316. I imaše sedam rogova. Da ovo označava, kome pripda Svemoć, vidi se iz značenja roga, koji označava moć istine protivu obmane, ali kada se time opisuje Gospod, tada označava svu moć ili svemoć. Razlog da je Jagnje viđeno sa sedam rogova, je zato što sedam označava sve, i kaže se za ono što je sveto (vidi gore, br. 257). Rog i rogovi označavaju moć, jer moć rogate stoke, kao volova, ovnova, jaraca, i drugih, leži u njihovim rogovima. Da rog ili rogovi označavaju moć istine protivu obmane, a u najvišem smislu, gde se govori o Gospodu, Svemoć, a u obrnutom smislu, moć obmane protivu istine, vidi se iz mnogih odlomaka u Reči; i pošto se otuda vidi šta rogovi u Reči označavaju, a koji se često pominju kod Danila, a tako isto i u Apokalipsi, i pošto se još uvek koriste kod krunisanja kraljeva, želim da ih navedem.

Kod Jezekilja:

2. U onaj ću dan učiniti da naraste rog domu Izrailjevu, i tebi ću otvoriti usta među njima, i znaće da sam ja Jehova (29:21).

Učiniti rod domu Izrailjevu, označava istinu u obilju, gde dom Izrailjev označava crkvu; pošto je to označeno rogom i njegovim rastom, stoga se i kaže, I tebi ću otvoriti usta među njima, čime se označava besediti istinu.

I u prvoj knjizi Samuilovoj:

3. Podiže se rog moj u Jehovi; otvoriše se usta moja na neprijatelje moje, jer sam radosna radi spasenja mojega. On će dati snagu caru svojemu, i uzvisiće rog pomazaniku svojemu (2:1, 10).

Ovo je proročki govor Hanin. Rog koji se podiže u Jehovi, označava da ju je ispunila Božanska istina, i učinila je silnom protivu obmana; pa stoga što je to označeno, kaže se, Otvoriše se usta moja na neprijatelje moje; otvoriti usta označava besediti istinu snažno, a neprijatelji označavaju obmane koje razgone Božansku istinu. On će dati snagu caru svojemu, i uzvisiće rog pomazaniku svojemu, označava Gospodovu Svemoć od Božanskog dobra preko Božanske istine; jer snaga u Reči kaže se za moć dobra, a rog za moć istine; a pomazanik Jehovin označava Gospoda kao Božansko Ljudsko, koje poseduje Svemoć (kao što se može videti, br. 3008, 3009, 9954).

Kod Davida:

4. Jehova je uzvisio rog naroda svojega, slavu svijeh svetaca svojih, sinova Izrailjevih, naroda, koji je blizu njega (Psalam 148:14).

Uzvisiti rog naroda svojega, označava da ih je On ispunio Božanskim istinama, stoga se kaže, Slava svih svetaca njegovijeh, sinova Izrailjevih, naroda koji je blizu njega, jer oni se nazivaju svetima koji su u Božanskim istinama, jer je Božanska istina ono što se naziva svetim (kao što se može videti gore, br. 204). Izrailj označava crkvu koja je u istinama, gde njeni sinovi označavaju istine; narod se kaže za one koji su u istinama, a za one za koje se kaže da su blizu njega, to su oni koji su povezani s Gospodom.

Kod istoga:

5. Jehova, Bože nad vojskama, ko je silan kao ti, Bože, i po milosti tvojoj uzvišuje se rog naš (Psalam 89:8, 17).

Uzvisivati rog označava ispuniti Božanskom istinom, i tako dati moć protivu obmana; zbog čega se kaže, doktrinu istine; Jehova, Bože nad vojskama, po milosti tvojoj imamo snagu (uzvisuje se rog naš); milost se kaže u Reči za crkvu, i za njenu doktrinu istine.

Kod istoga:

6. Blago onome koji je milostiv i daje u zajam! Pravda njegova traje do vijeka, rog se njegov uzvišuje u slavi (Psalam 112:5, 9).

Da rog označava Božansku istinu, vidi se iz ove okolnosti, što se kaže, njegova će pravda trajati do vijeka, a rog se njegov uzvisuje u slavi; pravda u Reči kaže se za dobro, pa se stoga rog kaže za istinu; jer u svakoj pojedinosti Reči postoji brak dobra i istine; slava isto tako označava Božansku istinu.

Kod Avakuma:

7. Blistavilo Jehovino bijaše kao svjetlost (kao sunce), zraci izlažahu mu iz ruku, i ondje bježe sakrivena sila njegova (3:4).

Pošto rogovi označavaju Božansku istinu sa silom, stoga se kaže, Blistavilo Jehovino će biti kao sunce, a u rogovima je sakrivena Njegova snaga. Blistavilo Jehovino i sunce (svetlost), označava Božansku istinu; a skrivanje njegove sile u rogovima, označava svemoć Božanskog dobra preko Božanske istine, jer sva moć dobra je kroz istinu; a u Božanskoj istini leži sakrivena Svemoć kaja pripada Božanskom dobru.

Kod Davida:

8. Nađoh Davida, slugu svojega, svetim uljem svojim pomazah ga. Istina je moja i milost moja s njim. Ruka će moja biti jednako s njim; i u moje ime uzvisiće se rog njegov (Psalam 89:20, 21, 24).

Davidom se označava Božanska istina (kao što se može videti gore, br. 205); a njegovim se rogom, koji će se uzvisiti, označava Njegova Božanska moć, koju ima od Božanskog dobra preko Božanske istine; stoga se kaže, Moja će istina i milost biti s njim; milost u Reči, kada se govori o Jehovi ili Gospodu, označava Božansko dobro Božanske ljubavi. Pošto se Davidom označava Gospod kao Božanska istina koja proističe od Njegovog Božanskog Ljudskog, stoga se on naziva David sluga Moj; slugom se u Reči označava sluga u opštem smislu, a kaže se i o istini, jer služi dobro radi nečega, ovde radi moći.

Kod istoga;

9. Učiniću da poraste rog Davidu, postaviću vidjelo pomazaniku svojemu (132:17).

Ovde se Davidom označava Gospod kao Božanska istina, a isto tako i pomazanikom; učiniti da Mu poraste rog, označava umnožavanje Božanske istine u nebesima i na zemljama od Njega; stoga se kaže, Postaviću vidjelo pomazaniku svojemu, čime se označava isto. Da Gospod kao Božanska istina koja proizlazi od Njegovog Božanskog dobra naziva videlom, može se videti gore, br. 62. Kod istoga: 10. Jehova je snaga moja, stijena moja, tvrdi grad moj; Bog je stijena u koju se uzdam, štit moj, i rog spasenja mojega (Psalam 18:1, 2; 2 Samuilova 22:3).

Snaga i stena, kada se govori o Jehovi ili Gospodu, kao u ovome odlomku, označavaju svemoć; tvrdi grad i stena u koje se uzda, označavaju odbranu; snaga, tvrdi grad, i štit u Reči kažu se za Božansko dobro; kamen, stena, i rog kažu se za Božansku istinu; stoga se tim stvarima označava svemoć, odbrana, i spasenje, koji su od Božanskog dobra preko Božanske istine.

Kod Luke:

11. Blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev; jer pohodi i izbavi narod svoj, i podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svojega; da nas izbavi od naših neprijagtelja (1:68, 69, 71).

Ovo je proročanstvo Zaharije o Gospodu i Njegovom dolasku. Rog spasenja u domu Davidovom, označava svemoć spasavanja uz pomoć Božanske istine od Božanskog dobra; rog označava tu svemoć; dom Davidov označava Gospodovu crkvu. Neprijatelji, od kojih treba da nas izbavi, su obmane od zla, jer su ovo neprijatelji od kojih Gospod spasava one koji Ga primaju; da nije bilo drugih neprijatelja od kojih Gospod spasava one koji se nazivaju Njegovim narodom, poznato je.

Kod Miheja:

12. Ustani i vrsi, kćeri Sionska, jer ću ti načiniti rog gvozden, i kopita ću ti načiniti mjedena, te ćeš satrti u komade mnoge narode (4:13).

Ustani i vrsi kćeri Sionska, označava razgonjenje zla kod onih koji pripadaju toj crkvi; vrsiti, označava rasipati; a kći Sionska označava crkvu koja je u osećanju dobra. Načiniću ti rog od gvožđa, označava Božansku istinu silnu i moćnu; a kopita od mjedi imaju slično značenje, gde kopita označavaju istine u poslednjim stvarima. Da ćeš satrti u komade mnoge narode, označava kako bi raspršala obmane; jer narodi se kažu za istine, a u obrnutom smislu, za obmane.

Kod Zaharije:

13. I vidjeh, i gle, četiri roga koji razmeću Judu, Izrailja i Jerusalim. Po tom mi pokaza četiri kovača, i reče: ovo u rogovi koji razmetnuše Judu da niko ne podiže glave; a ovi dođoše da ih uplaše, da odbiju rogove narodima koji podigoše rog na zemlju Judinu da je razmetnu (1:18-21).

Ovime se opisuje pustošenje crkve, a posle njena obnova. Judom, Izrailjem, i Jerusalimom, označavaju se crkva i njena doktrina; rogovi, od kojih se plaše, označavaju obmane od zla i koje pustoše crkvu; kovači označavaju isto što i gvožđe, naime, istinu u poslednjim, koja je silna i moćna, stoga ista koja je označena gvozdenim rogom; stoga se o njemu kaže, Ovi dođoše da razbiju rogove narodima koji su podigli rog protivu zemlje Judine. Rogovi naroda označavaju obmane od zla koje pustoše crkvu, i koje se razgone kako bi se ona /crkva/ mogla obnoviti.

U Plaću:

14. Gospod razori u gnjevu svim gradove Judine; i na zemlju obori i oskrvni carsto i knezove njegove. Odbi u žestokome gnjevu sav rog Izrailju (2:2, 3).

Ovde se govori o potpunom pustošenju crkve. Poslednje vreme, kada je opustošena, označeno je žestokim gnevom Gospodovim sa, Razori u gnjevu svom gradove Judine, i na zemlju obori i oskrvni carstvo i knezove njegove. Kći Judina označava crkvu; njeni gradovi označavaju istine od dobra; carstvo i knezovi označavaju istine od dobra; otuda je jasno šta se označava sa, Odbi u žestokome gnjevu rog Izrailju, naime, svu moć istine crkve da se odupre obmanama od zla.

Kod Danila:

13. Danilo vidje u viđenju četiri velike zvijeri kako izlaze iz mora, svaka drugačija; četvrta vrlo snažna, sa gvozdenim zubima. Ona proždiraše i lomljaše u komade; a imala je deset rogova; i opazih i gle, drugi mali rog im izraste, a tri prva iskorijeniše se pred njim; i u ovoga bjehu oči kao oči čovječije, a usta govorahu velike stvari. I vidjeh ovaj rog učini rat sa svetima, i prevlada ih, i govoraše rije i protivu Svevišnjega; a deset rogova, to su deset careva, i on će pokoriti tri cara (7:3, 7, 8, 21, 23, 24, 25).

Da se ovde rogovima označavaju obmane koje razaraju istine crke, očito je. Zveri, koja izlazi iz mora, označava se ljubav prema sebi, iz koje potiču sva zla, u ovome slučaju ljubav da se vlada nad nebom i zemljom, kojoj kao potčinjena sredstva služe svete stvari; ovakva je ljubav koja je označena Vavilonom u Apokalipsi. Zver je viđena kako izlazi iz mora, jer more označava prirodnog čoveka odvojenog od duhovnog; jer je on tada takav da više od svega želi da vlada nad svima, i da potvrđuje svoju vladavinu smislom slova u Reči. Deset rogova označavaju obmane svake vrste, jer deset označava sve; stoga se kaže i da su deset rogova deset careva, jer carevi označavaju istine, a u obrnutom smislu, obmane. Mali rog, koji je izrastao među ovima, pred kojim su tri roga pred njim iskorenjena, označava potpuno izokretanje Reči pomoću primjene smisla slova, da potvrde ljubav za vladanjem. Ovaj se rog naziva malim, jer tako ne izgleda kada je Reč izokrenuta; a ono što se ne pokazuje pred vidom čovekovog duha, ili pred njegovim razumom, smatra se da ili sa nije ništa, i da je nešto malo; u duhovnom svetu ovakve se stvari pokazuju, ali samo ih neki razumeju. Tri roga koja su pre toga bila iskorenjena, označavaju istine Reči tamo, koje se tako razaraju obmanama; te su istine označene i sa tri cara koja su njima potčinjena. Sa tri se ne označavaju tri, nego ono šo je puno, stoga da su istine bile potpunio razorene. Pošto taj rog označava izokrenutost Reči u pogledu smisla slova, a taj se smisao pokazuje pred očima ljudi da bi se tako razumeo, i nikako drugačije, stoga mu niko ne može protivurečiti, stoga se kaže o ovome rogu da je imao oči kao što su oči ljudi i da su njegova usta govorila velike stvari. Oči označavaju razumevanje; a oči kao oči čoveka, razumevanje kao istine; a usta označavaju misao i govor iz toga.

Iz ovih se razmatranja sada može videti šta je označeno stvarima koje se ovde pominju; kao šta je označeno zveri koja se podiže iz mora, koja je imala deset rogova, i gvozdene zube, i koja je proždirala i lomila u komade; šta malim rogom koji se među njima pojavio, pred kojim su se tri roga iskorenila, a u kojega su bile oči kao oči čoveka, a usta govorila velike stvari; kao i šta je bilo označeno ratom sa svetima i kako ih je savladao, i da je govorio svetogrdne riječi protivu Svevišnjega; i da su rogovi bili toliko careva.

Kod istoga;

16. I vidjeh u utvari ovna sa dva roga, a rogovi su bili visoki; a jedan je bio viši od drugoga, a viši izraste poslednji. I vidjeh ovna gdje bode na zapad i na sjever i na jug, i ni jedna zvijer ne mogaše mu odoljeti. I gle, iđaše jarac od zapada povrh zemlje a ne doticaše se zemlje; i taj jarac imaše rog znamenit među očima svojim. I dođe do ovna koji imaše dva roga, kojega vidjeh gdje stoji kraj vode, i potrča na nj gnjevno silom svojom. I vidjeh ga gdje dođe do ovna, i razgnjevi se na nj udari ovna, te mu slomi oba roga i ne bješe sile u ovnu da mu odoli, nego ga obori na zemlju i pogazi. I jarac posta vrlo velik; i kad osili, slomi se veliki rog, i mjesto njega narastaše znamenita četiri roga prema četiri vjetra nebeska. I iz jednoga od njih izide jedan rog mali i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji. I naraste dori do vojske nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i od zvijezda, i pogazi ih, i naraste dori do poglavara toj vojsci, i uze mu svagdašnju žrtvu, obori istinu na zemlju (8:2-12, 21, 25).

Ovde se opisuje još jedna stvar koja pustoši crkvu, a to je vera sama. Ovnom se označava dobro ljubavi prema bližnjem i njena vera, a jarcem vera odvojena od ljubavi prema bližnjem, ili vera sama; ili, što je isto, oni koji su u njoj; njihovim se rogovima označavaju istine od dobra i obmane od zla, koji se bore; istine od dobra /označavaju se/ rogovima ovna; a obmane od zla, rogovima od jarca: ovnom sa dva roga, jednim višim od drugoga, a drugi koji izraste poslednji, označava se istina vere od dobra ljubavi prema bližnjem; a ovo treba da razume u skladu s influksom dobra i istine kod ljudi i duhova, jer svo dobro se prima iza, a sva istina ispred. Jer mali mozak je stvoren da prima dobro volje, a veliki mozak da prima istinu razuma. Zapadom, severom, i jugom, kada je rog rastao, označavaju se dobra i istine koje primaju oni koji su u ljubavi prema bližnjemu i u veri iz nje, i pomoću kojih oni razgone zla i obmane.

Jarcem koji je pokrio celu zemlju označava se vera odvojena od ljubavi prema bližnjem, koja potiče od zla života; jarac od koze označava tu veru; zapad označava zlo života; zemlja označava crkvu; a imao je rog koji se video između očiju, označava da je to bila samo-inteliegencija; da je udario na ovna vrlo gnevno, i slomio njegova dva roga, i bacio ga na zemlju, i zgazio ga, označava potpuno razaranje ljubavi prema bližnjemu i vere iz nje; jer kada se razori ljubav prema bližnjemu, razara se i vera, jer je potonja od prethodne. To što je veliki rog jarca bio slomljen, i da su na mesto njega izrasla četiri, prema četiri vetra nebeska, označava sve obmane povezane sa njihovim zlima; rogovi označavaju obmane od zla; četiri, njihovu povezanost; a četiri vetra nebeska sve kako obmane tako i zla. Da je iz jednoga od njih izašao jedan mali rog, označava opravdanje kroz to, jer je to rođeo kroz načelo vere same; kaže se da je mali, zato što ne izgleda kao obmana.

Da je ovaj rog rastao vrlo prema jugu, i prema istoku, i prema krasnoj zemji (prema slavi); i da je rastao čak i do nebeske vojske, i bacio na zemlju tu vojsku, i pogazio je, označava da je razbio sve istine i dobra crkve. Jug označava gde je istina u svetlosti; istok i slava označavaju gde je istina jasna; vojska nebeska označava sve istine i dobra neba i crkve; baciti na zemlju vojsku, i pogaziti je, označava potpuno je razrušiti; uzdizati se, sve do poglavara vojske, i da je stan svetinje bio oboren, označava odricanje Gospodovog Božanskog Ljudskog, i stoga pustošenje crkve. Poglavar vojske označava Gospoda kao Božansko Ljudsko, jer od njega proističu sve istine i dobra koja sačinjavaju crkvu; stan svetinje označava crkvu gde su te stvari; a one su istine razorena od obmana koje su time označene, što je očito, jer se kaže, i baci istinu na zemlju.

Da su ovakve stvari označene ovnom i jarcem, i njihovim rogovima, vrlo je jasno sudeći po izgledima u duhovnom svetu; jer, kada su se oni koji su se bili potvrdili u doktrini vere same, i u opravdanju preko nje, raspravljali s onima koji su bili u doktrini ljubavi prema bližnjem, tada su se onima koji su stajali daleko od jaraca, pokazivai slični rogovi, sa sličnim uvredama i gnevom protivu ovna ili ovnova, i videlo se kako jarac gazi stoplalima po zvezdama. Ove sam stvari i ja video, a videli su ih i oni koji su stajali pored mene, koji su se tada uverili da su kod Danila takve stavri označene; a i da su slične stvari označene ovcama na desnoj strani a jarcima na levoj strane (Matej, 25:32 do kraja); naime, ovcama oni koji su u dobru ljubavi prema bližnjem, a jarcima oni koji su u veri samoj.

Iz ovih odlomaka, koji su navedeni iz Danila, može se u nekoj meri videti šta je označeno u Otkrovenju:

Aždajom sa deset rogova (12:3).

Zvijeri koja sje izlazila iz mora, koja je imala deset rogova (13:1).

Ženom koja se vidjela kako sjedi na crvenoj zvijeri, koja je imala deset glava i deset rogova; o kojoj je anđeo rekao: dest rogova koje vidiš, su deset careva (17:3, 5, 12).

Ali o ovim predmetima vidi objašnjenje na sledećim stranicama.

17. Da se moć obmane protivu istine označava rogom ili rogovima, jasno je iz sledećih odlomaka: Kod Jeremije:

Rog Moavov će se otkinuti, i mišica njegova slomiti (48:25).

Moavom se označavaju oni koji su u lažnim dobrima, i u obmana iz ovih, koja /dobra/ su u sebi obmane. Razbijanje ovih obmane označeno je rogom Moava koji će se otkinuti, a razaranjem Moavovih zala slamanjem njegove mišice.

U Plaču:

18. Jehova razveseli tobom neprijatelja, podiže rog protivnicima tvojim (2:17).

Neprijateljem se označava zlo, a protivnicima obmane od zla; podignuti rog protivnika, znači da će obmane prevladati nad istinama i razoriti ih.

Kod Jezekilja:

19. Što bokovima (bocima) i ramenima otiskujete i rogovima svojm bodete sve bolesne tako da ih razagnaste na polje (34:21).

Otiskivati bokovia i ramenima, i svom snagom; bosti bolesne ovce dok ih ne razagnaju na polje, označava pomoću obmana razarati one koji su naklonjeni dobru, ali još nisu u istinama od dobra, ali ih žele.

Kod Amosa:

20. Kad pohodim Izrailja, tada ću pohoditi i oltare Vetiljske, i odbiće se rogovi oltaru i pašće na zemlju (4:14).

Oltarima Vetiljskim označava se bogoštovanje od zla, a rogovima oltara označavaju se obmane toga zla; a da ovi treba da se razore, ozna eno je rogovima koji će biti odbijeni, i koji će pasti na zemlju.

Kod istoga:

21. Vi se radujete onome što nije ništa, i govorite: nijesmo li svojm snagom dobili rogove? (6:13).

Dobiti rogove vlastitom snagom, označava moć vlastite inteligencije da se steknu obmane pomoći kojih se razaraju istine.

Kod Davida:

22. Kažem havališama: ne hvališite se, i bezakonicima: ne dižite roga. Ne dižite u vis roga svojega, ne gvorite tvrdovrato. Sve ću rogove bezbožnicma polomiti, a rogovi pravednikovi uzvisiće se (Psalam 75:4, 5, 10).

Dizati rok visoko, označava braniti obmanu snažno protivu istine; stoga se kaže, ne govori tvrdovrato. Otkidanjem rogova označava se razbijanje njegovih obmana; a podizanjem rogova pravedniku, označava se činiti da istine od dobra budu moćne i snažne.

23. Pošto se podizanjem rogova visoko označava ispuniti istinama, i učiniti ih moćnima i jakima protivu obmana, stoga se te istine nazivaju rogovi jednoroga, jer su ovi uzdignuti. Kao kod Mojsija:

Krasota je njegova kao u prvenca teleta, i rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga; njima će bosti narode sve do kraja zemlje: to je mnoštvo tisuća Jefremovijeh i tisuće Manasijine (Zak. Ponov. 33:17).

Ove se stvari kažu o Josifu, kojim se, u najvišem smislu, predstavlja Gospod kao Božansko duhovno, ili kao Božanska istina u nebu; otuda se Josifom označavaju oni koji su u Gospodovom duhovnom carstvu (kao što se može videti, br. 3969, 3971, 4669, 6417). Prenac teleta (vola), koji ima čast, označava dobro duhovne ljubavi; njegovi rogovi koji su rogovi jednoroga, označavaju istine u svojoj punini, i u sili; bosti narode do krajeva zemaljskih, označava poučvati u istinama sve one koji pripadaju crkvi, i na taj način rasterivati obmane. Deset hiljada Jefremovijeh i hiljade Manasijine, označavaju obilje istine a otuda i mudrosti, i obilje dobra a otuda i ljubavi. Da Jefrem, u Reči, označava Intelektualno crkve, koje pripada istini, i da Manasija označava Voljno crkve, koje pripada dobru, može se videti, br. 3969, 5354, 6222, 6234, 6238, 6267, 6296; i da deset hiljada (mnoštvo) i hiljade označavaju vrlo mnogo, stoga obilje.

Kod Davida:

24. Sačuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova jednoroga (bivolovih), čuvši, izbavi me od rogova jednoroga (Psalam 22:21).

Lavom se označava obmana silinom razarajući istinu; a rogovima jednoroga značavaju se istine koje prevladavaju nad obmanama.

Kod istoga:

25. Rog je moj kao rog u jednoroga (Psalam 92:10).

Rog jednoroga označava istinu u punini i moći.

U Apokalipsi;

26. I šesti anđeo zatrubi, i čuh glas jedan od četiri roga zlatnoga oltara, koji je pred Bogom (9:13).

Oltarom kadionim, koji se naziva i oltarom zlatnim, bilo je predstavljeno slušanje i primanje svih stvari bogoštovanja, koje su od ljubavi i ljubavi prema bližjemu od Gospoda, stoga one predstavljaju ovakve stvari bogoštovanja koje Gospod uzvisuje. Rogovi oltara predstavljaju istine koje proizlaze od dobra ljubavi; otuda se vidi zašto se glas čuo od četiri roga oltara, jer istine su sredstvo preko kojega dobro deluje i govori.

27. Pošto oltar predstavlja bogoštovanje Gospoda od dobra ljubavi, i pošto se svo bogoštovanje, koje je istinsko bogoštovanje, vrši od dobra ljubavi pomoću istina, stoga su postojali rogovi na oltaru. Da su bili rogovi na oltaru kadionom, vidi se kod Mojsija:

Načini četiri roga na oltar kadioni; ni neka izlaze iz njega. I obložićeš ih zlatom (Izlazak 30:2, 3, 10; 37:25, 26).

Da su rogovi izlazili iz samoga oltara, označavalo je da istine, koje su bile predstavljene rogovima, proizlaze od dobra ljubavi, koja je bila predstavljena oltarom; jer je sva istina od dobra. Da je bilo četiri, po jedan na svakom uglu, označavalo je da su bile četiri strane u nebu, čime su bile označene sve stvari istine od dobra.

Pošto su sva iskupljivanja i očišćenja izvođena preko istina od dobra, stoga se iskupljivanje vršilo na rogovima oltara,

Na rogovima oltara kadionog (Izlazak 30:10; Levitska 4:7).

I na rogovima oltara za žrtve paljenice (Levitska 4:25, 30, 34; 8:15; 9:9; 16:18).

A pošto je svaka Božanska zaštita dolazila od istina od dobra, stoga

Oni koji su počinili zla i plašili se smrti, oni su se hvatali za rogove oltara i tako bi se sačuvali (1. o Carevima 1:50, 51, 53);

Ali oni koji su počinili zlo sa predumišljajem, i voljno, ti se nisu mogli sačuvati (1. o Carevima 2:28-31).

Dalje, pošto su rogovi označavali istine od dobra, stoga, kada su se carevi pomazivali, to je bilo uljem iz roga. Da je David bio tako pomazan, može se videti (1. Samuilova 16:1, 13); i da je Solomon bio tako pomazan (1. o Carevima 1:39); ulje je označavalo dobro ljubavi. Zbog svih ovih značenja rogova, koja su bila poznata drevnima, bilo je uobičajeno praviti rogove koji cvetaju i koji su mirisni; otuda izraz, rog obilja .

5354. A drugome nadjede ime Efraim. Ovo označava novi razum u Prirodnom, i njegov karakter, što se vidi iz značenja imena i nadjesti ime, naime, karaktera (br. 144, 145, 1754); i iz reprezentacije Efraima, naime, razuma u Prirodnom (vidi niže). Ali prvo treba kazati šta se označava novim razumom i novom voljom označenim Efraimom i Manasijom. U crkviu se doista zna da čovek treba da se nanovo rodi (to jest da bude preporođen) kako b ušao u carstvo Božije; jer ovo je Gospod jasno objavio kod Jovana 3:3, 5. Ali šta je to biti nanovi rođen, poznatzo je samo malome broju, jer malo (ljudi) znaju šta je dobra a šta istina, jer ne znaju šta je to ljubav prema bližnjemu; kad bi ovo znali, oni bi istoi tako znali i šta je dorbo i istina; jer sve je dobro što potiče od iskrene ljubavi prema bližnjemu.

2. Ali niko ne može da bude u ovome dobru od sebe, jer je ono od Nebeskog samog koje utiče od Gospoda. Ovo Nebesko utiče neprekidno, ali mu zla i obmane stoje na putu i sprečavaju da on to prima; stoga da bi to mogao primati, čovek mora da ukloni zla i obmane koliko god može, i tako da se pripremi da prima influks. Kada posle otklanjanja zala počne da prima influks, tada u isto vreme prima i novi razum i novu volju; i od nove volje i novoga razuma, on oseća zadovoljstvo kad čini dobro bližnjemu bez sebičnog cilja, a od novog razuma opaža zadovoljstvo kad uči o dobru i o istini radi njih samih i radi života. Onoliko koliko se stvaraju ovaj novi razum i nova volja kroz influks od Gospoda, toliko čovek koji se preporodio, priznaje i veruje da dobro i istina kod njega, a koji na njega utiču, da nisu od njega nego od Gospoda, kao i to, da sve ono što je od njega samoga, ili što je njegovo vlastito, da je samo zlo.

3. Sve ovo pokazuje šta je to biti nanovo rođen, kao i št e novi razum i nova volja. Ali preporađanje kroz koje se dobija novi razum i nova volja, ne izvodi se u trenutku, nego traje od najranijeg detinjstva sve do svršetka života, a posle u drugom životu kroz večnost; a izvodi se Božanskim sredstvima, koja su nebrojena i neizreciva; jer sam po sebi, čovek je samo zlo. O ovim sredstvima malo ko išta zna u naše vreme, zato što čovek neće da bude preporođen, niti misli da postoji preporod, a koji sadrži neizrecive stvari, čini glavni deo anđeoske mudrosti i takve je prirode da to ne može da u potpunosti razume ni jedan anđeo kroz večnost. Otuda je to glavni predmet o kome se govori u unutrašnjem smislu Reči.

4. Da je Efraim novi razum u Prirodnom, jasno je iz mnogih odlomaka u Reči, posebno kod Osije (Ozeja), koji puno govori o Efraimu, i gde čitamo sledeće: Poznajem Efraima , a Izrailj nije sakriven od mene; jer se sada kurvaš, Efraime, Izrael se oskrvni. I ponositost Izrailjeva svjedoči mu u oči; za to će Izrailj i Efraim pasti za bezakonje svoje, i pašće i Juda s njima, Trubite u rog u Gabi, u trubu u Rami. Efraim će opustjeti u dan kara. Zato ć u ja biti Efraima kao moljac, i biti kao crv domu Judinu: I Efraim vidje bolest svoju, i Juda svoju ranu, i otide Efraim Asircu i Juda posla caru koji bi ga branio, ali vas on ne može iscijeliti niti će vas opostiti rane vaše Osija 5:3, 5, 9, 12, 13).

Opet kod istoga proroka: Kad liječim Izrailja, tada se pokazuje nezakonje Efarfimovo i zloća Samarijska; jer čine laž, i lupež ulazi. Efraim je kao glub, lud, bezuman; zovu Egipat, idu u Asirsku. Kada otidu, razapeću na njih mrežu svoju, kao ptice nebeske svući ću ih, karaću ih kako je kazivano na zboru njihovu Osija 7:1, 11, 12)

5. Opet: Proždrijeće se Izrailj, biće među narodima kao sud, na kom nema miline. Jer otidoše k Asircu, divljemu magarcu, koji je sam za se; Efraim naima ljubavnike Osija 8:8, 9). Oni neće nastavati u zemlji Gospodnjoj; nego će se vratiti Efraim u Egipat, i oni će jesti nečisto u Asirskoj Osija 9:3. Opkolio me je Efraim lažju i dom Izrailjev prijevarom; ali Juda još vlada s Bogom i vjeran je sa svetima. Efraim se hrani vjetrm, i ide za ustokom (isočnim vjetrom); svaki dan množi laž i pogibao, i hvataju vjeru s Asircem i nose ulje u Egipat Osija 11:12; 12:1); pored mnogih drugih odlomaka kod istoga proroka o Efraimu (kao u pogl. (4:17-19; 5:3, 5, 9, 11-14; 7:8-9, 9:8).

6. U svim ovim odlomacima pod Efraimom se misli na Intelektualno crkve, pod Izrailjem, njeno Duhovno, a pod Judom, njeno Nebeskol; pa pošto se itelektualnio crkve označava Efraimom, stoga se tako često kaže da Erfaim otide u Egipat, i u Asirsku, jer se Egiptom označavaju spoljašnja-znanja, a Asirskom, umovanja od spoljašnjih-znanja; oba se odnose n azum. (Da Egipat označava spoljašnja-znanja, može se videti gore, br. 116, 1165, 4966); a da Asirska označava razum i umovanje , br. 119, 1186).

7. Na sličan način u sledećim se odlomcima pod Efraimom misli se na razumevanje u crkvi (razum crkve): Raduj se mnogo, kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska; evo, car tvoj ide k tebi, pavedan i spasava, krotak i jaše na magaretu, i na magaretu, mladetu magaričinu. Jer ću istrijebiti iz Efraima kola i iz Egipta konje, i istrijebiće se luk ubojiti, i on će kazivati mir narodima i vlast će mu biti od mora do mora, i od rijeke do krajeva zemaljskih. Jer razapeh sebi Judu kao luk, i naučih Erfraima, i podigoh sinove tvoje, Sione, na sinove tvoje , Grčka, i učinih te da si kao mač junački (Zaharija 9:9, 10, 13);

Ovo se kaže o Gospodovom dolasku i o Neznabošcma. Istrijebiti kola iz Efraima i konje iz Jerusalima, označava otseći razumevanje crkve (razum crkve) ; naučih Efraima luku označava dati novo razumevanje (razum): Da kola označavaju doktrinu, može se videti gore. br. 5321); a konj, razumevanja (br. 2760-2762, 3217); i luk oznaava doktrinu (br. 685, 686, 2709); jer doktrina zavisi od razumevanja , jer ono što se razume, to se veruje, tako da razumevanje doktrine određuje karakter vere.

8. Otuda se sinovi Efraimovi nazivaju oni koji strijeljaju iz luka, kod Davida: A sinovi Efraimovi naoružani, koji strijeljaju iz luka, vratiše se natrag kad bijaše boj (Psalam 78:9).

Kod Jezikilja: Ti, sine čovječiji, uzmi jedno drvo i napiši na njemu: Judi i sinovima Izrailjevim, drugovima njegovijem. Pa onda uzmi drugo drvo, i na njemu napiši: Josipu drvo Efraimovo i svega doma Izrailjeva, drugova njegovijeh. I sastavi ih jedno s drugim da budu kao jedno u mojoj ruci, i reci im: ovako veli Jehova Bog: evo, ja ću uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoše, i sabraću ih od svuda, i dovešću ih u zemlju njihovu Jezekilj 37:16, 217? 37:19); ovde se pod Judom misli na Nebesko crkve, pod Izrailjem, na Duhovno, a pod Efraimom na njeno Intelektualno. Da ovi postaju jedno kroz ljubav ka bližnjemu, označeno je jednim drvetom (štapom) koji je načinjen od dva. (Da je drvo dobro ljubavi ka bližnjemu, pa stoga i dobro u delima, može se videti gore, b. (1110, 2784, 2812, 3720, 4943).

9. Kod Jeremije: Jer će doći dan kad će vikati čuvari na gori Efraimovoj: ustanite, da idemo na Sion, ka Jehovi Bogu svojemu. Ići će plačući, s molitvama ću ih dovesti natrag; i vodiće ih pokraj potoka pravijem putem, na kom se neće spoticati, jer sam otac Izrailju , a Efraim je prvenac moj (Jeremije 31:6, 9);

Ko stoga: Čujem doiista Efraima gdje tuži: pokarao si me, te sam pokaran, kao june neuko; obrati me da se obratim, jer si ti Jehova Bog moj. Nije li mi Efraim mio sin? nije li dijete predrago? Od kad govorih protiv njega, jednako ga se opominjem; za to je srce moje ustreptalo radi njega, doista ću se smilovati na nj, govori Jehova Jeremija 31:18, 20).

Kod istoga:- I povratiću Izrailja u torove njegove, i pašće po Karmelu i Bazanu, i po gori Efraimovoj i Galadu sitiće se duša njegova Jeremija 50:19).

Kod Isaije: Teško gizdavome vijencu pijanica Efraimovih, uvelom cvijetu krasnoga nakita njihova koji su uvrh rodnoga dola, pijani od vina! (Isaija 28:1).

10. I u ovim odlomcima Efraim oznčava razumevanje crkve. Razumevanje crkve je razumevanje članova crkve o istinma i dobrima, to jest, o doktrinama vere i ljubavi prema bližnjemu; to jest, pojam, ili ideja o tome. Sama istina je Duhovno crkve, a dobro je njenoi Nebesko; ali različiti ljudi različito shvataju istinu i dobro; kakvo je razumevanje istine, takva je istina kod nekog; Isto je i sa razumevanjem dobra.

11. Šta je volja crkve, koja je volja označena Manasijom, može se saznati iz onoga kako se ona shvata, a to je označeno Efraimom. Sa voljom crkve je kao i sa razumevanje crkve, to jest, ona je različita kod svake osobe. Manasija označava ovakvu volju kod Isaije: Od gnjeva Jehove nad vojskama zamračiće se zemlja i narod će biti kao hrana ognja, niko neće požalii brata svojega. Manasija Efraima, i Efraim Manasiju, a obojice će se složiti na Judu: Kod svega toga neće se odvratiti gnjev njegov, nego će ruka njegova još biti podignuta (Isaije 9:19-21); ovde niko neće požaliti brata svojega Manasija Efraima, a Efraim Manasiju, označava da će volja člana crkve biti protivu razumevanja, i razumevanje protivu njegove volje.

12. Kod Davida: Bog reče u svetinji svojoj: veseliću se i razdijeliću Sihem, i dolinu Sohot razmjeriću. Moj je Galad, moj je Manasija. Efraim je krjepost glave moje, Juda je skiptar moj Psalam 60:6, 7);

Opet: Pastire Izrailjev, čuj! koji vodiš sinove Josipove, kao ovce, koji sjediš na heruvimima, javi se. Pred Efraimom i Benjaminom i Manasijom probudi krjepost svoju, i hodi da nam pomogneš (Psalam 80:1, 2); i ovde Efraim označava razumevanje crkve, a Manasija njenu volju. Isto je jasno iz blagoslova koji je Jakov dao Efraimu i Manasiji pred svoju smrt (Postanje 48); isto kao i iz Jakovljevog prihvatanja Efraima umesto Rubena i Manasije umesto Simeona (stihovi 3-5); jer se Rubenom onačavalo razumevanje crkve, ili vera u razumevanju (u razumu) i u doktrinei (br. 3861, 3866); Simeonom, vera u delu, ili poslušnosti volje da se izvršava istina, od koje i preko koje se stvara ljubav k ližnjemu, a to je istina u delu, koja je dobro nove volje (br. 3869-3872).

13. Razlog što je Jakov, tada Izrailj, blagoslovio Efraima više nego Manasiju, polažući svoju desnu ruku na prvoga a levu na drugoiga (stihovi 13-20), bio je isti onaj kao kad je Jakov ranije okrenuo ka sebi pravo prvenaštva od Isava, i isti u slučaju Fereza i Zare, sinova Judinih od Tamare, kada je Zare, koji je bio prvorođeni, izašao posle Fereza (Postanje 38:28-30). Razlog je bio to što je istina vere, koja pripada razumu, po izgledu na prvome mestu za vreme čovekovog preporađanja, posle čega da dolazi dobro ljubavi ka bližnjemu, koje pripada volji, koje je po izgledu na drugome mestu; dok je u stvari dobro na prvome mestu, što se jasno pokazuje onda kad se čovek preporodi (vidi gore, br. 3314, 3539, 3548, 3556, 3563, 3570, 3576, 3603, 3701, 4243, 4244, 4247, 4337, 4925, 4926).