4926. A ona reče: kako prodrije? Da ovo označava njegovo prividno odvajanje od dobra, vidi se iz značenja prodrijeti, što je oštećenje i izokretanje istine kroz odvajanje od dobra (o čemu ubrzo). Da prodrijeti, ovde, znači odvojiti konac od ruke, i tako se odvojiti od dobra, jasno je, jer se crvenim koncem označava dobro (br. 4922); da je ovo bilo sakm po izgledu, sledi iz toga što je tako izgledalo babici (primalji); jer ovo nije bio onaj koji je imao crveni konac, nego njegov brat, kojim je predstavljena istina. O ovome predmetu vidi šta je ranije rečeno (br. 4925), naime, da je u stvarnosti dobro prvorođeni, a je istina to samo na izgled. (prim. prev. Tako je izgledalo babici). Ovo se dalje može ilustrovati onim kako se koriste udovi i organi u ljudskom telu. Izgleda da su udovi i organi prvi (priorni a da je njihov rad drugi po redu); jer se oni prvi vide pre, i pošto su poznati i pre nego se koriste. Međutim, koristi od ovih su priorne (prve po važnosti) u upoređenju s udovima i organima, jer ovi poslednji su potekli od koristi (službi, funkcija); u stvari, njih oblikuje njihova služba (funkcija), i sebi ih prilagođava. Da nije tako, sve stvari u čoveku ne bi tako jednodušno stvarale jedinstvo. Slično je i s dobrom i istinom: izgleda kao da je istina prva, ali prvo je dobro, jer dobro oblikuje istine i prilagođava ih sebi; stoga, strogo gledajući, istine su samo oblikovana dobra, ili oblici dobra. Istine u odnosu prema dobru su kao utroba i tkiva u telu u odnosi na njihove službe (funkcije); a dobro, uzevši stogo, samo je služba (korist, funkcija).

2. Da prodiranje označava kršenje istine i njeno izvrtanje preko odvajanja od dobra, jasno je i iz drugih odlomaka u Reči, kao kod Davida: Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe na tisuće i na sto tisuća po stanovima našim. Volovi naši neka budu tovni; neka ne bude napadanja, ni bježanja (probijanja), ni tužnjave po ulicama (Psalam XXLIV. (13, 14). Ovde se govori o Drevnoj Crkvi, kakva je bila u njenoj mladosti; žitnice naše pune označavaju duhovnu hranu, to jest, istinu i dobro; stoka i volovi označavaju unutrašnja i spoljašnja dobra; nema provaljvanja (bježanja) označava da istine nisu kvarene i polomljene kroz odvajanje od dobra.

3. .

Kod Amosa: U to ću vrijeme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriću mu pukotine, i opraviću mu što je razvaljeno (prodrto), i opet ću ga sagraditi kao što je bio prije (u danima od večnosti) Amos 9:11. Ovime se opisuje crkva koja je u dobru, a šator Davidov koji je bio opao, je ljubav i milost od Gospoda. (Da je šator ovo dobro, može se videti gore, br. 414, 1102, 2145, 3312, 4128, 4391, 4599, i da je David Gospod, (br. 1888); zatvoriti pukotin nači ispraviti zablude koje su se bile uvukle zbog odvajanja istine od dobra; a sagraditi kao što je negda bilo (od večnosti), označava stanje i ona vremena koja se u Reči nazivaju dani od večnosti, kao i od koljena do koljena – kao kod Isaije: 4. I tvoji će sazidati stare pustoline. I podignućeš temelje koji će stajati od koljena do koljena, i prozvaćeš se: koji sazida razvaline i opravi putove za naselje. (Izaija 58:12. Ovime se opisuje crkva u kojoj je ljujbav ka bližnjemu i život suštinsko. Ovde se sa sazidati pustoline označava popraviti obmane koje su se uvukle kroz odvajanje dobra od istine, jer je svaka obmana iz ovoga izvora; popraviti putove za naselje, ili putovi, su istine (br. 627, 2333), a putovi se kaže za istinu (br. 3368, 2451, 3613) , a naselje se kaže za dobro (br. 2268, 2451, 2712, 3613).

5.

Opet: I vidjeste da je mnogo proloma na gradu Davidov, i sabraste vodu u donjem jezeru (Isaija 22:9). Prolomi (pukotine na gradu Davidovu su obmane doktrine (nauka) a voda iz donjeg jezera, su predaje kojima se iskvarila istine Reči (Mateja 15:1-6): Marko 7:1-14) Kod Jezikilja: Ne izlazite na prolome (pukotine), i ne ograđujete doma Izrailjeva da bi se održao u boju u dan Jehovin Jezekilj 13:5. I tražih među njima koji bi opravio ogradu i stao na prolomu preda me za tu zemlju, da je ne zatrem; ali ne nađoh nikoga. (Jezekilj 22:30. Stati na prolomu označava braniti i i stražiti da ne bi obmane provalile, Kod Davida: I šćaše ih istrijebiti da Mojsije izabranik njegov ne stade kao u rasjelini red njim, i ne odvrati jarost njegovu da ih ne istrtijebi (Psalam 106:23). gde stati na rasjelini označava čuvati da se ne uvuku obmane: Mojsije je Reč (vidi predgovor Postanju XVIII, i br. 4859kraj) 6. Kod Amosa: On će vas tražiti kukama, i ostatak vaš udicama ribarskim. I kroz prolome ćete ižljesti, svaka na prama se, i pobacaćete, i što bude u dvorovma, govori Jehova Amos 4:2, 3). Izlaziti kroz prolome označava , kroz obamne zbog umovanja, dvor je Reč, stoga, istina doktrine koja je od dobra. A prolomi označavaju obmanu koja se javlja onda kada se dobro odvoji od istine, a isto je predstavljeno u reprezentativnom smislu i jačanjem i popravljanjem doma Jehovinog (2 o Carevima 12:6-8; 22:5). U drugoj knjizi Samuilovoj: I ožalosti se David što Bog ubi Uzu. Za to se prozva ono mjesto Fares-Uza do danas. (2. Samuelova 6:8. Ovo govori o Uzi, koji se poginuo jer je dodirnuo kovčeg: a kovčegom se predstavlja nebo, a u najvišem smislu, Gospod, stoga, Božansko dobro; Uzom je predstavljeno ono što služi, stoga istina, jer ona služi dobru. Gore opisano odvajanje opisuje se s prolom Uzin.

2333. Pa sjutra rano kad ustanete pođite svojim putem: da ovo označava utvrđivaje (potvrđivanje) i dobru i istini, može se videti iz značenja ustati u jutro, kao i iz značenja poći. Jutro u Reči označava Gospodovo carstvo, i sve ono što je toga Carstva, te načelno ono označava dobro ljubavi i milosrđa, kao će se potvrditi iz Reči u stihu 15; putem se označva istina, vidi br. 627. Otuda sledi, da pošto su bili u njegovoj kući (čime je označeno da su bli s njim u dobru ljubavi ka bližnjem), oni treba da ustanu i da odu svojim putem, čime je označeno da je on bio utvrđen u dobru i istini (time što su oni proveli noć u njegovoj kući s njim?). Iz ovoga, kao i iz drugih odlomaka u Reči, vidi se koliko je unutrašnji smisao udaljen od slova, i kako je stoga (taj smisao) nevidljiv, osobito u istorijskim delovima Reči, i da se on ne može pokzati osim kad se se svaki izraz posebno objasni u skladu s njegovim stalnim značenjem u Reči. Pa stoga, kada se ideje drže u smislu slova, unutrašnji smisao izleda kao nešto tamno i mračno; a s druge strane, kada se ideje drže u unutrašnjem smislu, smisao slova izgleda kao nešto tamno, a anđelima kao i da ne postoji. Jer anđeli nisu više u svetskim i telesniom idejama, u koje se izrazi u doslovnom smislu menjaju na čudesan način, kada se smisao uzdigne od čoveka, koji čita Reč, u sferu u kojoj su anđeli, to jest, u nebo, i to snagom saobraznosti duhovnih stvari sa svetskim stvarima, i nebeskih stvari sa telesnim stvarima. Ove je saobraznost (korespondencija talna, ali priroda (saobraznosti) tek je sada otkrivena objašnjenjima izraza, imena, i brojeva u njihovom unutrašnjem smislu u Reči. Kako bi se upoznala priroda ove saobraznosti, ili, što je isto, kako svetske i telesne ideje prelaze u saobrazne duhovne i nebeske ideje, kada se uzdignu u nebo; a tome kao primeri mogu da posluže izrazi jutro i put. Kad se čita (reč) jutro, kao u stihu pred nama, pa sjutra rano, anđeli ne oblikuju ideju jutra u prirodnom danu, nego ideju jutra u duhovnom smislu, kao što je ideja kod Samuila: I biće kao svjetlost jutarnja kad sunce izlazi jutrom bez oblaka, i kao trava koja raste iz zemlje od svjetlosti iza dažda (23:4). I kod Danila: I reče mi: do dvije tisuće i dvije stotine dana i noći; a rečena utvara o danu i noći istina je Danijel 8:14, 26). Tako, oni umesto jutra opažaju Gospoda, ili Njegovo carstvo, ili nebeske stvari ljubavi i milosrđa, i to sa razlikama u nizovim stvari o kojima se govori u Reči koja se čita. Na sličan način, kad se pojavi izraz put, kao ovde, svojim putem, annđeli ne oblikuju ideju o nekom putu, već drugu ideju koja je duhovna i nebeska, naime, sličnu onoj kod Jovana, gde je Gospod rekao: Ja sam put i istina, Jovan 14:6. , i kod Davida: Pokaži mi, o Jehova, puteve svoje, i nauči me hodati stazama tvojim Psalam 25:4, 5); i kod Isaije: S kim se je dogovarao, i ko ga je urazumio i naučio putu suda, i naučio ga znanju i pokzao mu put razuma? (Isaija 40:14. ; tako, oni umesto puta opažaju istinu, i to kako u proročkim tako i u istorijskim delovima Reči. Jer se anđeli ne brinu za istorijske iskaze u Reči, jer ovi ne odgovaraju njihovim idejama, pa imesto toga, oni opažaju stvari koje se odnose na Gospoda i Njegovo carstvo, a što sledi u unutrašnjem smislu lepim redom i u poveznim nizovima. Zbog toga, kao i stoga da bi Reč bila i za anđele, svi istorijski prikazi nešto pretstavljaju, i svaka reč označava ovakve stvari, što je nešto posebno za Reč, za razliku od svih ostalih spisa.