¹ A ovo su zakoni koje ćeš im postaviti:

² Ako kupiš roba Jevrejina, šest godina neka ti služi, a sedme nek otide slobodan bez otkupa.

³ Ako bude došao inokosan, neka i otide inokosan; ako li bude imao ženu, neka ide i žena s njim.

⁴ Ako ga gospodar njegov oženi, i žena mu rodi sinove ili kćeri, žena s decom svojom neka bude gospodaru njegovom, a on neka otide sam.

⁵ Ako li rob reče tvrdo: Ljubim gospodara svog, ženu svoju i decu svoju, neću da idem da budem slobodan,

⁶ Onda neka ga dovede gospodar njegov pred sudije i postavi na vratima ili kod dovratka, i onde neka mu gospodar probuši uho šilom, pa neka mu robuje doveka.

⁷ Ako ko proda kćer svoju da bude robinja, da ne odlazi kao robovi što odlaze.

⁸ Ako ne bude po volji gospodaru svom, i on je ne uzme za ženu, neka je pusti na otkupe; ali da nema vlasti prodati je u tuđ narod učinivši joj neveru.

⁹ Ako li je zaruči sinu svom, da joj učini po pravu koje imaju kćeri.

¹⁰ Ako li uzme drugu, da joj ne umali hrane ni odela ni zajednice.

¹¹ Ako joj ovo troje ne učini, onda nek otide bez otkupa.

¹² Ko udari čoveka, te umre, da se pogubi.

¹³ Ako li ne bude hteo, nego mu ga Bog dade u ruke, odrediću ti mesto kuda može pobeći.

¹⁴ Ako bi ko namerno ustao na bližnjeg svog da ga ubije iz prevare, odvuci ga i od oltara mog da se pogubi.

¹⁵ Ko udari oca svog ili mater svoju, da se pogubi.

¹⁶ Ko ukrade čoveka i proda ili se nađe u njegovim rukama, da se pogubi.

¹⁷ Ko opsuje oca svog ili mater svoju, da se pogubi.

¹⁸ Kad se svade ljudi, pa jedan udari drugog kamenom ili pesnicom, ali onaj ne umre nego padne u postelju,

¹⁹ Ako se pridigne i izađe o štapu, da ne bude kriv onaj koji je udario, samo dangubu da mu naknadi i svu vidarinu da plati.

²⁰ Ko udari roba svog ili robinju štapom tako da mu umre pod rukom, da je kriv;

²¹ Ali ako preživi dan ili dva, da nije kriv, jer je njegov novac.

²² Kad se svade ljudi, pa koji od njih udari trudnu ženu tako da izađe iz nje dete, ali se ne dogodi smrt, da plati globu koliko muž ženin reče, a da plati preko sudija;

²³ Ako li se dogodi smrt, tada ćeš uzeti život za život,

²⁴ Oko za Oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu,

²⁵ Užeg za užeg, ranu za ranu, modricu za modricu.

²⁶ Ako ko udari po oku roba svog ili robinju svoju, te mu pokvari oko, da ga otpusti slobodnog za oko njegovo.

²⁷ I ako izbije zub robu svom ili robinji svojoj, da ga pusti slobodnog za zub njegov.

²⁸ Ako vo ubode čoveka ili ženu, te umre, da se vo zaspe kamenjem i da se ne jede meso od njega, a gospodar od vola da nije kriv.

²⁹ Ali ako je vo pre bio bodač i gospodar njegov znao za to pa ga nije čuvao, te ubije čoveka ili ženu, vo da se zaspe kamenjem, i gospodar njegov da se pogubi.

³⁰ Ako mu se odredi da se otkupi, neka da otkup za život svoj, koliko mu se odredi.

³¹ Ako ubode sina ili kćer, da mu bude po istom zakonu.

³² Ako li roba ubode vo ili robinju, da da gospodaru njihovom trideset sikala srebra i vo da se zaspe kamenjem.

³³ Ako ko otkrije jamu ili iskopa jamu a ne pokrije, pa upadne vo ili magarac,

³⁴ Da naknadi gospodar od jame i plati novcem gospodaru njihovom, a što je uginulo da je njegovo.

³⁵ Ako vo jednog ubode vola drugom, te pogine, onda da prodadu vola živog i novce da podele, tako i ubijenog vola da podele.

³⁶ Ako li se znalo da je vo pre bio bodač pa ga nije čuvao gospodar njegov, da da vola za vola, a ubijeni neka bude njemu.

¹ A Isus otide na goru Maslinsku.

² A ujutru opet dođe u crkvu, i sav narod iđaše k Njemu; i sedavši učaše ih.

³ A književnici i fariseji dovedoše k Njemu ženu uhvaćenu u preljubi, i postavivši je na sredu

⁴ Rekoše Mu: Učitelju! Ova je žena uhvaćena sad u preljubi;

⁵ A Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve kamenjem ubijamo; a ti šta veliš?

⁶ Ovo, pak, rekoše kušajući Ga da bi Ga imali za šta okriviti. A Isus saže se dole i pisaše prstom po zemlji (ne gledajući na njih).

⁷ A kad Ga jednako pitahu, ispravi se i reče im: Koji je među vama bez greha neka najpre baci kamen na nju.

⁸ Pa se opet saže dole i pisaše po zemlji.

⁹ A kad oni to čuše, i pokarani budući od svoje savesti izlažahu jedan za drugim počevši od starešina do poslednjih; i osta Isus sam i žena stojeći na sredi.

¹⁰ A kad se Isus ispravi, i ne videvši ni jednog do samu ženu, reče joj: Ženo! Gde su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?

¹¹ A ona reče: Nijedan, Gospode! A Isus joj reče: Ni ja te ne osuđujem, idi, i odsele više ne greši.

¹² Isus im, pak, opet reče: Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života.

¹³ Tada Mu rekoše fariseji: Ti sam za sebe svedočiš: svedočanstvo tvoje nije istinito.

¹⁴ Isus odgovori i reče im: Ako ja svedočim sam za sebe istinito je svedočanstvo moje: jer znam otkuda dođoh i kuda idem; a vi ne znate otkuda dolazim i kuda idem.

¹⁵ Vi sudite po telu, ja ne sudim nikome.

¹⁶ I ako sudim ja, sud je moj prav: jer nisam sam, nego ja i Otac koji me posla.

¹⁷ A i u zakonu vašem stoji napisano da je svedočanstvo dvojice ljudi istinito.

¹⁸ Ja sam koji svedočim sam za sebe, i svedoči za mene Otac koji me posla.

¹⁹ Tada Mu govorahu: Gde je otac tvoj? Isus odgovori: Ni mene znate ni Oca mog; kad biste znali mene, znali biste i Oca mog.

²⁰ Ove reči reče Isus kod hazne Božije kad učaše u crkvi; i niko Ga ne uhvati, jer još ne beše došao čas Njegov.

²¹ A Isus im opet reče: Ja idem, i tražićete me; i pomrećete u svom grehu; kud ja idem vi ne možete doći.

²² Tada rekoše Jevreji: Da se neće sam ubiti, što govori: Kud ja idem vi ne možete doći?

²³ I reče im: Vi ste od nižih, ja sam od viših; vi ste od ovog sveta, ja nisam od ovog sveta.

²⁴ Tako vam kazah da ćete pomreti u gresima svojim; jer ako ne uzverujete da sam ja, pomrećete u gresima svojim.

²⁵ Tada Mu govorahu: Ko si ti? I reče im Isus: Početak, kako vam i kažem.

²⁶ Mnogo imam za vas govoriti i suditi; ali Onaj koji me posla istinit je, i ja ono govorim svetu što čuh od Njega.

²⁷ Ne razumeše, dakle, da im govoraše za Oca.

²⁸ A Isus im reče: Kad podignete Sina čovečijeg, onda ćete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj onako govorim.

²⁹ I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene samog; jer ja svagda činim šta je Njemu ugodno.

³⁰ Kad ovo govoraše, mnogi Ga verovaše.

³¹ Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji Mu verovaše: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji,

³² I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.

³³ Odgovoriše i rekoše Mu: Mi smo seme Avraamovo, i nikome nismo robovali nikad; kako ti govoriš da ćemo se izbaviti?

³⁴ Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kažem da je svaki koji čini greh rob grehu.

³⁵ A rob ne ostaje u kući vavek, sin ostaje vavek.

³⁶ Ako vas, dakle, Sin izbavi, zaista ćete biti izbavljeni.

³⁷ Znam da ste seme Avraamovo; ali gledate da me ubijete, jer moja beseda ne može u vas da stane.

³⁸ Ja govorim šta videh od Oca svog; i vi tako činite šta videste od oca svog.

³⁹ Odgovoriše i rekoše Mu: Otac je naš Avraam. Isus im reče: Kad biste vi bili deca Avraamova, činili biste dela Avraamova.

⁴⁰ A sad gledate mene da ubijete, čoveka koji vam istinu kazah koju čuh od Boga: Tako Avraam nije činio.

⁴¹ Vi činite dela oca svog. Tada Mu rekoše: Mi nismo rođeni od kurvarstva: jednog Oca imamo, Boga.

⁴² A Isus im reče: Kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga iziđoh i dođoh; jer ne dođoh sam od sebe, nego me On posla.

⁴³ Zašto ne razumete govor moj? Jer ne možete reči moje da slušate.

⁴⁴ Vaš je otac đavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.

⁴⁵ A meni ne verujete, jer ja istinu govorim.

⁴⁶ Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne verujete?

⁴⁷ Ko je od Boga reči Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga.

⁴⁸ Tada odgovoriše Jevreji i rekoše Mu: Ne govorimo li mi pravo da si ti Samarjanin, i da je đavo u tebi.

⁴⁹ Isus odgovori: U meni đavola nema, nego poštujem Oca svog; a vi mene sramotite.

⁵⁰ A ja ne tražim slave svoje; ima koji traži i sudi.

⁵¹ Zaista, zaista vam kažem: ko održi reč moju neće videti smrt doveka.

⁵² Tada Mu rekoše Jevreji: Sad videsmo da je đavo u tebi: Avraam umre i proroci, a ti govoriš: Ko održi reč moju neće okusiti smrt doveka.

⁵³ Eda li si ti veći od oca našeg Avraama, koji umre? I proroci pomreše: ko se ti sam gradiš?

⁵⁴ Isus odgovori: Ako se ja sam slavim, slava je moja ništa: Otac je moj koji me slavi, za kog vi govorite da je vaš Bog.

⁵⁵ I ne poznajete Ga, a ja Ga znam; i ako kažem da Ga ne znam biću laža kao vi. Nego Ga znam, i reč Njegovu držim.

⁵⁶ Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vide, i obradova se.

⁵⁷ Tada Mu rekoše Jevreji: Još ti nema pedeset godina, i Avraama li si video?

⁵⁸ A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se Avraam rodio.

⁵⁹ Tada uzeše kamenje da bace na Nj; a Isus se sakri, i izađe iz crkve prošavši između njih i otide tako.