Разговор након доручка

(Коментар о Јеванђеље по Јовану 21:15-25)

У првом делу овог поглавља седам ученика се вратило кући у Галилеју. Они су отишли на пецање, видели Исуса на обали, следили његовим упутствима да пецају с десне стране чамца, извукли су мрежу напуњену 153 рибом на обалу и ... како почиње друга половина поглавља, управо су имали завршили су брзи раст са Њим. Сада се опуштају.

Исус каже Петру: "Да ли ме волиш?" и Петар, можда мало запрепашћен питањем, мислећи да је одговор очит, одговара „да“, а Исус одговара: „Нахрани моја јагњета“. Још два пута овај низ се понавља, али са неким изменама. Затим, након овог необичног разговора, Господин им свима говори малу присподобу о томе да буду млади и касније остареју. Тада Господ говори Петру да га слиједи, а Петар, наизглед љубоморан, пита шта Иван треба да ради. Господ благо побија Петрову љубомору рекавши: "Ако овај човек посегне док ја не дођем шта вам је то?", Али тада каже и Ивану да га следи.

Коначно, Иваново еванђеље, и заиста збирка сва четири еванђеља, затвара се објашњењем Јована да је писац овог еванђеља.

Дакле, погледајмо пажљивије у разговору, присподобама и избијању љубоморе.

У овом делу приче помињу се само два од седам ученика, Петар и Јован. Петар представља веру или истину, али истина о духовним стварима у које стварно верујемо од Бога. Јован представља добро или љубав према ближњем. Прво пребива у делу који разуме, а други у вољи.

Говорећи Петру да храни овце, Господ каже да следити Њега значи проповедати истине које сви ученици сада знају о Господу, његовом доласку и о томе како треба водити живот, како би могао бити следбеник Господ у новој цркви. У разговору је Господин директан и сондиран. "Симон, Јонасов сине, волиш ли ме више од овога?" Мислим да се Петра пита да ли воли Господа, Исуса, више него што воли своје колеге галилејске пријатеље, иако је то двосмислено, може ли значити „да ли ме волиш више од ових шесторице?“ Када Петар одговори први пут каже: "Господе, знаш да те волим."

Уз ово прво од три пробна питања, Господин одговара „Храните моја јагњета“, док је након тога одговор „Храните моје овце“. Овце и јагње обоје представљају људе који воле љубав према добру, али док овце значе оне који воле чинити добро ради ближњег, јагње значе оне који чине добро зарад Господа. Прво је духовно добро, а друго више, и назива се небеско добро. Али људи који у почетку желе чинити добро не знају шта је добро; они то морају научити из Речи и бити поучени. Због тога се Петру каже да их „нахрани“, што значи да истина мора указивати на то колико добро треба учинити. Да би се урадиле добре ствари, мора се повезати жеља воље и разумевање како се то може решити. За успешан хришћански живот, или у већем обиму, хришћанска црква, "Петар" и "Јован", морају да раде у складу.

Затим долази парабола. "Када сте били млади, сами сте се спремили и радили оно што сте желели. Али када постанете стари, морате посегнути за помоћ и други ће вас одвести тамо где не желите да идете."

Изгледа да се овде не уклапа, али наравно да јесте, и на два начина. Први начин је дат у библијском тексту; говори о Господиновој смрти да су га сва пророчанства водила ка његовом распећу, као што је већ поменуто. Други начин је лекција за све нас. Када смо млади, самоуверени и јаки, осећамо да можемо радити оно што желимо и није нам потребна никаква помоћ. Искушења да чинимо зло с којима се ми сами можемо суочити. Али кад будемо мудрији схватамо да сва наша снага долази од Господара, и ако наставимо да зависимо само од нас самих, искушења из пакла ће бити прејака и ми ћемо бити приморани да радимо оно што пакао желе за нас, а не оно што желимо. Морамо научити у почетку да следимо Господа и да зависимо од Њега. То каже на крају присподобе, где се чини да се не уклапа док не разумијемо присподобу. "А кад је то рекао, он им каже: слиједите ме." То је оно што такође морамо да урадимо.

Петар је сретан што проповиједа истину и можда осјећа да је издвојен, али такође схвата да Јован такође воли Господа и да је вољен заузврат. Па пита: "А шта овај човек треба да ради?" Изгледа да потребна хармонија још увек није присутна и да је Петер љубоморан на везу, и вероватно се нада да ће му бити осигурано да је број један ... али то се неће догодити. Петру је једноставно речено да то није важно; он мора да ради посао који му је дат.

Подсећам на причу о Јакову и Езаву, у Постанак 25, где је Езав прворођени и наследиће од Изак-а право рођења и благослов. Јаков занатом који је осмислила његова мајка превари Изака и краде оно што је Езав. Затим бежи у Падан-Арам и тамо остаје са ујаком и постаје богат. Тек се на повратку, када се бори са анђелом, а име му је промењено у Израел, поново среће са Изавом. Промјена имена значи да сада када је Јаков богат истином из Речи, сада пријатељским сусретом са Езавом, такође богатим, да се два близанаца могу у присподоби спојити у једну личност, звану Израел, што значи спајање добра и истина у уму.

Езав значи нешто слично Ивану, оба представљају доброту или истинску љубав. Јаков значи нешто слично Петру, оба представљају истину научену из Речи. Свако наизглед непријатељство између њих око тога што је важније може их учинити и бескорисним, а код особе која постаје анђеоска (као што би сви требали тежити) нема непријатељства. Истина омогућава добро, а добро надахњује истину да би се нешто постигло. Иако о њима можемо засебно мислити и говорити, они су (савршено у Господу, а мање речено у анђелима) спојени у јединство како бисмо могли да буду ожењени. Брак Божијег добра и Божанске истине је извор свега створења. Да, све креација.

Овај брак добра и истине и потреба да обоје радимо у нашим животима, у равнотежи и хармонији, темељни је новохришћански концепт.

У Еванђељима постоји само још једна прича која се дешава после ове. У њему се остали ученици придружују овде поменутим седморицама да чују последње Господове заповести.

1462. 'Egypt' means, in reference to the Lord, knowledge comprised of cognitions, but in reference to all others, knowledge in general. This becomes clear from the meaning of that country in the Word, dealt with already in several places, and specifically in 1164, 1165. Indeed the Ancient Church existed in Egypt, as it did in many other places, 1238, and while the Church was in that region all kinds of knowledge flourished there more than anything else; and this explains why 'Egypt' came to mean knowledge. But after those people desired to penetrate the mysteries of faith by means of all this knowledge, and so to inquire into the truth of Divine arcana from their own power, Egypt became a place of magic, and so came to mean factual knowledge which perverts, and which gives rise to falsities and derivative evils, as is clear in Isaiah 19:11.

[2] That 'Egypt' means all kinds of knowledge that serve a use, thus at this point knowledge comprised of cognitions which is able to serve as vessels for celestial and spiritual things, becomes clear from the following places in the Word: In Isaiah,

They have led Egypt astray, the corner-stone of the tribes. Isaiah 19:13.

Here it is called 'the corner-stone of the tribes', which was to serve as the base on which the things of faith meant by 'the tribes' were to rest. In the same prophet,

On that day there will be five cities in the land of Egypt which speak in the lip of Canaan and swear to Jehovah Zebaoth. Each will be called Ir Heres. On that day there will be an altar to Jehovah in the midst of the land of Egypt, and a pillar at its border to Jehovah; and it will be a sign and a witness to Jehovah Zebaoth in the land of Egypt, for they will cry to Jehovah because of the oppressors, and He will send a savior and a prince to them, and he will deliver them. And Jehovah will make Himself known to Egypt, and the Egyptians will know Jehovah on that day and will offer sacrifice and minchah, and will make vows to Jehovah and perform them. And Jehovah will smite Egypt, smiting and healing, and they will return to Jehovah; and He will be entreated by them, and He will heal them. Isaiah 19:18-22.

Used in a good sense here, 'Egypt' stands for people who possess facts, or natural truths, which are the vessels for spiritual truths.

[3] In the same prophet,

On that day there will be a highway from Egypt to Asshur, and Asshur will come into Egypt and Egypt into Asshur, and the Egyptians will serve Asshur. ¹ On that day Israel will be the third with Egypt and Asshur, a blessing in the midst of the earth, whom Jehovah Zebaoth will bless, saying, Blessed be Egypt My people, and Asshur the work of My hands, and Israel My heritage. Isaiah 19:23-25.

Here 'Egypt' means knowledge consisting of natural truths, 'Asshur' reason or rational things, and 'Israel' spiritual things, which follow one another in that order. Hence the statement that 'on that day there will be a highway from Egypt to Asshur, and Israel will be the third with Egypt and Asshur'.

[4] In Ezekiel,

Fine linen with embroidered work from Egypt was your sail, that it might be to you an ensign. Ezekiel 27:7.

This refers to Tyre, which means the possession of cognitions. 'Fine linen with embroidered work' stands for the truths contained in all kinds of knowledge which are of service; belonging as they do to the external man facts ought to be of service to the internal man. In the same prophet,

Thus said the Lord Jehovih, At the end of forty years I will gather Egypt from the peoples among whom they were scattered, and I will bring back the captivity of Egypt. Ezekiel 29:13-14.

Here also 'Egypt' has much the same meaning, as is also said of Judah and Israel in many other places that they were to be gathered from the peoples and brought back from captivity. In Zechariah,

And it will be that whoever of the families of the earth does not go up to Jerusalem to worship the King, Jehovah Zebaoth, there will be no rain upon them And if the family of Egypt does not go up, and does not come . . . Zechariah 14:17-18.

Here also 'Egypt' is used in a good sense to have a similar meaning.

[5] That knowledge or human wisdom is meant by 'Egypt' becomes clear also in Daniel 11:43 where knowledge of celestial and of spiritual things is called 'the secret hoards of gold and silver' and also 'the precious things of Egypt'. And of Solomon it is said that his wisdom surpassed the wisdom of all the sons of the east and all the wisdom of the Egyptians, 1 Kings 4:30. And the house built by Solomon for Pharaoh's daughter had no other representation, 1 Kings 7:8 and following verses.

[6] The Lord's being taken into Egypt when He was an infant had no other meaning than that which here is meant by Abram, though He was also taken there so that He might fulfill all things that had taken place and were representative of Himself. The passage of Jacob and his sons down into Egypt represented in the inmost sense nothing other than the Lord's initial instruction in cognitions from the Word, as is also evident from what follows. In reference to the Lord the following is said in Matthew,

The angel of the Lord appeared to Joseph in a dream, saying, Rise, take the boy and His mother, and flee into Egypt, and be there until I tell you. He rose and took the boy and His mother by night, and departed into Egypt, and was there until the death of Herod, so that what had been said by the prophet might be fulfilled, when he said, Out of Egypt have I called My son. Matthew 2:13-15, 19-21.

This promise is stated in Hosea as follows,

When Israel was a boy I loved him, and out of Egypt I called My son. Hosea 11:1.

From this it is clear that 'the boy Israel' is used to mean the Lord, His instruction when a boy being expressed by the words, 'Out of Egypt have I called My son'.

[7] In the same prophet,

By a prophet Jehovah brought Israel up out of Egypt and by a prophet he was preserved. Hosea 12:12-13.

Here similarly 'Israel' is used to mean the Lord. 'A prophet' means one who teaches, thus teaching consisting of cognitions. In David,

Turn us back, O God Zebaoth, cause Your face ² to shine and we shall be saved. You caused a vine to set out from Egypt, You drove out the nations and planted it. Psalms 80:7-8.

This too refers to the Lord, who is called 'the vine out of Egypt' as regards the cognitions in which He was receiving instruction.

Imibhalo yaphansi: