IBhayibheli

 

Jevanðelje po Mateju 13

Funda

   

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

10 I pristupivši učenici rekoše Mu: Zašto im govoriš u pričama?

11 A On odgovarajući reče im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano.

12 Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.

13 Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju.

14 I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete čuti, i nećete razumeti; i očima ćete gledati, i nećete videti.

15 Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.

16 A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju.

17 Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.

18 Vi pak čujte priču o sejaču:

19 Svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.

20 A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je,

21 Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag.

22 A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane.

23 A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji dakle i rod rađa, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.

24 Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u polju svom,

25 A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide.

26 A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.

27 Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?

28 A on reče im: Neprijatelj čovek to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo?

29 A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu.

30 Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju.

31 Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao zrno gorušičino koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj,

32 Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.

33 Drugu priču kaza im: Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne.

34 Sve ovo u pričama govori Isus ljudima, i bez priče ništa ne govoraše im:

35 Da se zbude šta je kazao prorok govoreći: Otvoriću u pričama usta svoja, kazaću sakriveno od postanja sveta.

36 Tada ostavi Isus ljude, i dođe u kuću. I pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Kaži nam priču o kukolju na njivi.

37 A On odgovarajući reče im: Koji seje dobro seme ono je Sin čovečiji;

38 A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla;

39 A neprijatelj koji ga je posejao jeste đavo; a žetva je posledak ovog veka; a žeteoci su anđeli.

40 Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će biti na kraju ovog veka.

41 Poslaće Sin čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva Njegovog sve sablazni i koji čine bezakonje.

42 I baciće ih u pećognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.

43 Tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Ko ima uši da čuje neka čuje.

44 Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono.

45 Još je carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobar biser,

46 Pa kad nađe jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.

47 Još je carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe;

48 Koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sedavši, izbraše dobre u sudove, a zle baciše napolje.

49 Tako će biti na poletku veka: izići će anđeli i odlučiće zle od pravednih.

50 I baciće ih u pećognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.

51 Reče im Isus: Razumeste li ovo? Rekoše Mu: Da, Gospode.

52 A On im reče: Zato je svaki književnik koji se naučio carstvu nebeskom kao domaćin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.

53 I kad svrši Isus priče ove, otide odande.

54 I došavši na postojbinu svoju, učaše ih po zbornicama njihovim tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moći?

55 Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda?

56 I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?

57 I sablažnjavahu se o Njega. A Isus reče im: Nema proroka bez časti osim na postojbini svojoj i u domu svom.

58 I ne stvori onde čudesa mnogih za neverstvo njihovo.

   

Okususelwe Emisebenzini kaSwedenborg

 

Nebeske Tajne #901

Funda lesi Sigaba

  
Yiya esigabeni / 10837  
  

901. Da dvadest sedmi dan označava ono što je sveto, jasno je iz onoga što je maločas rečeno, pošto je sastavljen od tri pomnoženog dva puta sa samim sobom. Tri pomnoženo s tri je devet, a devet pomnoženo s tri je dvadeset sedam. U dvadest sedam vladajući broj je tri. Tako su pradrevni ljudi računali svoje brojeve, a pod njima su razumevali same stvari. Da tri ima isto značenje kao i sedam, jasno je iz onoga što je već rečeno. Postoji skriveni razlog što je Gospod uskrsnuo na treći dan. Gospodovo uskrsnuće obuhvata svu svetost, kao i uskrsnuće svih, pa je stoga u Jevrejskoj crkvi taj broj postao reprezentativan; te je svet i u Reči, kao što je i u Nebu, gde se ne misli na brojeve, nego se umesto na tri i sedam misli na uskrsnuće i dolazak Gospodov. Da tri i sedam znače ono što je sveto, jasno je iz sledećih odlomaka u Reči.

Kod Mojsija:

Ko se dotakne mrtvog tijela čovječjega, da je nečist sedam dana. On neka se čisti onom vodom treći dan i sedmi dan, i biće čist. Ko se dotakne u polju posječenoga mačem ili umrloga ili kosti čovječje ili groba, nečist da je sedam dana. Čisti nečistoga neka poškropi treći i sedmi dan, i kad ga očisti sedmi dan, neka opere haljine svoje i sebe neka opere vodom, i biće čist u veče. (Izlazak 19:11, 12, 16, 19)

Da su te stvari predstave ili da spoljne stvari označavaju unutarnje, vrlo je jasno; da je neko nečist kada dotakne mrtvo telo ili posečenog, kost ili grob. Sve to u unutarnjem smislu označava stvari koje su svojstvene čoveku, koje su mrtve i profane. Tako su i pranje vodom i čišćenje bili predstave, kao i treći i sedmi dan, koji označavaju ono što je sveto, jer bi se na te dane čistio i postao čist. Na sličan način govori se o onima koji su se vratili iz borbe s Medijanitima:

A vi ostanite izvan okola; koji je ubio koga ili ko se dotakao ubijenoga, očistite se treći i sedmi dan, sebe i roblje svoje. (Brojevi 31:19).

Kada bi to bio samo jedan obred, a da treći i sedmi dan nisu predstave svetosti ili ispaštanja, to bi bila samo mrtva stvar, kao nešto što nema uzroka; kao uzrok bez svrhe ili kao nešto odvojeno od svoga uzroka, ili kao uzrok bez cilja, pa prema tome ne bi bilo Božansko ni na koji način. Da treći dan predstavlja i označava ono što je sveto, vrlo je jasno iz Gospodovog silaženja na Goru sinajsku, za šta je zapoveđeno:

I reče Jehova Mojsiju: Idi k narodu, i osveti ih danas i sutra, i neka operu haljine svoije. I neka budu gotovi treći dan, jer će u treći dan Jehova sići na goru Sinajsku. Mojsije siđe k narodu, i osveti narod, i opraše haljine svoje, i reče narodu: Budite spremni na treći dan, i ne liježite sa ženama. (Brojevi 19:10, 11, 14, 15)

Iz sličnog razloga Jošua je prešao Jordan na treći dan:

Prođite kroz oko, i zapovijedite narodu govoreći: Spremite sebi brašnjenice, jer ćete do tri dana prijeći preko Jordana da uđete i uzmete zemlju, koju vam Jehova Bog vaš daje u našljedstvo. A poslije tri dana prođoše upravitelji kroz oko. (Isus Navin 1:11, 3:2)

Prelaženje preko Jordana predstavljalo je uvođenje sinova Izrailjevih, to jest onih koji su se ponovo rodili, u Gospodovo carstvo; Jošua, koji ih je vodio, predstavlja Gospoda, a to se dogodilo na treći dan. Zato što je treći dan svet, kao i sedmi, to je bilo zapoveđeno da godina desetaka bude svake treće godine i da se tada ljudi moraju posvetiti čineći dela ljubavi prema bližnjemu (Ponovljeni zakoni 26:12-15); deseci su predstavljali ostatke, koji su sveti, jer pripadaju samo Gospodu. To što je Jona bio tri dana i tri noći u utrobi ribe (Knjiga o Joni 1:17), jasno predstavlja pogreb i uskrsnuće Gospodovo na treći dan (Mateja 12:40).

Da tri označava ono što je sveto, vidi se i kod proroka, kao kod Ozije:

Povratiće nam život do dva dana. Treći dan podignuće nas, i živjećemo pred njim. (Osija 6:2).

Ovde treći dan jasno označava dolazak Gospodov i Njegovo uskrsnuće.

Kod Zaharija:

I u svoj zemlji, govori Jehova, dva će se dijela istrijebiti u njoj i poginuti, a treći će ostati u njoj. I tu ću trećinu metnuti u oganj, i pretopiću ih kako se pretapa srebro, i okušaću ih kako se kuša zlato. (Zaharija 13:8, 9)

Ovde treći deo kao i tri označava ono što je sveto. S trećim delom je isti slučaj kao i s trećim delom trećega dela, kao u ovom odlomku, jer je tri treći deo trećeg dela od dvadeset sedam.

  
Yiya esigabeni / 10837  
  

IBhayibheli

 

Izlazak 19:12

Funda

       

12 A postavićeš narodu među unaokolo, i reći ćeš: Čuvajte se da ne stupite na goru i da se ne dotaknete kraja njenog; šta se god dotakne gore, poginuće;