¹ Potom povika glasno, te čuh, i reče: Pristupite koji ste poslani na grad svaki s oružjem svojim smrtnim u ruci.

² I gle, šest ljudi dođe do visokih vrata, koja gledaju na sever, svaki sa svojim oružjem smrtnim u ruci, i među njima beše jedan čovek obučen u platno s opravom pisarskom uz bedricu; i došavši stadoše kod oltara bronzanog.

³ A slava Boga Izrailjevog podiže se s heruvima, na kojima beše, na prag od doma, i viknu čoveka obučenog u platno koji imaše uz bedricu opravu pisarsku.

⁴ I reče mu Gospod: Prođi posred grada, posred Jerusalima, i zabeleži belegom čela onim ljudima koji uzdišu i koji ridaju radi svih gadova što se čine usred njega.

⁵ A drugima reče i čuh: Prođite za njim po gradu, i pobijte, neka ne žali oko vaše niti se smilujte;

⁶ Starce i mladiće, i devojke i decu i žene pobijte da se istrebe; ali na kome god bude znak, k njemu ne pristupajte; i počnite od moje svetinje. I počeše od moje svetinje. I počeše od starešina što behu pred domom.

⁷ I reče im: Oskvrnite dom, i napunite tremove pobijenih; idite. I izašavši stadoše ubijati.

⁸ A kad ubijahu i ja ostah, padoh na lice svoje i povikah i rekoh: Jaoh Gospode Gospode, eda li ćeš zatrti sav ostatak Izrailjev izlivši gnev svoj na Jerusalim?

⁹ A On mi reče: Bezakonje doma Izrailjevog i Judinog preveliko je, i puna je zemlja krvi, i grad je pun opačine; jer rekoše: Gospod je ostavio zemlju, i Gospod ne vidi.

¹⁰ Zato ni moje oko neće žaliti, niti ću se smilovati; put njihov obratiću na glavu njihovu.

¹¹ I gle, čovek obučeni u platno, kome uz bedricu beše oprava pisarska, javi govoreći: Učinio sam kako si mi zapovedio.

¹ Ovo mi pokaza Gospod Gospod: Gle, sazdavaše skakavce, kad počinjaše nicati otava, i gle, beše otava po carevoj kosidbi.

² A kad pojedoše travu zemaljsku, tada rekoh: Gospode, Gospode, smiluj se; kako će se podignuti Jakov? Jer je mali.

³ Gospod se raskaja zato: Neće biti, reče Gospod.

⁴ Tada mi pokaza Gospod Gospod, i gle, Gospod Gospod povika da će suditi ognjem; i oganj proždre veliku bezdanu i proždre deo zemlje.

⁵ A ja rekoh: Gospode, Gospode, prestani; kako će se podignuti Jakov? Jer je mali.

⁶ Gospod se raskaja zato: Ni to neće biti, reče Gospod Gospod.

⁷ Tada mi pokaza, i gle, Gospod stajaše na zidu sazidanom po merilima, i u ruci Mu behu merila.

⁸ I reče mi Gospod: Šta vidiš, Amose? I rekoh: Merila. A Gospod mi reče: Evo, ja ću metnuti merila posred naroda svog Izrailja, neću ga više prolaziti.

⁹ Jer će se razoriti visine Isakove, i svetinje će Izrailjeve opusteti, i ustaću na dom Jerovoamov s mačem.

¹⁰ Tada Amasija sveštenik vetiljski posla k Jerovoamu caru Izrailjevom i poruči mu: Amos diže bunu na te usred doma Izrailjevog, zemlja ne može podneti sve reči njegove.

¹¹ Jer ovako govori Amos: Jerovoam će poginuti od mača, a Izrailj će se odvesti iz zemlje svoje u ropstvo.

¹² Potom reče Amasija Amosu: Videoče, idi, beži u zemlju Judinu, i onde jedi hleb i onde prorokuj;

¹³ A u Vetilju više ne prorokuj, jer je svetinja careva i dom je carski.

¹⁴ A Amos odgovori i reče Amasiji: Ne bejah prorok ni proročki sin, nego beh govedar i brah dudove;

¹⁵ A Gospod me uze od stada i reče mi Gospod: Idi, prorokuj narodu mom Izrailju.

¹⁶ Sada dakle čuj reč Gospodnju. Ti kažeš: Ne prorokuj u Izrailju, i ne kropi po domu Isakovom.

¹⁷ Zato ovako veli Gospod: Žena će ti se kurvati u gradu, i sinovi će tvoji i kćeri tvoje pasti od mača, i zemlja će se tvoja razdeliti užem, i ti ćeš umreti u nečistoj zemlji, a Izrailj će se odvesti iz svoje zemlje u ropstvo.