316. I imaše sedam rogova. Da ovo označava, kome pripda Svemoć, vidi se iz značenja roga, koji označava moć istine protivu obmane, ali kada se time opisuje Gospod, tada označava svu moć ili svemoć. Razlog da je Jagnje viđeno sa sedam rogova, je zato što sedam označava sve, i kaže se za ono što je sveto (vidi gore, br. 257). Rog i rogovi označavaju moć, jer moć rogate stoke, kao volova, ovnova, jaraca, i drugih, leži u njihovim rogovima. Da rog ili rogovi označavaju moć istine protivu obmane, a u najvišem smislu, gde se govori o Gospodu, Svemoć, a u obrnutom smislu, moć obmane protivu istine, vidi se iz mnogih odlomaka u Reči; i pošto se otuda vidi šta rogovi u Reči označavaju, a koji se često pominju kod Danila, a tako isto i u Apokalipsi, i pošto se još uvek koriste kod krunisanja kraljeva, želim da ih navedem.

Kod Jezekilja:

2. U onaj ću dan učiniti da naraste rog domu Izrailjevu, i tebi ću otvoriti usta među njima, i znaće da sam ja Jehova (29:21).

Učiniti rod domu Izrailjevu, označava istinu u obilju, gde dom Izrailjev označava crkvu; pošto je to označeno rogom i njegovim rastom, stoga se i kaže, I tebi ću otvoriti usta među njima, čime se označava besediti istinu.

I u prvoj knjizi Samuilovoj:

3. Podiže se rog moj u Jehovi; otvoriše se usta moja na neprijatelje moje, jer sam radosna radi spasenja mojega. On će dati snagu caru svojemu, i uzvisiće rog pomazaniku svojemu (2:1, 10).

Ovo je proročki govor Hanin. Rog koji se podiže u Jehovi, označava da ju je ispunila Božanska istina, i učinila je silnom protivu obmana; pa stoga što je to označeno, kaže se, Otvoriše se usta moja na neprijatelje moje; otvoriti usta označava besediti istinu snažno, a neprijatelji označavaju obmane koje razgone Božansku istinu. On će dati snagu caru svojemu, i uzvisiće rog pomazaniku svojemu, označava Gospodovu Svemoć od Božanskog dobra preko Božanske istine; jer snaga u Reči kaže se za moć dobra, a rog za moć istine; a pomazanik Jehovin označava Gospoda kao Božansko Ljudsko, koje poseduje Svemoć (kao što se može videti, br. 3008, 3009, 9954).

Kod Davida:

4. Jehova je uzvisio rog naroda svojega, slavu svijeh svetaca svojih, sinova Izrailjevih, naroda, koji je blizu njega (Psalam 148:14).

Uzvisiti rog naroda svojega, označava da ih je On ispunio Božanskim istinama, stoga se kaže, Slava svih svetaca njegovijeh, sinova Izrailjevih, naroda koji je blizu njega, jer oni se nazivaju svetima koji su u Božanskim istinama, jer je Božanska istina ono što se naziva svetim (kao što se može videti gore, br. 204). Izrailj označava crkvu koja je u istinama, gde njeni sinovi označavaju istine; narod se kaže za one koji su u istinama, a za one za koje se kaže da su blizu njega, to su oni koji su povezani s Gospodom.

Kod istoga:

5. Jehova, Bože nad vojskama, ko je silan kao ti, Bože, i po milosti tvojoj uzvišuje se rog naš (Psalam 89:8, 17).

Uzvisivati rog označava ispuniti Božanskom istinom, i tako dati moć protivu obmana; zbog čega se kaže, doktrinu istine; Jehova, Bože nad vojskama, po milosti tvojoj imamo snagu (uzvisuje se rog naš); milost se kaže u Reči za crkvu, i za njenu doktrinu istine.

Kod istoga:

6. Blago onome koji je milostiv i daje u zajam! Pravda njegova traje do vijeka, rog se njegov uzvišuje u slavi (Psalam 112:5, 9).

Da rog označava Božansku istinu, vidi se iz ove okolnosti, što se kaže, njegova će pravda trajati do vijeka, a rog se njegov uzvisuje u slavi; pravda u Reči kaže se za dobro, pa se stoga rog kaže za istinu; jer u svakoj pojedinosti Reči postoji brak dobra i istine; slava isto tako označava Božansku istinu.

Kod Avakuma:

7. Blistavilo Jehovino bijaše kao svjetlost (kao sunce), zraci izlažahu mu iz ruku, i ondje bježe sakrivena sila njegova (3:4).

Pošto rogovi označavaju Božansku istinu sa silom, stoga se kaže, Blistavilo Jehovino će biti kao sunce, a u rogovima je sakrivena Njegova snaga. Blistavilo Jehovino i sunce (svetlost), označava Božansku istinu; a skrivanje njegove sile u rogovima, označava svemoć Božanskog dobra preko Božanske istine, jer sva moć dobra je kroz istinu; a u Božanskoj istini leži sakrivena Svemoć kaja pripada Božanskom dobru.

Kod Davida:

8. Nađoh Davida, slugu svojega, svetim uljem svojim pomazah ga. Istina je moja i milost moja s njim. Ruka će moja biti jednako s njim; i u moje ime uzvisiće se rog njegov (Psalam 89:20, 21, 24).

Davidom se označava Božanska istina (kao što se može videti gore, br. 205); a njegovim se rogom, koji će se uzvisiti, označava Njegova Božanska moć, koju ima od Božanskog dobra preko Božanske istine; stoga se kaže, Moja će istina i milost biti s njim; milost u Reči, kada se govori o Jehovi ili Gospodu, označava Božansko dobro Božanske ljubavi. Pošto se Davidom označava Gospod kao Božanska istina koja proističe od Njegovog Božanskog Ljudskog, stoga se on naziva David sluga Moj; slugom se u Reči označava sluga u opštem smislu, a kaže se i o istini, jer služi dobro radi nečega, ovde radi moći.

Kod istoga;

9. Učiniću da poraste rog Davidu, postaviću vidjelo pomazaniku svojemu (132:17).

Ovde se Davidom označava Gospod kao Božanska istina, a isto tako i pomazanikom; učiniti da Mu poraste rog, označava umnožavanje Božanske istine u nebesima i na zemljama od Njega; stoga se kaže, Postaviću vidjelo pomazaniku svojemu, čime se označava isto. Da Gospod kao Božanska istina koja proizlazi od Njegovog Božanskog dobra naziva videlom, može se videti gore, br. 62. Kod istoga: 10. Jehova je snaga moja, stijena moja, tvrdi grad moj; Bog je stijena u koju se uzdam, štit moj, i rog spasenja mojega (Psalam 18:1, 2; 2 Samuilova 22:3).

Snaga i stena, kada se govori o Jehovi ili Gospodu, kao u ovome odlomku, označavaju svemoć; tvrdi grad i stena u koje se uzda, označavaju odbranu; snaga, tvrdi grad, i štit u Reči kažu se za Božansko dobro; kamen, stena, i rog kažu se za Božansku istinu; stoga se tim stvarima označava svemoć, odbrana, i spasenje, koji su od Božanskog dobra preko Božanske istine.

Kod Luke:

11. Blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev; jer pohodi i izbavi narod svoj, i podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svojega; da nas izbavi od naših neprijagtelja (1:68, 69, 71).

Ovo je proročanstvo Zaharije o Gospodu i Njegovom dolasku. Rog spasenja u domu Davidovom, označava svemoć spasavanja uz pomoć Božanske istine od Božanskog dobra; rog označava tu svemoć; dom Davidov označava Gospodovu crkvu. Neprijatelji, od kojih treba da nas izbavi, su obmane od zla, jer su ovo neprijatelji od kojih Gospod spasava one koji Ga primaju; da nije bilo drugih neprijatelja od kojih Gospod spasava one koji se nazivaju Njegovim narodom, poznato je.

Kod Miheja:

12. Ustani i vrsi, kćeri Sionska, jer ću ti načiniti rog gvozden, i kopita ću ti načiniti mjedena, te ćeš satrti u komade mnoge narode (4:13).

Ustani i vrsi kćeri Sionska, označava razgonjenje zla kod onih koji pripadaju toj crkvi; vrsiti, označava rasipati; a kći Sionska označava crkvu koja je u osećanju dobra. Načiniću ti rog od gvožđa, označava Božansku istinu silnu i moćnu; a kopita od mjedi imaju slično značenje, gde kopita označavaju istine u poslednjim stvarima. Da ćeš satrti u komade mnoge narode, označava kako bi raspršala obmane; jer narodi se kažu za istine, a u obrnutom smislu, za obmane.

Kod Zaharije:

13. I vidjeh, i gle, četiri roga koji razmeću Judu, Izrailja i Jerusalim. Po tom mi pokaza četiri kovača, i reče: ovo u rogovi koji razmetnuše Judu da niko ne podiže glave; a ovi dođoše da ih uplaše, da odbiju rogove narodima koji podigoše rog na zemlju Judinu da je razmetnu (1:18-21).

Ovime se opisuje pustošenje crkve, a posle njena obnova. Judom, Izrailjem, i Jerusalimom, označavaju se crkva i njena doktrina; rogovi, od kojih se plaše, označavaju obmane od zla i koje pustoše crkvu; kovači označavaju isto što i gvožđe, naime, istinu u poslednjim, koja je silna i moćna, stoga ista koja je označena gvozdenim rogom; stoga se o njemu kaže, Ovi dođoše da razbiju rogove narodima koji su podigli rog protivu zemlje Judine. Rogovi naroda označavaju obmane od zla koje pustoše crkvu, i koje se razgone kako bi se ona /crkva/ mogla obnoviti.

U Plaću:

14. Gospod razori u gnjevu svim gradove Judine; i na zemlju obori i oskrvni carsto i knezove njegove. Odbi u žestokome gnjevu sav rog Izrailju (2:2, 3).

Ovde se govori o potpunom pustošenju crkve. Poslednje vreme, kada je opustošena, označeno je žestokim gnevom Gospodovim sa, Razori u gnjevu svom gradove Judine, i na zemlju obori i oskrvni carstvo i knezove njegove. Kći Judina označava crkvu; njeni gradovi označavaju istine od dobra; carstvo i knezovi označavaju istine od dobra; otuda je jasno šta se označava sa, Odbi u žestokome gnjevu rog Izrailju, naime, svu moć istine crkve da se odupre obmanama od zla.

Kod Danila:

13. Danilo vidje u viđenju četiri velike zvijeri kako izlaze iz mora, svaka drugačija; četvrta vrlo snažna, sa gvozdenim zubima. Ona proždiraše i lomljaše u komade; a imala je deset rogova; i opazih i gle, drugi mali rog im izraste, a tri prva iskorijeniše se pred njim; i u ovoga bjehu oči kao oči čovječije, a usta govorahu velike stvari. I vidjeh ovaj rog učini rat sa svetima, i prevlada ih, i govoraše rije i protivu Svevišnjega; a deset rogova, to su deset careva, i on će pokoriti tri cara (7:3, 7, 8, 21, 23, 24, 25).

Da se ovde rogovima označavaju obmane koje razaraju istine crke, očito je. Zveri, koja izlazi iz mora, označava se ljubav prema sebi, iz koje potiču sva zla, u ovome slučaju ljubav da se vlada nad nebom i zemljom, kojoj kao potčinjena sredstva služe svete stvari; ovakva je ljubav koja je označena Vavilonom u Apokalipsi. Zver je viđena kako izlazi iz mora, jer more označava prirodnog čoveka odvojenog od duhovnog; jer je on tada takav da više od svega želi da vlada nad svima, i da potvrđuje svoju vladavinu smislom slova u Reči. Deset rogova označavaju obmane svake vrste, jer deset označava sve; stoga se kaže i da su deset rogova deset careva, jer carevi označavaju istine, a u obrnutom smislu, obmane. Mali rog, koji je izrastao među ovima, pred kojim su tri roga pred njim iskorenjena, označava potpuno izokretanje Reči pomoću primjene smisla slova, da potvrde ljubav za vladanjem. Ovaj se rog naziva malim, jer tako ne izgleda kada je Reč izokrenuta; a ono što se ne pokazuje pred vidom čovekovog duha, ili pred njegovim razumom, smatra se da ili sa nije ništa, i da je nešto malo; u duhovnom svetu ovakve se stvari pokazuju, ali samo ih neki razumeju. Tri roga koja su pre toga bila iskorenjena, označavaju istine Reči tamo, koje se tako razaraju obmanama; te su istine označene i sa tri cara koja su njima potčinjena. Sa tri se ne označavaju tri, nego ono šo je puno, stoga da su istine bile potpunio razorene. Pošto taj rog označava izokrenutost Reči u pogledu smisla slova, a taj se smisao pokazuje pred očima ljudi da bi se tako razumeo, i nikako drugačije, stoga mu niko ne može protivurečiti, stoga se kaže o ovome rogu da je imao oči kao što su oči ljudi i da su njegova usta govorila velike stvari. Oči označavaju razumevanje; a oči kao oči čoveka, razumevanje kao istine; a usta označavaju misao i govor iz toga.

Iz ovih se razmatranja sada može videti šta je označeno stvarima koje se ovde pominju; kao šta je označeno zveri koja se podiže iz mora, koja je imala deset rogova, i gvozdene zube, i koja je proždirala i lomila u komade; šta malim rogom koji se među njima pojavio, pred kojim su se tri roga iskorenila, a u kojega su bile oči kao oči čoveka, a usta govorila velike stvari; kao i šta je bilo označeno ratom sa svetima i kako ih je savladao, i da je govorio svetogrdne riječi protivu Svevišnjega; i da su rogovi bili toliko careva.

Kod istoga;

16. I vidjeh u utvari ovna sa dva roga, a rogovi su bili visoki; a jedan je bio viši od drugoga, a viši izraste poslednji. I vidjeh ovna gdje bode na zapad i na sjever i na jug, i ni jedna zvijer ne mogaše mu odoljeti. I gle, iđaše jarac od zapada povrh zemlje a ne doticaše se zemlje; i taj jarac imaše rog znamenit među očima svojim. I dođe do ovna koji imaše dva roga, kojega vidjeh gdje stoji kraj vode, i potrča na nj gnjevno silom svojom. I vidjeh ga gdje dođe do ovna, i razgnjevi se na nj udari ovna, te mu slomi oba roga i ne bješe sile u ovnu da mu odoli, nego ga obori na zemlju i pogazi. I jarac posta vrlo velik; i kad osili, slomi se veliki rog, i mjesto njega narastaše znamenita četiri roga prema četiri vjetra nebeska. I iz jednoga od njih izide jedan rog mali i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji. I naraste dori do vojske nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i od zvijezda, i pogazi ih, i naraste dori do poglavara toj vojsci, i uze mu svagdašnju žrtvu, obori istinu na zemlju (8:2-12, 21, 25).

Ovde se opisuje još jedna stvar koja pustoši crkvu, a to je vera sama. Ovnom se označava dobro ljubavi prema bližnjem i njena vera, a jarcem vera odvojena od ljubavi prema bližnjem, ili vera sama; ili, što je isto, oni koji su u njoj; njihovim se rogovima označavaju istine od dobra i obmane od zla, koji se bore; istine od dobra /označavaju se/ rogovima ovna; a obmane od zla, rogovima od jarca: ovnom sa dva roga, jednim višim od drugoga, a drugi koji izraste poslednji, označava se istina vere od dobra ljubavi prema bližnjem; a ovo treba da razume u skladu s influksom dobra i istine kod ljudi i duhova, jer svo dobro se prima iza, a sva istina ispred. Jer mali mozak je stvoren da prima dobro volje, a veliki mozak da prima istinu razuma. Zapadom, severom, i jugom, kada je rog rastao, označavaju se dobra i istine koje primaju oni koji su u ljubavi prema bližnjemu i u veri iz nje, i pomoću kojih oni razgone zla i obmane.

Jarcem koji je pokrio celu zemlju označava se vera odvojena od ljubavi prema bližnjem, koja potiče od zla života; jarac od koze označava tu veru; zapad označava zlo života; zemlja označava crkvu; a imao je rog koji se video između očiju, označava da je to bila samo-inteliegencija; da je udario na ovna vrlo gnevno, i slomio njegova dva roga, i bacio ga na zemlju, i zgazio ga, označava potpuno razaranje ljubavi prema bližnjemu i vere iz nje; jer kada se razori ljubav prema bližnjemu, razara se i vera, jer je potonja od prethodne. To što je veliki rog jarca bio slomljen, i da su na mesto njega izrasla četiri, prema četiri vetra nebeska, označava sve obmane povezane sa njihovim zlima; rogovi označavaju obmane od zla; četiri, njihovu povezanost; a četiri vetra nebeska sve kako obmane tako i zla. Da je iz jednoga od njih izašao jedan mali rog, označava opravdanje kroz to, jer je to rođeo kroz načelo vere same; kaže se da je mali, zato što ne izgleda kao obmana.

Da je ovaj rog rastao vrlo prema jugu, i prema istoku, i prema krasnoj zemji (prema slavi); i da je rastao čak i do nebeske vojske, i bacio na zemlju tu vojsku, i pogazio je, označava da je razbio sve istine i dobra crkve. Jug označava gde je istina u svetlosti; istok i slava označavaju gde je istina jasna; vojska nebeska označava sve istine i dobra neba i crkve; baciti na zemlju vojsku, i pogaziti je, označava potpuno je razrušiti; uzdizati se, sve do poglavara vojske, i da je stan svetinje bio oboren, označava odricanje Gospodovog Božanskog Ljudskog, i stoga pustošenje crkve. Poglavar vojske označava Gospoda kao Božansko Ljudsko, jer od njega proističu sve istine i dobra koja sačinjavaju crkvu; stan svetinje označava crkvu gde su te stvari; a one su istine razorena od obmana koje su time označene, što je očito, jer se kaže, i baci istinu na zemlju.

Da su ovakve stvari označene ovnom i jarcem, i njihovim rogovima, vrlo je jasno sudeći po izgledima u duhovnom svetu; jer, kada su se oni koji su se bili potvrdili u doktrini vere same, i u opravdanju preko nje, raspravljali s onima koji su bili u doktrini ljubavi prema bližnjem, tada su se onima koji su stajali daleko od jaraca, pokazivai slični rogovi, sa sličnim uvredama i gnevom protivu ovna ili ovnova, i videlo se kako jarac gazi stoplalima po zvezdama. Ove sam stvari i ja video, a videli su ih i oni koji su stajali pored mene, koji su se tada uverili da su kod Danila takve stavri označene; a i da su slične stvari označene ovcama na desnoj strani a jarcima na levoj strane (Matej, 25:32 do kraja); naime, ovcama oni koji su u dobru ljubavi prema bližnjem, a jarcima oni koji su u veri samoj.

Iz ovih odlomaka, koji su navedeni iz Danila, može se u nekoj meri videti šta je označeno u Otkrovenju:

Aždajom sa deset rogova (12:3).

Zvijeri koja sje izlazila iz mora, koja je imala deset rogova (13:1).

Ženom koja se vidjela kako sjedi na crvenoj zvijeri, koja je imala deset glava i deset rogova; o kojoj je anđeo rekao: dest rogova koje vidiš, su deset careva (17:3, 5, 12).

Ali o ovim predmetima vidi objašnjenje na sledećim stranicama.

17. Da se moć obmane protivu istine označava rogom ili rogovima, jasno je iz sledećih odlomaka: Kod Jeremije:

Rog Moavov će se otkinuti, i mišica njegova slomiti (48:25).

Moavom se označavaju oni koji su u lažnim dobrima, i u obmana iz ovih, koja /dobra/ su u sebi obmane. Razbijanje ovih obmane označeno je rogom Moava koji će se otkinuti, a razaranjem Moavovih zala slamanjem njegove mišice.

U Plaču:

18. Jehova razveseli tobom neprijatelja, podiže rog protivnicima tvojim (2:17).

Neprijateljem se označava zlo, a protivnicima obmane od zla; podignuti rog protivnika, znači da će obmane prevladati nad istinama i razoriti ih.

Kod Jezekilja:

19. Što bokovima (bocima) i ramenima otiskujete i rogovima svojm bodete sve bolesne tako da ih razagnaste na polje (34:21).

Otiskivati bokovia i ramenima, i svom snagom; bosti bolesne ovce dok ih ne razagnaju na polje, označava pomoću obmana razarati one koji su naklonjeni dobru, ali još nisu u istinama od dobra, ali ih žele.

Kod Amosa:

20. Kad pohodim Izrailja, tada ću pohoditi i oltare Vetiljske, i odbiće se rogovi oltaru i pašće na zemlju (4:14).

Oltarima Vetiljskim označava se bogoštovanje od zla, a rogovima oltara označavaju se obmane toga zla; a da ovi treba da se razore, ozna eno je rogovima koji će biti odbijeni, i koji će pasti na zemlju.

Kod istoga:

21. Vi se radujete onome što nije ništa, i govorite: nijesmo li svojm snagom dobili rogove? (6:13).

Dobiti rogove vlastitom snagom, označava moć vlastite inteligencije da se steknu obmane pomoći kojih se razaraju istine.

Kod Davida:

22. Kažem havališama: ne hvališite se, i bezakonicima: ne dižite roga. Ne dižite u vis roga svojega, ne gvorite tvrdovrato. Sve ću rogove bezbožnicma polomiti, a rogovi pravednikovi uzvisiće se (Psalam 75:4, 5, 10).

Dizati rok visoko, označava braniti obmanu snažno protivu istine; stoga se kaže, ne govori tvrdovrato. Otkidanjem rogova označava se razbijanje njegovih obmana; a podizanjem rogova pravedniku, označava se činiti da istine od dobra budu moćne i snažne.

23. Pošto se podizanjem rogova visoko označava ispuniti istinama, i učiniti ih moćnima i jakima protivu obmana, stoga se te istine nazivaju rogovi jednoroga, jer su ovi uzdignuti. Kao kod Mojsija:

Krasota je njegova kao u prvenca teleta, i rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga; njima će bosti narode sve do kraja zemlje: to je mnoštvo tisuća Jefremovijeh i tisuće Manasijine (Zak. Ponov. 33:17).

Ove se stvari kažu o Josifu, kojim se, u najvišem smislu, predstavlja Gospod kao Božansko duhovno, ili kao Božanska istina u nebu; otuda se Josifom označavaju oni koji su u Gospodovom duhovnom carstvu (kao što se može videti, br. 3969, 3971, 4669, 6417). Prenac teleta (vola), koji ima čast, označava dobro duhovne ljubavi; njegovi rogovi koji su rogovi jednoroga, označavaju istine u svojoj punini, i u sili; bosti narode do krajeva zemaljskih, označava poučvati u istinama sve one koji pripadaju crkvi, i na taj način rasterivati obmane. Deset hiljada Jefremovijeh i hiljade Manasijine, označavaju obilje istine a otuda i mudrosti, i obilje dobra a otuda i ljubavi. Da Jefrem, u Reči, označava Intelektualno crkve, koje pripada istini, i da Manasija označava Voljno crkve, koje pripada dobru, može se videti, br. 3969, 5354, 6222, 6234, 6238, 6267, 6296; i da deset hiljada (mnoštvo) i hiljade označavaju vrlo mnogo, stoga obilje.

Kod Davida:

24. Sačuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova jednoroga (bivolovih), čuvši, izbavi me od rogova jednoroga (Psalam 22:21).

Lavom se označava obmana silinom razarajući istinu; a rogovima jednoroga značavaju se istine koje prevladavaju nad obmanama.

Kod istoga:

25. Rog je moj kao rog u jednoroga (Psalam 92:10).

Rog jednoroga označava istinu u punini i moći.

U Apokalipsi;

26. I šesti anđeo zatrubi, i čuh glas jedan od četiri roga zlatnoga oltara, koji je pred Bogom (9:13).

Oltarom kadionim, koji se naziva i oltarom zlatnim, bilo je predstavljeno slušanje i primanje svih stvari bogoštovanja, koje su od ljubavi i ljubavi prema bližjemu od Gospoda, stoga one predstavljaju ovakve stvari bogoštovanja koje Gospod uzvisuje. Rogovi oltara predstavljaju istine koje proizlaze od dobra ljubavi; otuda se vidi zašto se glas čuo od četiri roga oltara, jer istine su sredstvo preko kojega dobro deluje i govori.

27. Pošto oltar predstavlja bogoštovanje Gospoda od dobra ljubavi, i pošto se svo bogoštovanje, koje je istinsko bogoštovanje, vrši od dobra ljubavi pomoću istina, stoga su postojali rogovi na oltaru. Da su bili rogovi na oltaru kadionom, vidi se kod Mojsija:

Načini četiri roga na oltar kadioni; ni neka izlaze iz njega. I obložićeš ih zlatom (Izlazak 30:2, 3, 10; 37:25, 26).

Da su rogovi izlazili iz samoga oltara, označavalo je da istine, koje su bile predstavljene rogovima, proizlaze od dobra ljubavi, koja je bila predstavljena oltarom; jer je sva istina od dobra. Da je bilo četiri, po jedan na svakom uglu, označavalo je da su bile četiri strane u nebu, čime su bile označene sve stvari istine od dobra.

Pošto su sva iskupljivanja i očišćenja izvođena preko istina od dobra, stoga se iskupljivanje vršilo na rogovima oltara,

Na rogovima oltara kadionog (Izlazak 30:10; Levitska 4:7).

I na rogovima oltara za žrtve paljenice (Levitska 4:25, 30, 34; 8:15; 9:9; 16:18).

A pošto je svaka Božanska zaštita dolazila od istina od dobra, stoga

Oni koji su počinili zla i plašili se smrti, oni su se hvatali za rogove oltara i tako bi se sačuvali (1. o Carevima 1:50, 51, 53);

Ali oni koji su počinili zlo sa predumišljajem, i voljno, ti se nisu mogli sačuvati (1. o Carevima 2:28-31).

Dalje, pošto su rogovi označavali istine od dobra, stoga, kada su se carevi pomazivali, to je bilo uljem iz roga. Da je David bio tako pomazan, može se videti (1. Samuilova 16:1, 13); i da je Solomon bio tako pomazan (1. o Carevima 1:39); ulje je označavalo dobro ljubavi. Zbog svih ovih značenja rogova, koja su bila poznata drevnima, bilo je uobičajeno praviti rogove koji cvetaju i koji su mirisni; otuda izraz, rog obilja .

3969. Stih 24. I nadjede mu ime Josip, govoreći: neka mi doda Bog još jednoga sina. Da ovo, u najvišem smislu, označava Gospoda kao Božansko duhovno; nutrašnjem smislu, duhovno carstvo, ili dobro vere; a u spoljašnjem smislu, spasenje, a isto tako i oplađavanje i umnožavanje, vidi se iz reprezentacije Josipa u Reči (o čemu vidi niže); i iz značenja Bog uze sramotu moju, a isto tako i iz Neka mi Bogdoda još jednoga sina; jer je je dobio ime Josip od uzeti idodati. Bog uze sramotu moju, označava da Rahela nije više nerotkinja, pa prema to nije više mrtva, kao što je za sebe rekla Jakovu (stih 1, br. 3908. Jer se Rahelom predstavlja osećanje za unutarnju istinu, ili unutarnji čovek u pogledu istine (br. 3758, 3782, 3793, 3819). Unutarnji čovek kao da je mrtav, ako mu po dobrima i istinama ne korespondira SEKCIJA 2 spoljašnji ili prirodni čovek (vidi br. 3493, 3620, 3623). Ova dva (čoveka) moraju da se povežu, tako da kao čine ne dva, nego jednoga čoveka. Do ovoga povezivanje ne može doći sve dok prirodni ili spoljašnji čovek nije pripremljen, to jest, dok ne primi i ne prizna opšte istine označene sa deset Jakovljevih sinova od Lije i robinja; i dok se dobro prirodnog čoveka ne pripoji istinama u njemu, koje se povezivanje označava poslednjim Jakovljevim sinom od Lije, naime, Zebulonom, koji je tako nazvan od priljubiti se (br. 3960, 3961). Kad dođe do ovoga pripajanja, unutarnji čovek i spoljašnji ulaze u nebeski brak, o kojem je gore bilo reči (br. 3952). Razlogada u njega ne ulaze pre toga, velika je tajna; jer treba da se dobro unutarnjeg čoveka tada spoji s dobrom spoljašnjeg, a preko ovoga i s istinom u njemu (unutarnjem čoveku); a isto tako i dobro unutarnjeg čoveka, preko osećanja istine u njemu, da se spoji s dobrom spoljašnjeg čoveka, kao i s istinom u njemu; to jest, neposredno i posredno (o kojem neposrednom i posrednom povezivanju vidi gore, br. 3314, 3573, 3616). Pošto se tada po prvi put unutarnji čovek povezuje sa spoljašnjim, a pre nego dođe do ovoga povezivanja, unutarnji čovek kao da i ne postoji, i kao da je mrtav (kaošto je rečeno gore), pa se stoga reklo, Bog uzesramotu moju. To je ono što je označeno sramotom za koju se kaže da ju je Bog uzeo, to jest da ju je uklonio, ili od koje ju SEKCIJA 3 je oslobodio. Ali pod rečima koje slede: Nekami Bog doda još jednoga sina, ozačena je druga tajna, koja je ovo. Josipom je predstavljeno Gospodovo duhovno carstvo, pa tako i duhovni čovek. Postoje dve stvari koje čine duhovnog čoveka, naime, ljubav ka bližnjemu i vera; ili što je isto, dobro i istina. Ljubav ka bližnjemu koja je iz vere, ili dobro koje je od istine, je ono što je predstavljeno Josipom; a vera u kojoj je ljubav ka bližjemu, ili istina u kojoj je dobro, je ono što je predstavljeno još jednim sinom, a to je predstavljeno

Benjaminom – o kojemu vidi Knjiga Postanja 35:16-18. Tako je Josip nebeski duhovno čovek; a Benjamin duhovno nebeski. Šta je razlika između ova dva, može se videti iz onoga što je pre bilo često rečeno o dobru od kojaga potiče istina, i o istini od koje potiče dobro. To je ono što je označeno Rahelinim rečima: neka miJehovadoda još jednoga sina. Ali ovu tajnu mogu da vide samo oni koji su u ljubavi ka bližnjemu iz vere (prim. prev. Oni koji čine dobro bližnjemu zato što tako vera nalaže); jer ovi su u poglednu njihovog unutarnjeg u svetlosti neba, u kojem svetlu je i inteligencija. Ali ovo ne mogu da vide oni koji su samo u svetlosti sveta, jer u ovoj svetlosti nema inteligencije, osim onoliko koliko u njoj ima i svetlosti neba. SEKCIJA 4 Anđelima, koji su u svetlosti neba, ovo su sasvim obične stvari. Iz svega ovoga sada se može videti da se rečima, Bog uze sramotu moju, kao i s Neka mi Jehovadoda još jednoga sina, u najvišem smislu, ozanačava Gospod kao Božansko duhovno; a u unutrašnjem smislu, Gospodovo duhovno carstvo, ili dobro vere; jer to je Duhovno u tome carstvu. Ali da se, u spoljašnjem smislu, ovim rečima označava spasenje, kao i oplođavanje i umnožavanje, to je stoga što to sledi (iz onoga što prethodi) (vidi br. 3971). SEKCIJA 5 Gospodovo duhovno carstvo, kao što je više puta gore rečeno, sastoji se od onih koji su u ljubavi ka bližnjem, pa stoga i u veri. Ono je odvojeno od Gospodovog nebeskog carstva, jer tosačinjavaju oni koji u ljubavi ka Gospodu ili koji su u najintimnijem (najdubljem) nebu; to su oni koji su duhovni, i koji sačinjavaju drugo ili unutarnje nebo. Razlog da se Bog prvo pominje – Bog uze sramotu moju, a onda Jehova – neka neka mi Jehova doda još jednoga sina, - je u tome što se prvo ime odnosi na uspinjanje od istine ka dobru, a drugo na spuštanje od dobra ka istini; jer je duhovni čovek u dobru od vere (to jest, u dobru od kojega potiče istina); ali pre nego li postane duhovan, on je u istini od vere (to jest, u istini u kojoj je dobro), jer Bog se (kao reč) koristi kad je predmet istina; a Jehova kada je dobro (br. 2586, 2807, 2822, 3921).

Da se SEKCIJA 6 Josipom predstavlja Gospodovo duhovno carstvo, ili duhovni čovek, pa tako i dobro vere, može se videti iz odlomaka u Reči gde se on pominje; kao u Jakovljevom, tada Izrailjevom, proroštvu; Josip je rodna grada, grana kraj izvora, kojoj se granci raširiše svrh zida. Ako ga i ucvijeliše ljuto i strijeljaše na nj, i biše mu neprijatelji strijelci, opet osta jak luk njegov i ojačaše mišice ruku njegovijeh od ruku jakoga Boga Jakovljeva, odakle posta kamen i pastir Izrailju. Od silnoga Boga oca tvojega, koji će ti pomagati, i od svemoćnoga,

koji će te blagosloviti ozgo s neba, blagoslovima ozdo iz bezdana, blagoslovima od dojaka i od materice. Blagosovi oca tvojega nadvisiše blagoslove mojih starijih svrh brda vječnijeh, neka budu nad glavom Josipovom i nad tjemenom odvojenoga između braće svoje (Postanje 49:22-26). U ovim proročkim rečima sadržan je, u najvišem smislu, opis Gospodovog Božanskog Duhovnog; a u unutrašnjem smislu, opis njegovog duhovnog carstva. Šta svaka pojedinost sadrži, biće, po Gospodobvoj Božanskoj milosti, rečeno kod objašnjevanja ovoga poglavlja. Tako, u SEKCIJA 7 proroštvu Mojsijevom: I za Josipa reče: blagoslovena je zemlja njegova od Jehove blagom s neba, rosom, i iz dubine ozdo, i blagom koje dolazi od sunca. I blagom koje dolazi od mjeseca, i blagom starijeh brda i blagom vječnijeh humova, i blagom na zemlji i obiljem njezinijem, i milošću onoga koji stoji u kupini. Neka to dođe na glavu Josipu i na tjeme odvojenome između braće svoje. Krasota je njegova kao u prvenca teleta, i rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga; njima će bosti narode sve do kraja zemlje; to je mnoštvo tisuća Efraimovih i tisuće Manasijine (Zak. Ponovljeni 33:13-17). SEKCIJA 8Pošto je Izrailj predstavljao Gospodovbu duhovnu crkvu (vidi br. 3305, 3654), stoga je Jakov, tada Izrailj, pre smrti rakao Josipu; Sada dakle dva tvoja sina, što ti se rodiše u zemlji Egipatskoj prije nego dođoh k tebi u Egipat, moji su, Efraim i Manasija kao Ruben i Šimun (Simeon) neka budu moji. Anđeo koji me je izbavljao od svakoga zla, da blagoslovi djecu ovu, i da se po mojemu imenu i po imenu otaca mojih Avrama i Isaka prozovu, i da se kao ribe namnože na zemlji (Postanje 48:5, 16). Jer dve stvari sačinjavaju duhovnu crkvu – razum i volja, od kojih je razum predstavljen Efraimom, a volja Manasijom. Iz ovoga je jasno zašto je Jakov. tada Izrailj, usvojio dva Josipova sina. Efraim se često pominje u Reči, osobito u proročkoj Reči, i njiime se označava Intelektualno istine i dobra, koje pripada duhovnoj crkvi.

Kod Jezikilja: Jehova reče: Sine čovječiji, uzmi jedno drvo (palicu) i napiši na njemu: Judi i sinovima Izrailjevim, drugovima njegovijem. Pa onda uzmi drugo drvo, i na njemu napiši: Josipu drvo Efraimovo i svega doma Izrailjeva, drugova njegovijeh. I sastavi ih jedno s drugim a budu kao jedno u tvojoj ruci. Reci im: ovako veli Jehova Bog: evo, ja ću uzeti drvo Josipovo, što je u Efraimovoj ruci, i plemena Izrailjeva, drugova njegovijeh, i sastaviću ga s drveom Judinijem, i načiniću od njih jedno drvo i biće jedno u ruci mojoj. I načiniću od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevim, i jedan će car biti svima njima, niti će više biti dva naroda, niti će viš iti razdijeljeni u dva carstva Jezekilj 37:16? 37:17? 37:19? 37:22). Ovde se govori o Gospodovom nebekom i duhovnom carstvu. Nebeski carstvo je Juda (br. 3654, 3881, 3921 na kraju); duhovno carstvo je Josip; i kaže se da ova dva carstva nikad neće biti dva{ign95} nego jedno. Ona su ujedinjena i SEKCIJA 10 Gospodovim laskom na svet. {ign94}Da su duhovni bili spaseni Gospodovim laskom{ign95} može se videti gore 2661, 2716, 2833, 2834.) O duhovnima Gospod govori kod Jovana: I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, ione Mi valja dovesti; i čuće glas Moj, i biće jedno stado i jedan pastir Jovan 10:16. Ovo je ono šo je označeno sa dva drveta (palice), Judinu iJosipovu, koja će se spojiti u jedno, i koja će biti jedno u ruci Gospodovoj. Jer nebesko sačinjava treće nebo, koje je najdublje; dok je duhovnodrugo nebo, koje je unutarnje; i ona su jedno, jer jedno utiče u drugo(to jest, nebesko u duhovno), gde je duhovno plan (podloga) za nebesko, i ona su tako čvrsto ustaniovljena. Jer je Božansko Nebesko u trećem nebu ili najdubkljem nebu ljubav ka Gospodu; a nebesko Duhovno je ljubav ka bližnjemu. Ova ljubav ka bližnjemu je glavna stvar u drugom ili unutarnjem nebu, gde su duhovni. Ovo pokazuje šta je priroda influksa, a isto tako i šta je to što se uspostavlja preko influksa. Drvo predstavlja dobro, kako dobro ljubavi ka Gospodu, tako i dobro ljubavi ka bližnjemu (br. 2784, 2812, 3720). To je bio razlog da se Juda i Josip (njehova imena) napišu na drvenim SEKCIJA 11 palicama, koje treba da postanu jedna. Tako kod Zaharije: I ukrijepiću dom Judin, i dom ću Josipov spasti, i dovešću ih natrag, jer mi ih je žao, i biće kao da ih nijesam odbacio, jer sam ja Jehova Bog njihov i uslišiću ih Zaharija 10:6. Ovde opet je predmet dva carstva, nebesko i duhovno (nebesko je Juda, a duhovno Josip), i spasenje duhovnog. SEKCIJA 12 Kod Amosa: Jehova veli domu Izrailjevu: Tražite Mene, i bićete živi, da ne obuzme doma Josipova kao oganj, i spali i ne bude nikog da gasi Betel(5:4, 6, 15). I ovde je duhovno označeno Josipom; dom Izrailjev je duhovna crkva (br. 3305, 3654); Josip je dobro ove crkve, pa se stoga kaže, Jehova veli domu Izrailjevu, Tražite mene, i bićete živi, da ne obuzme doma Josipova kao oganj.

Kod SEKCIJA 13 Davida: Pastire Izrailjev, čuj! Koji vodiš sinove Josipove kao ovce, koji sjediš na heruvimima, javi se! Pred Jefremom i Manasijom probudi krjepost svoju, i hodi da nam pomogneš. Bože, povrati nas, neka zasja lice Tvoje da se spasemo! (Psalam 80:1-3). I ovde na sličan način Josip je duhovni čovek; Efraim, SEKCIJA 14 Benjamin, i Manasija su tri sastavna dela te crkve.

Opet: Podignite pjesme, dajte bubanj, slatke gusle sa psaltirom. Trubite o mijeni u trubu, o uštapu radi praznika našega. Jer je taki zakon u Izrailju, naredba od Boga Izrailjeva. Za svedočanstvo postavi Josifu ovo, kad iđaše u zemlju Misirsku (Egipatsku). Jezik, koji ne znah, čuh (Psalam 81:2-5).

Da Josip ovde duhona crkva, ili duhovni čovek, vidi se iz svake reči i izraza; jer u Reči ima izraza i termina koji izražavaju duhovne stvari, i drugih izraza koji izražavaju nebeske stvari, i tako na sličan način kroz celu Reč. U ovom odlomku ima reči i izraza koji izražavaju duhovne stvari; kao pesma, psaltir, bubanj, gusle sa psaltirom, trubite u trubu o uštapu, radi oznaka praznika. Iz ovoga je jasno i to, da je SEKCIJA 15 ovde predmet duhovna crkva, koja je Josip.

Kod Jezikilja: Ovako veli Gospod Jehova: ovo su međe u kojima ćete naslijediti zemlju po dvanaest plemena Izrailjevih: Josipu dva dijela. (XLVII13). Ovde je predmet Gospodovo duhovno carstvo. I za to se kaže: Josipu dva dela. Gospodovo Božansko Duhovno je ono što se naziva Njegovim carstvom: jer Gospodovo carstvoje Njegova Božanska istina; dok je Njegovo sveštenstvo Njegovo Božansko dobro (br. 2015, 3009, 3670). Gospodovo carstvosamo je ono što je predstavljeno Josipom, kad je vladao zemljom Egiptskom, o kojoj reprezentaciji biće reči, po Gospodovoj Božanskoj milosti, na svome mestu. U pogledu Gospodovog Božanskog Duhovnog, ili Božanske istine koja je, u najvišem smislu, predstavljena Josipom, ono nije u u Gospodu, nego je od SEKCIJA 16 Gospoda; jer Gospod je samo Božansko dobro; a Božanska istina proizilazi iz Božanskog dobra. Da se poslužimo upoređenjem, to je kao sunce i njegova svetlost; svetlost nije u suncu, nego proizilazi iz njega; ili je to kao vatra, gde svetlo iz nje nije u vatri, ali proizilazi od vatre. Božansko dobro samo u Reči upoređuje se sa suncem, i s ognjem, i naziva se sunce i oganj. Gospodovo nebesko carstvo živi od dobra koje proističe od Gospoda; dok Njegovo duhovno carstvo (proističe) od istine koja potiče otuda (iz dobra); pa stoga u drugom životu Gospod se pokazuje nebeskim kao sunce; dok se duhovnim pokazuje kao mesec (br. 1053, 1521, 1529-1531, 3636, 3643). Itoplina i svetlo proističu iz sunca, toplina je – da uporedimo –dobro ljubavi, koje se naziva i nebeskom i duhovnom toplinom; i svetlost, istina koja potiče otuda, koja se naziva i duhovnom svetlošću (br. 3636, 3643). Ali unutar nebeske i duhovne svetlosti, koja u drugom životu proizilazi od Gospoda kao Sunca, je dobro ljubavi i istina vere, stoga i mudrost i inteligencija (br. 1521-1523, 1542, 1619-1632, 2776, 3190{ign95}

3195, 3222, 3223, 3339, 3485, 3636, 3643, 3862); jer sve što proističe od Gospod živo je. Iz ovoga možemo SEKCIJA 17 videti šta je Božansko Duhovno; i odakle dolazi duhovno carstvo, i nebesko carstvo; i da je duhovno carstvo dobro vere, to jest, ljubav ka bližnjemu, koja se uliva od Gospoda neposredno, a posredno preko nebeskog carstva. Božansko Duhovno, koje potiče od Gospoda, naziva se u Reči duhom istine, ili svetom istinom; ne da dolazi od duha, nego od Gospoda preko duha koji On šalje; kao što se može videti iz Gospodovih reči kod Jovana: A kad dođe on, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer ne će od sebe govoriti, nego će govoriti što čuje, i javiće vam što će biti u napredak. On će Me proslavitijer će od Mojega uzeti, i javiće vam Jovan 16:13, 14).