10019. I tako ćeš posvetiti ruke Aronu i sinovima njegovim. Da ovo označava uvođenje u reprezentaciju Božanske Moći Gospodove kroz Božansku Istinu od Božanskog Dobra, i moći koja iz toga proizlazi. Postoje dve ceremonije kojima se uvodi u sveštenstvo, pomazanje, i posvećenje ruke. Uvođenje kroz ceremoniju pomazanja imalo je za svrhu da predstavlja Gospoda kao Božansko Dobro; jer ulje kojim se pomazivalo, predstavljalo je dobro ljubavi, br. 10011; a uvođenje kroz ceremoniju posvećenja ruke imalo je za svrhu da se predstavlja Gospod kao Božanska Istina od Božanskog Dobra, i stoga kao moć. Jer ruka označava moć, br. 878, 4931-4937, 8069, 8153; ali rukom se označava i istina od dobra, br. 5623, 6344, 6423, 6948, 9639, 9643; i pošto glava i celo telo ispoljavaju svoju moć preko ruku, a moć je aktivno načelo čovekovog života, stoga ruka predstavlja i njegova dela, br. 9133; iz ovoga se vidi šta je posvećivanje ruku. Da Gospod ima svu moć, i da anđeli, duhovi i ljudi imaju moć samo od Njega, vidi br. 8200, 8281, 9327, 9410, 9639).

Razlog da se uvođenje u sveštenstvo izvodilo pomazanjem i posvećenjem ruke, bilo je to što se sve stvari koje postoje u nebesima i na zemlji, odnose na dobrotu stinu. Ali na koji se način posvećivalo ruke, opisuje se u ovome poglavlju od stiha 9-36; kao i u Levitskoj 7:22 do kraja; činilo se to preko drugoga ovna, koji se stoga nazivao ovan posvetni. Postupak posvećenja se izvodio tako što se ovan klao; što je deo njegove krvi stavljan na vrh desnoga uha, palac desne ruke, veliki palac na desnoj nozi Arona i njegovih sinova; da se krvlju s oltara, i uljem pomazanja pokrope Aron i njegovi sinovi, i njihove haljine; da se salo, rep, salo sa creva, mrežica sa jetre, bubrezi i njihovo salo, i desno pleće ovna, kao i hleb, presni kolači, i presne pogače, stave na dlanove ruku Arona i njegovih sinova, i da se obrću, a posle spale povrh žrtve paljenice prvoga ovna; da se obrću grudi, i levo pleće, da budu za Arona i njegove sinove; i da se meso peče na svetome mestu, a hleb koji ostane u košarici, oni treba da jedu na vratima šatora od sastanka; ovo je bio postuak posvećivanja ruku. Ali šta svaka od ovih ceremonija označavaju, biće pokazano, po Božanskoj milosti Gospodovoj, na sledećim stranicama.

Gospodova Božanska Moć, koja je bila predstavljena posvećenjem ruke Arona i njegovih sinova, je Božanska Moć spasavanja ljudske rase; a moć spasavanja ljudske rase je moć nad nebesima i nad paklovima; tom moći Gospodovom, i nijednom drugom, čovek se spasava. Jer se sve dobro ljubavi, i sva istina vere, ulivaju kroz nebesa od Gospoda, koji se ne bi mogao ulivati ako se ne bi uklanjali paklovi; jer sva su zla, i sve što je obmana od njih, iz paklova. Čovek se spasava uklanjanjem zala i obmana koji ulaze iz paklova, a tada i preko influksa dobra ljubavi i istine vere kroz nebesa od Gospoda.

Da je Gospod, kada je bio u svetu, pokorio paklove, i doveo paklove u red, i stekao Božansku Moć nad njima, vidi br. 9486, 9715, 9809, 9935, i u onome što je navedeno u br. 9528, na kraju. Ova je Gospodova moć bila je predstavljena posvećenjem ruke sveštenika; jer se sveštenstvom predstavljalo celo delo Gospodovog spasavanja, br. 9809. Da Gospod ima tu moć, On Sam uči izričito kod Mateja,

Sva Mi je moć data u nebesima i na zemlji Mateju 28:18. I kod Luke,

Isus reče sedamdesetorici, kad su rekli da im se demoni pokoravaju, Gle, Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na škorpije, i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam ne će nauditi. Sve je meni dao otac moj Luka 10:19, 22). Ovim se rečima opisuje Gospodova moć nad paklovima; demoni su oni koji su u paklovima; škorpije označavaju zla i obmane od zla; stajati na njih je razoriti ih; paklovi su označavali one nad kojima je trebalo da imaju moć. Da je Gospod stekao tu moć dok je bio u svetu, vidi se kod Isaije,

Ko je onaj što ide iz Edoma, - koračajući u veličini sili svoje? Mišica moja donese im spasenje; i bi im Spasitelj (63:1-8); da se te stvari kažu za Gospoda, poznato je u Crkvi. Slično i na drugim mestima kod istoga proroka, Za to m onese spasenje mišica njegova, i pravda njegova pomože mu, tako uze pravdu kao zastavu, i šlem spasenja na glavu, tako Spasitelj dođe Sionu (59:16-20). A kod Davida,

Reče Jehova Gospodu mojemu, Sedi na desnu moju, dok ne položim neprijatelje tvoje na podnožje nogama tvojima. Skiptar sile daje ti Jehova sa Siona; vladaj sred neprijatelja svojih, Gospod je desnica tvoja (Psalam 110:1-5).

Da se ove stvari kažu o Gospodu, On Sam uči kod Mateje, pogl. (22:43; u ovome odlomku Njegova vlast nad paklovima opisuje se sedenjem o desnu ruku; jer se desnom rukom označava moć Božanske istine od Božanskog Dobra; paklovi i zla i obamne iz njih su neprijatelji koji treba da postanu podnožje , kao i neprijatelji nad kojima treba da vlada.

Da desna ruka Jehovina označava Božansku Moć, vidi se iz mnogih odlomaka u Reči, kao kod Mojsija,

Desnica tvoja, O Jehova, proslavi se u sili; desnica tvoja, O, Jehova, satre neprijatelja (Izlazak 15:6).

Kod Davida, O Bože, ti mi daješ štit spasenja svojega; desnica tvoja drži me (Psalam 18:35). Ponovo, Niti im mišica njihova pomože, nego tvoja desnica i tvoja mišica, i svetlost lica tvojega (Psalam 44:3). Kaže se, Tvoja desnica, tvoja mišica, i svetlost lica Tvojega, jer desna ruka označava moć, a mišica silu, dok svetlost lica Božansku istinu od Božanskog Dobra. Da mišica označava silu, vidi br. 4932, 4934, 4935, 7205; da svetlost označava Božansku Istinu, br. 9548, 9684; i da lice Jehovino označava Božansko Dobro, vidi br. 222, 5585, 9306. Ponovo, O Bože, tvoja me desnica pomože (Psalam 63:8). Ponovo, Tvoja je mišica krepka, silna je ruka tvoja, i visoka desnica tvoja (Psalam 89:13). I kod Isaije,

Zakle se Jehova desnicom svojom, i mišicom sile svoje (Isaija 62:8. I kod Davida,

Neka bude ruka tvoja nad čovekom desnice tvoje, nad sinom čovečijim, kojega si utvrdio sebi! (Psalam 80:17, 18). Iz ovih odlomaka sada se vidi šta je označeno Gospodovim rečima kod Mateje,

Isus reče, odsele videćete Sina čovječijeg o desnu ruku moći (24:64); i kod Luke,

Odsele sedeće Sin čovečji o desnu ruku Božiju Luka 22:69. Da Sin čovečiji označava Gospoda kao Božansku Istinu, vidi br. 9807; a da desna ruka označava Božansku Moć, vidi se iz onoga što je već pokazano; pa se stoga i naziva desnica sile i desnica moći. Iz ovih odlomaka vidi se šta je označeno pomazanjem Arona i njegovih sinova, a šta posvećenjem njihove ruke – pomazanjem Božanska istina i Božanska Moć iz ove . Da Božansko Dobro ima svu moć preko Božanske Istine, i da samo Gospod ima tu moć, vidi odlomke gore navedene. To je razlog da se u Reči Staroga Zaveta Gospod naziva junakom, ratnikom, kao i Jehovom Savaotom, ili Jehovom nad vojskama.

9410. I ne pruži ruke svoje. Da ovo označava da istina nije tamo u svojoj moći, vidi se iz značenja ruke, što je moć koja postoji kroz istinu. (Da ruka označava moć, vidi br. 878, 3091, 9025, 9133; i daje to preko istine od dobra, stoga preko dobra od Gospoda, br. 6948, 8200, 9327). Iz ovog se vidi da I ne pruži ruke svoje na izabrane između sinovaIzraijevih označavada istina nije u svojoj moći kod onih koji su u spoljašnem smislu Reči odvojeno od unutrašnjeg. Razlog da istinanije u svojoj moći kod ovih, je to što su oni odvojeni od neba, pa stoga i od Gospoda; jer Reč povezuječoveka s nebom, a preko neba s Gospodom, jer sve stvari smisla slova u Reči korespondirajuduhovnim i nebeskim stvarima u kojima su anđeli i s kojima ne postoji komunikacija ako se Reč razume samou njenom doslovnom smislu, a ne u isto vreme i u skladu s doktrinom crkve, koja je unutrašnje u Reči.

[2] Uzmimo kao primer Gospodove reči Petru: A i ja tebi kažem: Ti si Petar, i na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena ne će je nadvladati; I daću ti ključeve od carstva nebeskoga; i ti što svežeš na zemlji biće svezano i na nebesima, i što razdriješiš na zemlji, biće razdriješeno i na nebesima (Matt. (16:18-19). Na sličan način i njegove reči učenicima: Jer vam zaista kažem: štogod svežete na zemlji, biće svezano i na nebu, i štogod razdriješite na zemlji, biće razdriješeno na nebu(Matt. (18:18). Oni koji su u spoljašnjem smislu Reči odvojeno od unutrašnjeg, stoga koji su odvojeni od istinske doktrine crkve, sebe ubede da je takva moć data od Gospoda Petru, kao i ostalim apostolima Gospodovim. Otkuda je poteklo ono pakleno krivoverje da je u ljudskoj moći da se neko pripusti u nebo ili da s atvori nebo kome se god hoće; kad je to u stavri u skladu s istinitom doktrinom crkve, koja je i unutrašnje Reči, po čemu samo Gospod ima ovu moć; pa stoga oni koji su u spolašnjem smislu Reči a u isto vreme i u unutrašnjem smislu, ti shvataju da su ove stvari rečene o veri i njenim istinama koje su od Gospoda, i da je ta vera od Gospoda, stoga Gospod sam, koji ima tu moć, pa stoga nikako ni jedan čovek.

[3] Da je ovako, može se videti iz reprezentacije Petra i dvanaest učenika, i iz značenjastene(kamena), kao i iz značenja ključeva (Da Petar pretstavlja veru, vidi predgovor Postanju 18, 22, a isto tako i br. 3750, 6000, 6073; i da dvanaest učenikaGospodovih, kao dvanaest plemena Izrailjevih, reprezentuju sve stvari vere i ljubavi, br. 3488, 3858, 6397.) Da stena označava Gospoda u pogledu vere, pa stoga veru koja je od Gospoda, može se videti gore (br. 8581); i da se ključevima označava moć, vidi se iz odlomaka u Reči gde se ključevi pominju; kao u sledećim odlomcima: Ja sam prvi i poslednji; evo sam živ u vijek vijeka, amen. Imam ključeve od pakla i od smrti (Otkr. 1:18). I metnuću mu ključ od doma Davidova na rame; kad on otvori, ne će niko zatvoriti, i kad on zatvori, ne će niko otvoriti (Isa. (22:22).

Da u ovim odlomcima ključevi označavaju moć, jasno je; isto tako da moć pripada Gospodu samome.

[4] Iz svega ovoga može se videti kakvi su oni koji su u spoljašnjem smislu Reči odvojeno od unutrašnjeg; naime, da nemaju komunikacije s nebom, pa stoga nikakvu ni s Gospodom, kao što je slučaj s onima koji objašnjavaju Gospodove reči Petru u skladu sa slovom, i tako sebi pripisuju moć da spasavaju čovečnstvo, i da čine sebe bogovima neba i zemlje, a ovo sve iz urođene ljubavi prema sebi i svetu. Svako ko misli zdravim umom, može da razume da čovek ne može da otpusti i nijedan greh, jer se greh otpušta samo tako što se oblikuje novi život; to jest, preko preporoda od Gospoda. (Da preporod traje sve do kraja života čovekovog u svetu, a posle i u večnosti, vidi br. br, 8548-8553{ign95} 8958-8969.)/5] Šta je istina u svojoj moći, biće rečeno ukratko. Da se u Reči anđeli nazivajumoćima, i isto tako da su moći, poznato je u crkvi. Ali samo što oni nisu moći od sebe samih, nego od Gospoda, jer su prijemnici istine Božanske koja je od Gospoda. Imaju takvu moć od Gospoda, da jedan od njih može da odagna đavolsku četu, da je zatvori u pakao, i da obuzda hiljade iz đavolske čete. Jer istina Božanska, koja je od Gospoda, ispunjava neba, i sačinjava neba; i ako verujete, sve su stvari bile stvorene i načinjene od nje. Reč koja je u početku bila s Bogom, i koja je bila Bog, kroz koju je sve stvoreno, kroz koju je stvoren i svet (Jovan 1:1-14) je

Božanska istina. Da je to jedna jedina supstacijalna stvar, od koje su sve druge, malo ko je u stanju da shvati, jer samo se jedna ideja može stvoriti o Božanaksoj istini, a to je da je to govor usta onoga ko je na vlasti (ko je autoritet), i u skladu sa kojom se izvršavaju zapovesti; ali kakvu o tome treba imati ideju, može se videti gore (br. 9407). Svemoć Božanske istine koja je od Gospoda opisana je u mnogim odlomcima u Reči; kao i kod Jovana: I posta rat na nebu. Mihailo i anđeli njegovi udariše na aždahu, i bi se aždaha i anđeli njezini. I ne nadvladaše, i više i se ne nađe mjesta na nebu. . . . I oni ga pobjediše krvlju jagnjetovom i Riječju svjdočanstva svojega (Otkr. 12:7-8, 11).

Da krv jagnjetova označava Božansku istinu koja proizilazi od Božanskog ljudskog Gospodovog, vidi br. 4735, 6978, 9393, 9395; i da riječ svjedočanstva označava istinu Božansku koja je primljena, to je jasno.

[6] Oni koji su u spoljašnjem smislu reči odvojeno do unutrašnjeg, stoga koji su odvojeni od istinske doktrine, shvataju ovu prorčku rečsamo u skladu sa slovom; naime, da se krvlju označava krv, stoga Gospodova patnja; dok u stvari ovde se krvlju označava Božanska istina koja proističe od Gospoda. Oni koji su u istinitoj doktrini crkve, ti su u stanju da znaju da se ne spasavaju krvlju, nego slušanjem istine Božanske, i njenom primenom; pa stoga da se spasavaju oni koji dopuštaju da budu preporođeni od Gospoda kroz Božansku istinu. Ovo mogu da znaju, da razumeju, da vide, i da opažaju, oni koji su prosvetljeni od Gospoda; stoga oni koji su u dobru ljubavi prema bližnjem i u veri, jer to su oni koji su prosvetljeni. Ja ovo mogu da posvečim – da kada čitamkrv jagnjetova, i mislim o Gospodovoj krvi, anđeli koji su okolo mene znaju samo da čitam Božanska istina koja proističe od Gospoda , pa i ja o tome mislim. Ali neka prosti (neuki) ostanu u svojoj doktrini, da se spasavaju krvlju jagnjetovom, pod uslovom da žive u skladu sa njegovom Božanskom istinom; jer oni koji tako žive, ti su prosvetljeni u drugom životu.