Bible

 

Амос 4

Studie

   

1 Čujte ovu reč, krave vasanske, koje ste u gori samarijskoj, koje krivo činite ubogima i satirete siromahe, koje govorite gospodarima svojim: Donesite da pijemo.

2 Zakle se Gospod Gospod svetošću svojom da će vam evo doći dani, te će vas izvlačiti kukama, i ostatak vaš udicama ribarskim.

3 I kroz prolome ćete izaći, svaka na prema se, i pobacaćete šta bude u dvorovima, govori Gospod.

4 Idite u Vetilj, i činite bezakonje, u Galgalu množite bezakonje svoje, i prinosite svako jutro žrtve svoje, treće godine desetke svoje;

5 I palite žrtvu zahvalnu od hleba kiselog, i oglasite žrtve dragovoljne i razglasite, jer vam je tako milo, sinovi Izrailjevi, govori Gospod Gospod.

6 I zato vam ja dadoh da su vam čisti zubi po svim gradovima vašim i da nema hleba nigde po svim mestima vašim; ali se ne obratiste k meni, govori Gospod.

7 A ja vam ustegoh dažd, kad još tri meseca behu do žetve, i pustih dažd na jedan grad, a na drugi grad ne pustih dažda, jedan se kraj nakvasi, a drugi kraj, na koji ne dažde, posuši se.

8 Tako dva i tri grada iđahu u jedan grad da piju vode, i ne mogahu se napiti; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.

9 Bih vas sušom i medljikom; gusenice izjedoše obilje u vrtovima vašim i u vinogradima vašim i na smokvama vašim i na maslinama vašim; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.

10 Poslah u vas pomor kao u Misir, pobih mačem mladiće vaše i odvedoh konje vaše, i učinih te se podizaše smrad iz logora vašeg i u nozdrve vaše; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.

11 Zatirah vas kao što Gospod zatre Sodom i Gomor, i bejaste kao glavnja istrgnuta iz ognja; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.

12 Zato ću ti tako učiniti, Izrailju; i što ću ti tako učiniti, pripravi se, Izrailju, da sretneš Boga svog.

13 Jer eto Onog koji je sazidao gore i koji je stvorio vetar i javlja čoveku šta misli, čini od zore tamu, i hodi po visinama zemaljskim; ime Mu je Gospod Bog nad vojskama.

   

Ze Swedenborgových děl

 

Nebeske Tajne # 4926

Prostudujte si tuto pasáž

  
/ 10837  
  

4926. A ona reče: kako prodrije? Da ovo označava njegovo prividno odvajanje od dobra, vidi se iz značenja prodrijeti, što je oštećenje i izokretanje istine kroz odvajanje od dobra (o čemu ubrzo). Da prodrijeti, ovde, znači odvojiti konac od ruke, i tako se odvojiti od dobra, jasno je, jer se crvenim koncem označava dobro (br. 4922); da je ovo bilo sakm po izgledu, sledi iz toga što je tako izgledalo babici (primalji); jer ovo nije bio onaj koji je imao crveni konac, nego njegov brat, kojim je predstavljena istina. O ovome predmetu vidi šta je ranije rečeno (br. 4925), naime, da je u stvarnosti dobro prvorođeni, a je istina to samo na izgled. (prim. prev. Tako je izgledalo babici). Ovo se dalje može ilustrovati onim kako se koriste udovi i organi u ljudskom telu. Izgleda da su udovi i organi prvi (priorni a da je njihov rad drugi po redu); jer se oni prvi vide pre, i pošto su poznati i pre nego se koriste. Međutim, koristi od ovih su priorne (prve po važnosti) u upoređenju s udovima i organima, jer ovi poslednji su potekli od koristi (službi, funkcija); u stvari, njih oblikuje njihova služba (funkcija), i sebi ih prilagođava. Da nije tako, sve stvari u čoveku ne bi tako jednodušno stvarale jedinstvo. Slično je i s dobrom i istinom: izgleda kao da je istina prva, ali prvo je dobro, jer dobro oblikuje istine i prilagođava ih sebi; stoga, strogo gledajući, istine su samo oblikovana dobra, ili oblici dobra. Istine u odnosu prema dobru su kao utroba i tkiva u telu u odnosi na njihove službe (funkcije); a dobro, uzevši stogo, samo je služba (korist, funkcija).

2. Da prodiranje označava kršenje istine i njeno izvrtanje preko odvajanja od dobra, jasno je i iz drugih odlomaka u Reči, kao kod Davida: Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe na tisuće i na sto tisuća po stanovima našim. Volovi naši neka budu tovni; neka ne bude napadanja, ni bježanja (probijanja), ni tužnjave po ulicama (Psalam XXLIV. (13, 14). Ovde se govori o Drevnoj Crkvi, kakva je bila u njenoj mladosti; žitnice naše pune označavaju duhovnu hranu, to jest, istinu i dobro; stoka i volovi označavaju unutrašnja i spoljašnja dobra; nema provaljvanja (bježanja) označava da istine nisu kvarene i polomljene kroz odvajanje od dobra.

3. .

Kod Amosa: U to ću vrijeme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriću mu pukotine, i opraviću mu što je razvaljeno (prodrto), i opet ću ga sagraditi kao što je bio prije (u danima od večnosti) Amos 9:11. Ovime se opisuje crkva koja je u dobru, a šator Davidov koji je bio opao, je ljubav i milost od Gospoda. (Da je šator ovo dobro, može se videti gore, br. 414, 1102, 2145, 3312, 4128, 4391, 4599, i da je David Gospod, (br. 1888); zatvoriti pukotin nači ispraviti zablude koje su se bile uvukle zbog odvajanja istine od dobra; a sagraditi kao što je negda bilo (od večnosti), označava stanje i ona vremena koja se u Reči nazivaju dani od večnosti, kao i od koljena do koljena – kao kod Isaije: 4. I tvoji će sazidati stare pustoline. I podignućeš temelje koji će stajati od koljena do koljena, i prozvaćeš se: koji sazida razvaline i opravi putove za naselje. (Izaija 58:12. Ovime se opisuje crkva u kojoj je ljujbav ka bližnjemu i život suštinsko. Ovde se sa sazidati pustoline označava popraviti obmane koje su se uvukle kroz odvajanje dobra od istine, jer je svaka obmana iz ovoga izvora; popraviti putove za naselje, ili putovi, su istine (br. 627, 2333), a putovi se kaže za istinu (br. 3368, 2451, 3613) , a naselje se kaže za dobro (br. 2268, 2451, 2712, 3613).

5.

Opet: I vidjeste da je mnogo proloma na gradu Davidov, i sabraste vodu u donjem jezeru (Isaija 22:9). Prolomi (pukotine na gradu Davidovu su obmane doktrine (nauka) a voda iz donjeg jezera, su predaje kojima se iskvarila istine Reči (Mateja 15:1-6): Marko 7:1-14) Kod Jezikilja: Ne izlazite na prolome (pukotine), i ne ograđujete doma Izrailjeva da bi se održao u boju u dan Jehovin Jezekilj 13:5. I tražih među njima koji bi opravio ogradu i stao na prolomu preda me za tu zemlju, da je ne zatrem; ali ne nađoh nikoga. (Jezekilj 22:30. Stati na prolomu označava braniti i i stražiti da ne bi obmane provalile, Kod Davida: I šćaše ih istrijebiti da Mojsije izabranik njegov ne stade kao u rasjelini red njim, i ne odvrati jarost njegovu da ih ne istrtijebi (Psalam 106:23). gde stati na rasjelini označava čuvati da se ne uvuku obmane: Mojsije je Reč (vidi predgovor Postanju XVIII, i br. 4859kraj) 6. Kod Amosa: On će vas tražiti kukama, i ostatak vaš udicama ribarskim. I kroz prolome ćete ižljesti, svaka na prama se, i pobacaćete, i što bude u dvorovma, govori Jehova Amos 4:2, 3). Izlaziti kroz prolome označava , kroz obamne zbog umovanja, dvor je Reč, stoga, istina doktrine koja je od dobra. A prolomi označavaju obmanu koja se javlja onda kada se dobro odvoji od istine, a isto je predstavljeno u reprezentativnom smislu i jačanjem i popravljanjem doma Jehovinog (2 o Carevima 12:6-8; 22:5). U drugoj knjizi Samuilovoj: I ožalosti se David što Bog ubi Uzu. Za to se prozva ono mjesto Fares-Uza do danas. (2. Samuelova 6:8. Ovo govori o Uzi, koji se poginuo jer je dodirnuo kovčeg: a kovčegom se predstavlja nebo, a u najvišem smislu, Gospod, stoga, Božansko dobro; Uzom je predstavljeno ono što služi, stoga istina, jer ona služi dobru. Gore opisano odvajanje opisuje se s prolom Uzin.

  
/ 10837  
  

Ze Swedenborgových děl

 

Nebeske Tajne # 2712

Prostudujte si tuto pasáž

  
/ 10837  
  

2712. I življaše u pustinji Faranu: da ovo označava život duhovnoga čoveka u pogledu dobra, vidi se iz značenja živeti (nastavati), čime se opisuje dobro istine (dobro od istine), ili duhovno dobro, to jest, dobro duhovnoga čoveka. Kakav je, opisuje se življenjem u Faranu, o čemu će biti ubrzo reči. Da se življenje odnosi na dobro, ili na osećanje istine, vidi se iz mnogih odlomaka Reči, gde se govori o gradovima, kojima su označene istine, i kad su bez žitelja (stanovnika), kojima se označavaju dobra, vidi br. 2268, 2450, 2451; jer dobra žive u istinama; a ima istina bez dobra, kao grad bez žitelja; kao kod Sofonije: Istrijebih narode, kule im se razoriše, ulice im opustih, te niko ne prolazi, gradovi im se raskopaše, da nema nikoga, nema stanovnika Sofonija 3:6. I rekoše: gdje je Jehova koji nas je izveo iz zemlje Egipatske, koji nas je vodio po pustinji, po zemlji pustoj i punoj propasti. Rikaše na njega lavići i dizaše glas svoj, da obratiš zemlju njegovu u pustinju; gradovi su im popaljeni, te nema nikoga da živi u njima Jeremija 2:6, 15).

Opet: Svi će gradovi biti ostavljeni i niko ne će u njima živjeti Jeremija 4:29).

Opet: Po pustijem ulicama Jerusalimskim da nema čovjeka ni stanovnika ni živinčeta Jeremija 33:10. ; ulice označavaju istine, vidi br. 2336; nema čoveka znači nema nebeskog dobra, ni stanovnika (žitelja), označava da nema duhovnog dobra, ni živinčeta, označava da nema ni prirodnog dobra.

Opet: Podajte krila Moabu, neka brzo odleti; jer će gradovi njegovi opustjeti da ne će niko živjeti u njima Jeremija 48:9. U svakom pojedinom izrazu koji koriste proroci, postoji brak istine i dobra, pa tako kada se kaže da je grad pust, odmah se dodaje da u njenu niko ne živi, stoga što grad označava istine, a stanovnik u njemu označava dobro; inače bi bilo suvišno reći nema stanovnika, kada se već kaže da je grad pust. Na taj način, ima izraza koji su trajni (konstantni) a koji označavaju nebesko dobro, duhovno dobro i njihove istine; kao kod Isaije: Sjeme će tvoje naslijediti narode, i puste će gradove naseliti (Isaija 54:3), gde se naslediti (posedovati) odnosi na nebesko dobro, a naseliti se na duhovno donro.

Opet: Jer ću izvesti sjeme iz Jakova i iz Jude našljednika gorama svojim, i naslijediće ih izabranici moji, i sluge moje naseliće se ondje (Isaija 65:9), gde je isto značenje.

Kod Davida: Jer će Bog spasiti Sion, sazidaće gradove Judine; i ljudi će se ondje naseliti i naslijediće ga. I natražje će se sluga njegovijeh utvrditi u njemu i koji ljube ime njegovo nastavaće na njemu Psalam 69:35, 36); nastavati i u isto vreme naslediti se odnosi na nebesko dobro, ali samo nastavati se odnosi na duhovno dobro.

Kod Isaije: Govorim Jerusalimu: naselićeš se; i gradovima Judinijem: sazidaćee se; i pustoline njihove podignuću (Isaija 44:26), gde se naseljivanjem opisuje dobro duhovne crkve, koja je Jerusalim. U tolikom stepenu u Reči izrazima se opisuju njihova dobra i njihove istine, d ko se zna predikat (prilog) (ovim izrazima), može se znati i subjekat (podmet) o kome se govori.

  
/ 10837