8227. I Egipćani nagoše bježati prema moru. Da ovo označava da su se utopili u obmanama od zla, vidi se iz značenja bježati prema moru, što je utonuti u obmane od zla, koje su označene vodama morskim (vidi br. 8229). Ovde je slučaj ovakav: Onaj ko ne zna unutrašnje uzroke stvari, mora da misli da zla koja se dešavaju zlima, kao kažnjavanja, pustošenja, prokletstva, i bacanje u pakao, dolaze od Božanskog (od Boga); jer sve tako izgleda, jer ovakve stvari postoje zbog prisustva Božanskog (br. 8137, 8138, 8188); međutim, ništa ovako ne dolazi od Božanskog, nego od njih samih. Božansko i njegovo prisustvo imaju kao jedini cilj zaštitu i izbavljenje dobrih; kad je kod ovih Božansko prisutno, i kada ih štiti protivu zlih, tada se zli još više uspaljuju protivu ovih (protivu dobrih), a još više protivu samog Božanskog, jer ovo oni mrze više od svega. Oni koji mrze dobre, najviše mrze samo Božansko; i stoga na njih jurnu, i koliko ovo čine, toliko , po zakonu reda, sami sebe bacaju u kazne, i prokletstvo, i na kraju u pakao. Iz sveg voga se vidi da Božansko, to jest, Gospod, čine samo dobro, a zlo nikome, nego oni koji su u zlu, sami sebe bacaju u takve stvari. To je ono što je označeno Egipćani nagoše bježati premamoru, to jest, da su se utopili u obmane od zla. Što se tiče ovoga, treba još nešto reći. Veruje se da su i zla od Božanskog, jer ih Božansko dopušta, i ne otklanja ih; a onaj ko dopušta i ne uklanja kada to može, izgleda kao da to i hoće, te da je njihov uzrok u njemu. Ali Božansko dopušta, jer ono nemože da ih spreči, ili oduzme; jer Božansko želi samo dobro; i kada bi sprečavalo, ili oduzimalo, kažnjavanja, pustošenja, progonjenja, i iskušavanja, i slično, to bi onda [Božansko] htelo zlo, jer se tada takve osobe ne bi mogle popraviti, i zlo bi se tada umnožilo tako da bi prevladalo dobro. To bi bilo kao kad bi kralj osobodio krivoga; on tada postaje uzrok zla koje taj učini i njegovom kraljevstvu, i postaje uzrok slobode koju sebi daju tada zli [ljudi]; i kao dodatak, zla osoba bi se utvrdila u njenom zlu. Stoga pravedan i dobar kralj, iako je u stanju da ukine kažnjavanja, ipak to ne čini, jer na ovaj način on ne bi bio dobar, nego zao. Neka se zna da sve kazne kao i iskušenja, u drugom životu, imaju dobro kao svoj cilj.