Jevanðelje po Marku 10

Serbian (Daničić, Karadžić)

Studovat vnitřní smysl

← Jevanðelje po Marku 9   Jevanðelje po Marku 11 →

1 I ustavši odande dođe u okoline judejske preko Jordana, i steče se opet narod k Njemu; i kao što običaj imaše, opet ih učaše.

2 I pristupivši fariseji upitaše Ga kušajući: Može li čovek pustiti ženu?

3 A On odgovarajući reče im: Šta vam zapoveda Mojsije?

4 A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.

5 I odgovarajući Isus reče im: Po tvrđi vašeg srca napisa vam on zapovest ovu.

6 A u početku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog.

7 Zato ostaviće čovek oca svog i majku i prilepiće se k ženi svojoj,

8 I budu dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo.

9 A šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.

10 I u kući opet zapitaše Ga za to učenici Njegovi.

11 I reče im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu na njoj.

12 I ako žena ostavi muža svog i pođe za drugog, čini preljubu.

13 I donošahu k Njemu decu da ih se dotakne; a učenici branjahu onima što ih donošahu.

14 A Isus videvši rasrdi se i reče im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.

15 Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje kao dete, neće ući u njega.

16 I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.

17 I kad izađe na put, pritrča neko, i kleknuvši na kolena pred Njim pitaše Ga: Učitelju blagi! Šta mi treba činiti da dobijem život večni?

18 A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.

19 Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; ne čini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater.

20 A on odgovarajući reče Mu: Učitelju! Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.

21 A Isus pogledavši na nj, omile mu, i reče mu: Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i dođi, te hajde za mnom uzevši krst.

22 A on posta zlovoljan od ove reči, i ode žalostan; jer beše vrlo bogat.

23 I pogledavši Isus reče učenicima svojim: Kako je teško bogatima ući u carstvo nebesko!

24 A učenici se uplašiše od reči Njegovih. A Isus opet odgovarajući reče im: Deco! Kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ući u carstvo Božje!

25 Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božje.

26 A oni se vrlo divljahu govoreći u sebi: Ko se dakle može spasti?

27 A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu.

28 A Petar Mu poče govoriti: Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo.

29 A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevanđelja radi,

30 A da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život večni.

31 Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi.

32 A kad iđahu putem u Jerusalim, Isus iđaše pred njima, a oni se čuđahu, i za Njim iđahu sa strahom. I uzevši opet dvanaestoricu poče im kazivati šta će biti od Njega:

33 Evo idemo u Jerusalim, i Sin čovečji predaće se glavarima svešteničkim i književnicima i osudiće Ga na smrt, i predaće Ga neznabošcima;

34 I narugaće Mu se, i biće Ga, i popljuvaće Ga, i ubiće Ga, i treći dan ustaće.

35 I pred Njega dođoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: Učitelju! Hoćemo da nam učiniš za šta ćemo Te moliti.

36 A On reče: Šta hoćete da vam učinim?

37 A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj.

38 A Isus im reče: Ne znate šta ištete: možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam?

39 A oni Mu rekoše: Možemo. A Isus reče im: Čašu, dakle, koju ja pijem ispićete; i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se;

40 Ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno.

41 I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i na Jovana.

42 A Isus dozvavši ih reče im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim.

43 Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi.

44 I koji hoće prvi među vama da bude, da bude svima sluga.

45 Jer Sin čovečji nije došao da Mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.

46 I dođoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, On i učenici Njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi, seđaše kraj puta i prošaše.

47 I čuvši da je to Isus Nazarećanin stade vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse! Pomiluj me!

48 I prećahu mu mnogi da ućuti, a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me!

49 I stavši Isus reče da ga zovnu. I zovnuše slepca govoreći mu: Ne boj se, ustani, zove te.

50 A on zbacivši sa sebe haljine svoje, ustade i dođe k Isusu.

51 I odgovarajući reče mu Isus: Šta hoćeš da ti učinim? A slepi reče Mu: Ravuni! Da progledam.

52 A Isus reče mu: Idi, vera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i ode putem za Isusom.

← Jevanðelje po Marku 9   Jevanðelje po Marku 11 →
Studovat vnitřní smysl

Komentář k této kapitole:

Příběhy:

Vysvětlení nebo odkazy ze Swedenborgových prací:

Arcana Coelestia 162, 164, 1072, 1419, 1812, 2027, 2343 ...

Apocalypse Revealed 3, 55, 672, 839

Bracna Ljubav 50, 396, 414

Bozanska Promisao 324

The Lord 9, 24, 27, 41

Life 66, 99

Nebo i Pakao 281, 372

Ukázat odkazy z nepublikovaných děl Swedenborga




Přeložit:
Sdílet: