1
I reče im: Zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrt dok ne vide carstvo Božje da dođe u sili.
2
I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede ih na visoku goru same; i preobrazi se pred njima.
3
I haljine Njegove postadoše sjajne i vrlo bele kao sneg, kao što ne može belilja ubeliti na zemlji.
4
I ukaza im se Ilija s Mojsijem gde se razgovarahu s Isusom.
5
I Petar odgovarajući reče Isusu: Ravi! Dobro nam je ovde biti; i da načinimo tri senice: Tebi jednu i Mojsiju jednu i Iliji jednu.
6
Jer ne znaše šta govori; jer behu vrlo uplašeni.
7
I postade oblak te ih zakloni; i dođe glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni; Njega poslušajte.
8
I ujedanput pogledavši, nikoga ne videše osim Isusa samog sa sobom.
9
A kad silažahu s gore zapreti im da nikom ne kazuju šta su videli, dok Sin čovečji ne ustane iz mrtvih.
10
I reč zadržaše u sebi pitajući jedan drugog: Šta to znači ustati iz mrtvih?
11
I pitahu Ga govoreći: Kako govore književnici da Ilija treba najpre da dođe?
12
A On odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre, i urediti sve; ali i Sin čovečji treba da mnogo postrada i da se ponizi, kao što je pisano.
13
Ali vam kažem da je i Ilija došao i učiniše s njim šta htedoše kao što je pisano za njega.
14
I došavši k učenicima svojim vide narod mnogi oko njih i književnike gde se prepiru s njima.
15
I odmah videvši Ga sav narod uplaši se i pritrčavši pozdravljahu Ga.
16
I upita književnike: Šta se prepirete s njima?
17
I odgovarajući jedan od naroda reče: Učitelju! Dovedoh k Tebi sina svog u kome je duh nemi.
18
I svaki put kad ga uhvati lomi ga, i penu baca i škrguće zubima; i suši se. I rekoh učenicima Tvojim da ga isteraju; i ne mogoše.
19
A On odgovarajući mu reče: O rode neverni! Dokle ću s vama biti? Dokle ću vas trpeti? Dovedite ga k meni.
20
I dovedoše ga k Njemu; i kad Ga vide odmah ga duh stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajući penu.
21
I upita oca njegovog: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: Iz detinjstva.
22
I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako šta možeš pomozi nam, smiluj se na nas.
23
A Isus reče mu: Ako možeš verovati: sve je moguće onome koji veruje.
24
I odmah povikavši otac detinji sa suzama govoraše: Verujem, Gospode! Pomozi mom neverju.
25
A Isus videći da se stiče narod, zapreti duhu nečistom govoreći mu: Duše nemi i gluvi! Ja ti zapovedam, izađi iz njega i više ne ulazi u njega.
26
I povikavši i izlomivši ga vrlo izađe; i učini se kao mrtav tako da mnogi govorahu: Umre.
27
A Isus uzevši ga za ruku podiže ga: i usta.
28
I kad uđe u kuću, pitahu Ga učenici Njegovi nasamo: Zašto ga mi nismo mogli isterati?
29
I reče im: Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom.
30
I izašavši odande iđahu kroz Galileju; i ne hteše da ko dozna.
31
Jer učaše učenike svoje, i govoraše im da će se Sin čovečji predati u ruke ljudske, i ubiće Ga, i pošto Ga ubiju ustaće treći dan.
32
A oni ne razumevahu reč, i ne smehu da Ga zapitaju.
33
I dođe u Kapernaum, i kad beše u kući zapita ih: Šta se prepiraste putem među sobom?
34
A oni ćutahu; jer se putem prepiraše među sobom ko je najveći.
35
I sedavši dozva dvanaestoricu i reče im: Koji hoće da bude prvi neka bude od svih najzadnji i svima sluga.
36
I uzevši dete metnu ga među njih i zagrlivši ga reče im:
37
Ko jedno ovakvo dete primi u ime moje, mene prima; a ko mene primi, ne prima mene nego Onog koji je mene poslao.
38
Odgovori Mu Jovan govoreći: Učitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni đavole koji ne ide za nama: i zabranismo mu, jer ne ide za nama.
39
A Isus reče: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim čudo činio da može brzo zlo govoriti za mnom.
40
Jer ko nije protiv vas s vama je.
41
Jer ko vas napoji čašom vode u ime moje, zato što ste Hristovi, zaista vam kažem: neće mu propasti plata.
42
A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da obesi kamen vodenični o vrat svoj i da se baci u more.
43
I ako te ruka tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je bez ruke u život ući, negoli s obe ruke ući u pakao, u oganj večni,
44
Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
45
I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je ući u život hrom, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj večni,
46
Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
47
Ako te i oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ući u carstvo Božje, negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni,
48
Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
49
Jer će se svaki ognjem posoliti, i svaka će se žrtva solju posoliti.
50
Dobra je so; ali ako so bude neslana, čim će se osoliti? Imajte so u sebi, i mir imajte među sobom.
