¹ Godine tridesete, meseca četvrtog, petog dana, kad bejah među robljem na reci Hevaru, otvoriše se nebesa, i videh utvare Božje.

² Petog dana tog meseca, pete godine od kako se zarobi car Joahin,

³ Dođe reč Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevom, svešteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde dođe ruka Gospodnja nada nj.

⁴ I videh, i gle, silan vetar dolažaše od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevaše, i oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost;

⁵ Isred njega još kao četiri životinje, koje na oči behu nalik na čoveka;

⁶ I u svake behu četiri lica, i četiri krila u svake;

⁷ I noge im behu prave, a u stopalu behu im noge kao u teleta; i sevahu kao uglađena bronza.

⁸ I ruke im behu čovečje pod krilima nad četiri strane, i lica im i krila behu na četiri strane.

⁹ Sastavljena im behu krila jedno s drugim; i ne okretahu se idući, nego svaka iđaše na prema se.

¹⁰ I lice beše u sve četiri lice čovečje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve četiri.

¹¹ I lica im i krila behu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo.

¹² I svaka iđaše pravo na prema se; iđahu kuda duh iđaše, i ne okretahu se idući.

¹³ I na oči behu te životinje kao živo ugljevlje, gorahu na oči kao sveće; taj oganj prolažaše između životinja i svetljaše se, i iz ognja izlažaše munja.

¹⁴ I životinje trčahu i vraćahu se kao munja.

¹⁵ I kad gledah životinje, gle, točak jedan beše na zemlji uza svaku životinju prema četiri lica njihova.

¹⁶ Obličjem i napravom behu točkovi kao boje hrisolitove, i sva četiri behu jednaka, i obličjem i napravom behu kao da je jedan točak u drugom.

¹⁷ Kad iđahu, iđahu sva četiri svaki na svoju stranu, i idući ne skretahu.

¹⁸ I naplaci im behu visoki strahota; i behu naplaci puni očiju unaokolo u sva četiri.

¹⁹ I kad iđahu životinje, iđahu i točkovi uz njih; i kad se životinje podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi.

²⁰ Kuda duh iđaše, onamo iđahu, i podizahu se točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima.

²¹ Kad one iđahu, iđahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad se one podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima.

²² A nad glavama životinjama beše kao nebo, po viđenju kao kristal, strašno, razastrto ozgo, nad glavama njihovim.

²³ A pod tim nebom behu im krila pružena, jedno prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu telo.

²⁴ I čuh huku krila njihovih kad iđahu kao da beše huka velike vode, kao glas Svemogućeg i kao graja u logoru; i kad stajahu, spuštahu krila.

²⁵ I kad stavši spuštahu krila, čujaše se glas ozgo iz neba, koje beše nad glavama njihovim.

²⁶ I ozgo na onom nebu što im beše nad glavama, beše kao presto, po viđenju kao kamen safir, i na prestolu beše po obličju kao čovek.

²⁷ I videh kao jaku svetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dole videh kao oganj i svetlost oko njega.

²⁸ Kao duga u oblaku kad je kiša, takva na oči beše svetlost unaokolo. To beše viđenje slave Božje na očima; i kad videh, padoh na lice svoje, i čuh glas Nekoga koji govoraše.

²⁸ Pusti mrak i zamrači, i ne protiviše se reči Njegovoj.