4926. A ona reče: kako prodrije? Da ovo označava njegovo prividno odvajanje od dobra, vidi se iz značenja prodrijeti, što je oštećenje i izokretanje istine kroz odvajanje od dobra (o čemu ubrzo). Da prodrijeti, ovde, znači odvojiti konac od ruke, i tako se odvojiti od dobra, jasno je, jer se crvenim koncem označava dobro (br. 4922); da je ovo bilo sakm po izgledu, sledi iz toga što je tako izgledalo babici (primalji); jer ovo nije bio onaj koji je imao crveni konac, nego njegov brat, kojim je predstavljena istina. O ovome predmetu vidi šta je ranije rečeno (br. 4925), naime, da je u stvarnosti dobro prvorođeni, a je istina to samo na izgled. (prim. prev. Tako je izgledalo babici). Ovo se dalje može ilustrovati onim kako se koriste udovi i organi u ljudskom telu. Izgleda da su udovi i organi prvi (priorni a da je njihov rad drugi po redu); jer se oni prvi vide pre, i pošto su poznati i pre nego se koriste. Međutim, koristi od ovih su priorne (prve po važnosti) u upoređenju s udovima i organima, jer ovi poslednji su potekli od koristi (službi, funkcija); u stvari, njih oblikuje njihova služba (funkcija), i sebi ih prilagođava. Da nije tako, sve stvari u čoveku ne bi tako jednodušno stvarale jedinstvo. Slično je i s dobrom i istinom: izgleda kao da je istina prva, ali prvo je dobro, jer dobro oblikuje istine i prilagođava ih sebi; stoga, strogo gledajući, istine su samo oblikovana dobra, ili oblici dobra. Istine u odnosu prema dobru su kao utroba i tkiva u telu u odnosi na njihove službe (funkcije); a dobro, uzevši stogo, samo je služba (korist, funkcija).

2. Da prodiranje označava kršenje istine i njeno izvrtanje preko odvajanja od dobra, jasno je i iz drugih odlomaka u Reči, kao kod Davida: Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe na tisuće i na sto tisuća po stanovima našim. Volovi naši neka budu tovni; neka ne bude napadanja, ni bježanja (probijanja), ni tužnjave po ulicama (Psalam XXLIV. (13, 14). Ovde se govori o Drevnoj Crkvi, kakva je bila u njenoj mladosti; žitnice naše pune označavaju duhovnu hranu, to jest, istinu i dobro; stoka i volovi označavaju unutrašnja i spoljašnja dobra; nema provaljvanja (bježanja) označava da istine nisu kvarene i polomljene kroz odvajanje od dobra.

3. .

Kod Amosa: U to ću vrijeme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriću mu pukotine, i opraviću mu što je razvaljeno (prodrto), i opet ću ga sagraditi kao što je bio prije (u danima od večnosti) Amos 9:11. Ovime se opisuje crkva koja je u dobru, a šator Davidov koji je bio opao, je ljubav i milost od Gospoda. (Da je šator ovo dobro, može se videti gore, br. 414, 1102, 2145, 3312, 4128, 4391, 4599, i da je David Gospod, (br. 1888); zatvoriti pukotin nači ispraviti zablude koje su se bile uvukle zbog odvajanja istine od dobra; a sagraditi kao što je negda bilo (od večnosti), označava stanje i ona vremena koja se u Reči nazivaju dani od večnosti, kao i od koljena do koljena – kao kod Isaije: 4. I tvoji će sazidati stare pustoline. I podignućeš temelje koji će stajati od koljena do koljena, i prozvaćeš se: koji sazida razvaline i opravi putove za naselje. (Izaija 58:12. Ovime se opisuje crkva u kojoj je ljujbav ka bližnjemu i život suštinsko. Ovde se sa sazidati pustoline označava popraviti obmane koje su se uvukle kroz odvajanje dobra od istine, jer je svaka obmana iz ovoga izvora; popraviti putove za naselje, ili putovi, su istine (br. 627, 2333), a putovi se kaže za istinu (br. 3368, 2451, 3613) , a naselje se kaže za dobro (br. 2268, 2451, 2712, 3613).

5.

Opet: I vidjeste da je mnogo proloma na gradu Davidov, i sabraste vodu u donjem jezeru (Isaija 22:9). Prolomi (pukotine na gradu Davidovu su obmane doktrine (nauka) a voda iz donjeg jezera, su predaje kojima se iskvarila istine Reči (Mateja 15:1-6): Marko 7:1-14) Kod Jezikilja: Ne izlazite na prolome (pukotine), i ne ograđujete doma Izrailjeva da bi se održao u boju u dan Jehovin Jezekilj 13:5. I tražih među njima koji bi opravio ogradu i stao na prolomu preda me za tu zemlju, da je ne zatrem; ali ne nađoh nikoga. (Jezekilj 22:30. Stati na prolomu označava braniti i i stražiti da ne bi obmane provalile, Kod Davida: I šćaše ih istrijebiti da Mojsije izabranik njegov ne stade kao u rasjelini red njim, i ne odvrati jarost njegovu da ih ne istrtijebi (Psalam 106:23). gde stati na rasjelini označava čuvati da se ne uvuku obmane: Mojsije je Reč (vidi predgovor Postanju XVIII, i br. 4859kraj) 6. Kod Amosa: On će vas tražiti kukama, i ostatak vaš udicama ribarskim. I kroz prolome ćete ižljesti, svaka na prama se, i pobacaćete, i što bude u dvorovma, govori Jehova Amos 4:2, 3). Izlaziti kroz prolome označava , kroz obamne zbog umovanja, dvor je Reč, stoga, istina doktrine koja je od dobra. A prolomi označavaju obmanu koja se javlja onda kada se dobro odvoji od istine, a isto je predstavljeno u reprezentativnom smislu i jačanjem i popravljanjem doma Jehovinog (2 o Carevima 12:6-8; 22:5). U drugoj knjizi Samuilovoj: I ožalosti se David što Bog ubi Uzu. Za to se prozva ono mjesto Fares-Uza do danas. (2. Samuelova 6:8. Ovo govori o Uzi, koji se poginuo jer je dodirnuo kovčeg: a kovčegom se predstavlja nebo, a u najvišem smislu, Gospod, stoga, Božansko dobro; Uzom je predstavljeno ono što služi, stoga istina, jer ona služi dobru. Gore opisano odvajanje opisuje se s prolom Uzin.

3576. I blagoslovi ga, označava povezivanje na taj način. Ovo se vidi iz značenja biti blagosloven, što je povezanost (vidi br. 3504, 3514, 3530, 3565). Iz ovih pojedinosti o Isavu i Jakovu, može se jasno videti da se dobro Racionalnog najdublje povezuje sa dobrom Prirodnog, a preko dobra u njemu s istinom. Jer Isak predstavlja Racionalno u pogledu dobra; Rebeka, Racionalno u pogledu istine; Isav, dobro Prirodnog; a Jakob, istine od toga (dobra). Da se Racionalno u pogledu dobra, koje je Isak, povezuje na najdublji način s dobrom Prirodnog, koje je Isav, e s istinom koja je od Prirodnog, koja je Jakov, osim posredno, to se vidi po tome što Isak ima Isava na umu kada blagosilja Jakova; jer tada nije mislio o Jakovu, nego o Isavu. Onaj koji izgovara blagoslov, on blagosilja onoga na koga misli, a ne onoga na koga tada ne misli. Svaki blagoslov koji se izgovara ustima, izlazi iz Unutarnjeg, koje je živo zbog volje i misli onoga koji blagosilja, a blagoslov pripada onome kome je upućen. Onaj koji ga prigrabi, i tako ga usvoji, on je kao onaj koji krade nešto, što se mora vratiti drugome. Da je Isak, izgovarajući blagoslov, mislio na Isava, a ne na Jakova, očito je iz svih stvari i pojedinosti koje prethode, iz stihova 18, 19, gde Isak kaže Jakovu: Koji si ti, sine? A Jakov odgovri: ja sam Isav tvoj prvenac; i iz stihova 21. (23, Tada reče Isak Jakovu: hodi bliže sine, da te opipam jesi li sin moj Isav ili ne. I kada ga je opipao, reče: glas je Jakovljev, ali ruke su Isavove. I reče: jesi li ti sin moj Isav? A on mu odgovori: ja sam. I na kraju kada ga poljubi, osjeti miris njegovih haljina, to jest, Isavovih haljina, i kad ga omirisa, reče. Gle, miris sina moga. Otuda se vidi da da je sin kojega je blagoslobio bio Isav. Stoga, kada je od Isava čuo da je to bio Jakov, Tada se prepade Isak (stih33) i reče: Dođe brat tvoj sa prijevarom i odnese tvoj blagoslov (stih 35) Međutim, razlog da je Jakov zadržao blagoslov, po onome što je rečeno u stihovima 33, 37, je to što istina predstavljena Jakovom treba da vlada prividno za izvesno vreme, kao što je u nekim prilikama bilo pokazano gore. Ali posle SEKCIJA 2 određenog vremena popravka i preporoda, tada dobro samo, koje je unutra sakriveno, i koje je otuda dovodilo u red sve stvari u opštem i u pojedinačnom koje su izgledale da pripadaju istini, ili koje je istina pripisivala sebi, ono (dobro) izlazi i vlada otvoreno. To je ono što je označeno onim što je Isak rekao Isavu, Ti ćeš živjeti od mača svojega, i bratu ćeš svojemu služiti, ali će doći vrijeme, po što se naplačeš skršiti jaram njegov s vrata svojega (stih 40). Unutrašnji smisao ovih reči je da, sve dok se istina povezuje s dobrom, dobro je u nižem položaju po izgledu, ali da će biti na prvome mestu kada dođe do povezanosti Racionalnog sa dobrom Prirodnog, a preko ovoga i s istinom, pa će tako istina dolaziti od dobra. Sledstveno, tada će Isav predstavljati dobro samo Prirodnog, a Jakob istinu samu koja je povezana sa Racionalnim; tako će biti predstavljeno u najvišem smislu

Gospodovo Božansko Prirodno, Isavom u pogledu Božanskog Dobram, a Jakovom u pogledu Božanske istine (u Dobru).