da su reči-znanja označena „Misirom“ (Egiptom) (br. 1164, 1165, 1462), koje brojeve pogledaj i istraži. Takav je slučaj sa svim drugim imenima, kao i sa mnogim rečima.